Istorijska koincidencija imena dvojice kandidata za predsednika Makedonije je primerena makedonskoj stvarnosti i u zapanjujućoj meri odražava raspoloženje ovdašnje javnosti

      (Specijalno za NIN iz Skoplja)
       I po Tito, Tito", najaktuelniji je skopski grafit i on je suštinski epilog predsedničkih izbora koji su u toku u Republici Makedoniji. Reč je, dakako, o "urbanoj" podršci Titu Petkovskom, jednom od najozbiljnijih kandidata za Gligorovljevog naslednika. Uostalom, Petkovski je u prvom izbornom krugu drastično porazio svoje konkurente, ostavivši i Borisa Trajkovskog, aduta vmroovaca, za sobom sa više od 150 hiljada glasova. Njih dvojica će se 14. novembra suočiti sa voljom birača, sa pobedom ili porazom, od čega će zavisiti mnogo toga u njihovim matičnim partijama ali i u najmlađoj evropskoj državi.
       Prognoze su nezahvalne ali su prognozeri upregli "argumente" i zaklinju se da će novi predsednik Makedonije biti "njihov" kandidat. U zavisnosti od političke pripadnosti, za jedne je to Tito Petkovski, izbor većine građana Makedonije, inače visoki funkcioner Socijaldemokratskog saveza i kandidat levo orijentisanih opozicionih partija. Drugi su ubeđeni da će u Gligorovljevu fotelju zasesti Boris Trajkovski, odabrani vmroovac, kandidat vladajuće partije.
      
       Poraz Andova i Tupurkovskog
       Ovde se iznenađenjem smatra slab izborni plasman Stojana Andova, čoveka kome su pre izbora davane najveće šanse. On je, pokazalo se, žrtva taktiziranja u sopstvenoj Liberalnodemokratskoj partiji ali i žrtva iscepkanosti biračkog tela makedonskog izbornog, odnosno političkog bloka. Odbijanjem da napuste vmroovsko-albansku koaliciju, liberaldemokrate su Andovu uskratili podršku članstva i simpatizera Socijaldemokratskog saveza i bloka opozicionih i levo orijentisanih partija. Njegova nada da će silom svojih argumenata izboriti prolaz u drugi izborni krug izjalovila se onog momenta kad je, izigran od vmroovaca, njihov koalicioni partner Vasil Tupurkovski sam ušao u bitku za predsednika Makedonije.
       On je potcenio ovdašnju javnost i definitivno plaća svoju "neprincipijelnu" politiku godinama upražnjavanu u matičnoj državi, ostavši verovatno bez prilike da kao do sada ublaži svoje političke gafove višemesečnim izbivanjem u inostranstvu. Da se nije upuštao u avanturu formiranja sopstvene partije, da nije ulazio u politički savez sa vrmroovcima i Albancima, da se nije upuštao u avanturu priznavanja Tajvana, Tupurkovski bi sada već bio predsednik Makedonije.
       Najavom revidiranja odnosa među koalicionim partnerima, Tupurkovski je otvoreno nagovestio da "nije isključena politička i parlamentarna kriza", ali da on i njegova Demokratska alternativa za to neće biti krivi. Samouvereni Cile Nacionale je sada, po drugi put od osamostaljenja Makedonije, dodirnuo političko dno i neće biti nikakvo iznenađenje ako se već u narednom izbornom krugu ne priključi "svom starom jatu" Crvenkovskom, odnosno Petkovskom. Nema sumnje da bi glasovi članova Ciletove DA i njihovih pristalica i simpatizera bili značajna prednost Petkovskom u njegovom okršaju sa vmroovcem Trajkovskim. Ovo je izvesno tim pre što je teško poverovati da će Tupurkovski ikada oprostiti "izdajstvo" Ljupča Georgijevskog, kojeg je Tupurkovski bukvalno posadio u premijersku fotelju.
      
       Otvorena preciznost
       Kandidat vmroovaca Boris Trajakovski dobio je šansu da se za funkciju predsednika države nadmeće sa Titom Petkovskim samo zahvaljujući tvrdom vmroovskom glasačkom jezgru. Pa ipak, on je do nogu potučen u "tipičnim" vmroovskim bazama, u Bitolju, Prilepu, uzroka debakla na "svom terenu". Lider vmroovaca i premijer Ljupčo Georgijevski je dan posle završetka prvog izbornog kruga smenio šefove partijskih ogranaka u devet opštinskih centara. Na taj način iz "prvog" vmroovskog tima ispali su "zaslužni borci" i lideri fanatično odani vmroovci. Među njima su i vatrene pristalice "totalnog otvaranja prema istoku", pojedinci koji su politički rejting "najmakedonskije" partije srozali do patosa, pretvorivši je u ekspozituru Sofije u R. Makedoniji. Iz intelektualnog ešelona vmroovaca, po izbornoj inerciji ispali su Pane Velev, direktor Direkcije za obaveštajni rad i Mladen Srbinovski, direktor Univerzitetske biblioteke. Pad njihovog mentora ministra kulture Dimitra Dimitrova je pitanje dana.
       Vmroovski predsednički kandidat je startovao sa "ultra pogrešnom" kampanjom, optuživši svog konkurenta Tita Petkovskog za širenje antialbanskog i antinatovskog raspoloženja. Petkovski je, međutim izričit kad su u pitanju odnosi Makedonije sa susedima. "Ako ja budem predsednik Makedonije, neću dopustiti favorizaciju nijednog od suseda, barem ne takvu kakvu u odnosu na Bugarsku upražnjava sadašnja vlast."
       Verovatno zbog takve "otvorene preciznosti", Petkovski je u nekim nemačkim i u gotovo svim bugarskim i albanskim glasilima proglašen za "nacionalšovinistu", "čijim, eventualnim izborom za predsednika Makedonije NATO dobija šut kartu". Petkovskog su i vmroovsko-albanski protivnici optužili i za prosrpstvo i jugonostalgiju, proglasivši ga čak majorom KOS-a, zaboravljajući pri tom da je reč o političaru "makedonskog" kova, čoveku koji stalno i s pravom favorizuje Makedoniju "bez bilo kakvih primesa" okruženja i istorijskog nasleđa. Petkovski je u prednosti u odnosu na Trajkovskog gotovo u svakom pogledu i teško je verovati da bi ga ovaj porazio i sa "planiranim" glasovima Albanaca. Uostalom, u prvom izbornom krugu čak 35 000 Albanaca glasalo je za kandidate Makedonce.
       Makedonijom se, dakle, već ori Tito, Tito, a da li će na njenom čelu biti drug i gospodin Tito Petkovski, biće poznato posle 14. novembra. Toga dana se, naime, završavaju predsednički izbori u Gligorovljevoj oazi mira. Naravno, ukoliko se u međuvremenu ne obistine slutnje vmroovskih pristalica o mogućem totalnom bojkotu drugog izbornog kruga glasanja.
      
       MILE RADENKOVIĆ