NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Uplitanje u politiku

Javne ličnosti, kad priđu nevladinim organizacijama, beže od političkog angažovanja

      Mada se o nevladinim organizacijama (NVO) najčešće govori kao o grupama koje se formiraju da bi rešile probleme koje država ne može ili ne želi da reši, eventualno direktno uplitanje u politiku i približavanje političkim strankama same NVO vide kao potez koji bi mogao da ugrozi identitet organizacije.
       Rastrzane između želje da izvedu promene u cilju stvaranja civilnog društva i pitanja do koje mere ih ta želja obavezuje na otvorenije političko angažovanje, istovremeno pritisnute finansijskim teškoćama, jugoslovenske NVO su se našle u dilemi oko modela svog delovanja. To pitanje postavljeno je i na Drugom forumu jugoslovenskih nevladinih organizacija u Subotici.
       "Nema dileme da NVO treba da se prepoznaju u nekim partijskim idejama, možda ne u ličnosti, jer se ovde često čuje 'nema nikoga ko bi doneo promene', ali u ideji svakako", kaže Danijel Stojanović, Srbin iz Beča, čija bi organizacija trebalo da počne sa radom do kraja godine, a preko koje bi se povezale Austrija i Jugoslavija. "U NVO postoji veliki potencijal energije i one ne smeju da beže od odgovornosti da mladim ljudima daju neku vrstu orijentacije. Tužno je što javne ličnosti kad priđu nevladinim organizacijama, beže od političkog angažovanja skidajući sa sebe odgovornost, a društvene promene ne mogu da se izvedu bez političkih. Tako je stvoren vakuum, jer stručnjaci iz raznih oblasti vide sebe kao alternativni svet, pa se i o civilnom društvu govori kao o nekom alternativnom svetu, a između opozicije i NVO se stvara konkurencija."
       Prema Stojanovićevim rečima većina zemalja EU odustala je od prvobitne ideje pružanja pomoći samo opozicionim gradovima, ali veći donatori i dalje čekaju da Srbi sami izvedu promene pa da se saradnja ostvari na državnom nivou. Pomoć se za sada može očekivati od manjih organizacija koje su usmerene na konkretne (edukativne, ekološke, humanitarne) projekte i koje, znajući da saradnja na državnom nivou ne funkcioniše, traže alternativne oblike saradnje.
       Ekspanzija NVO poslednjih desetak godina kod nas ( još 1994. bilo je registrovano oko 20 000 organizacija) išla je uporedo sa razvojem političkih događaja, pa su se mnoge u početku vezivale za političke partije. U toku rata, međutim, porastao je broj humanitarnih organizacija čiji je rad bio prvenstveno usmeren na pomoć izbeglicama, a i ostale organizacije su izdiferencirale svoje uloge i uglavnom se odvojile od partija. Ipak, pored velikog angažovanja, uočljiva je potreba za većom edukacijom samih članova, a i javnosti koja još ne pokazuje preterano poverenje i interesovanje za NVO.
       "Do sada se uglavnom pokazalo da stvari idu veoma sporo dok ljudi ne uoče da im nevladine organizacije koriste", kaže Volter Virs iz velike američke fondacije "Čarls Stjuart Mot". "Bilo bi dobro fokusirati se na lokalne sredine, jer kada građani uoče da im se poboljšava život, onda dalji razvoj ide veoma brzo. Moj utisak je da jugoslovenske NVO imaju dosta potencijala, ali je neophodno da među njima bude čvršća veza i da se manje lokalne organizacije što više povezuju sa većim."
      
       Ivana JankoviĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu