NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Kubanski zemljotres

Prvi Vest ritam festival bio je pravi muzički događaj kakav je Beogradu bio potreban - da ga probudi, bar na trenutak. Trgao se Beograd kad ga je protresao kubanski urnebes

      Ipak, Beograd je ove godine dobio novi muzički festival koji je trajao samo četiri dana, od 24. do 27. oktobra, ali je zato Vest ritam festival bio pravi muzički događaj kakav je Beogradu odavno bio potreban - da ga probudi, bar na trenutak. Trgao se Beograd kada ga je protresao kubanski urnebes koji je izazvao gotovo zemljotres, naravno u Centru "Sava".
      
       Prvi dan festivala bio je verovatno i najnaporniji.
       Iako je Herbi Henkok svirao klavir zaista odlično, kao što su i ostali sjajno svirali svoje instrumente - za mnoge slušaoce bio je to koncert koji bi napustili (što su mnogi i učinili) da nije bilo Batiste koji je pored svih mogućih zvečki, čegrtaljki... zasvirao na drombuljama i sopstvenim rukama. Koliko god da je publika bila srećna što ponovo vidi Henkoka, bilo je teško izdržati skoro dva sata improvizacija koje su se, sve odreda, odlikovale bezbrojnim ponavljanjima (često nepotrebnim).
       Ko bi rekao da i Grci umeju da sviraju bluz! I to tako dobro, bilo je opšte mišljenje onih koji su drugog dana Vest ritam festivala u sitne sate izlazili iz foajea Centra "Sava". Naprosto, Blues Njire zvučao je moćno.
       Tačno je da bend sa pevačicom na sceni deluje atraktivnije, ali to nije bio jedini kvalitet nastupa grupe "Haš". Ono zbog čega im se pljeskalo jeste energičnost sa kojom su svirali. Osim toga, grupa je imala neki svoj zvuk koji nimalo ne liči na bluz kakav, recimo, svira B.B. King koji kaže: "Bluz je kada je dobar čovek tužan." Ali to što bluz koji "Haš" svira naginje ka roku nikome nije smetalo.
       Do trećeg dana Vest ritam festival bio je manje-više sasvim običan. Noseći koncert trebalo je da bude nastup Dragoljuba Đuričića i bubnjara. Međutim, to i nije bilo baš tako. Jeste da je one najmlađe ritam bubnjeva naveo da se njišu pored bine, ali Đuričiću nikako nije uspevalo da ostvari potpunu vezu sa publikom.
       "Beograd je izgubio ritam", rekao je Đuričić koji je na koncertu ne samo svirao nego i "skakutao" i ispuštao razne krike.
       Kako se oslobađa i kanališe energija naučio je Lajko Feliks virtuoz na violini svirajući dzez obrade pesama sa juga Srbije. Gosti ovom mladom i zaista talentovanom muzičaru, koji smatra da muziku treba svirati a ne o njoj pričati, bili su trubač Boban Marković (na saboru u Guči osvojio je Zlatnu trubu) i njegov orkestar. Romi su svirali sjajno. Kuriozitet večeri bila je njihova improvizacija na temu prvog stava Pete simfonije Ludviga van Betovena.
       Poslednje večeri, 27. oktobra, ispostavilo se da Beograd nije izgubio ritam i da od Roma trenutno više voli kubansku muziku koju je svirao četrnaestočlani ansambl Cubanismo koji je predvodio mladi trubač Hesus Alemani.
       Kada je Cubanismo završio svoju prvu numeru, publika se čudila sama sebi. Oni koji su i prethodnog dana igrali na koncertima bubnjara, trubača i violiniste uveliko su igrali kada je druga pesma počela. Ljudi su se polako dizali i uskoro je njih 4 000 igralo u sali koja nije pružala previše mesta za egzibicije.
       Presedan nije bio to što su svi igrali, što su se članovi benda slikali i ljubili sa svima koji su to želeli, već to što su Alemani i ostali momci iz benda odlučili da do polaska za Cirih ne spavaju.
      
       Kuba nismo, ali oni su svirali svima koji su hteli da ih slušaju.
      
       LIDIJA KUJUNDzIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu