Lekari bez granica su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir. Na čelu duge liste stoji kao prvi dobitnik 1901. godine osnivač Crvenog krsta Žan-Anri Dinan. Prvi dobitnik i ovogodišnji dobitnici imaju slične principe - pomoći ranjenima i bolesnima bez obzira na to sa koje strane fronta ili granice bili.

      Lekari bez granica - jedan od osnivača je Bernar Kušner, danas na Kosovu - ovih dana su se malo obrukali. Isključili su grčke članove organizacije, jer su, po oceni "centrale", suviše dosledno shvatili ono "bez granica". Zamislite, pomagali su i Srbe!
       S druge strane, lekari bez granica su u raznim ratnim situacijama zaista ugrožavali svoje živote da bi pomogli unesrećenima.
       Već na samom početku istorije medicine stoji podatak da je biti lekar opasno zanimanje. Po Hamurabijevom zakonu, tamo negde dvadeset vekova pre nove ere, ako vavilonskom hirurgu ne bi uspela operacija, te pacijent umro ili oslepeo, odsekli bi mu ruku. Porodica ili oslepeli birali bi način kako da se to izvrši. Ako bi, pak, umro rob, lekar je bio dužan da nabavi vlasniku novog roba.
       Specijalizacije u okviru medicine datiraju još od Starog carstva u Egiptu, tri milenijuma pre nove ere. Izvori kažu da su postojali specijalisti za stomak i za oko, pa čak i "čuvari anusa".
       Danas strogo važeće svetsko pravilo da se lečenjem mogu baviti samo kvalifikovani doktori, prvi put stupa na snagu u Indiji negde pre dve hiljade godina. Mladi vidari su prolazili strogi ispit pred grupom lekara sa dužom praksom i dobijali sertifikat da mogu da leče.
       Reč lekar je najverovatnije indoevropskog korena i vezana je za imenicu reč, baš kao i imenica vrač, verovatno zato što su prvi vidari lečili bajanjem, to jest rečima.
       Kolokvijalna upotreba reči doktor za lekara potiče od pravila da lekari koji su diplomirali medicinu, automatski dobijaju titulu doktora. Doktor potiče od latinske reči doctus, učen, prošastog prideva glagola docere, učiti (nekog). Univerzitetska titula je pre toga bila magister. Prvi put titula doktor se uvodi 1140. godine na najstarijem evropskom univerzitetu u Bolonji za doktore prava, a potom u Parizu za doktore prava i teologije. Doktor kao titula lekara prevladava u Evropi u 19. veku.
       Podsetimo na kraju na neke najpoznatije dobitnike Nobelove nagrade za mir: Albert Švajcer, Vili Brant, Henri Kisindzer i Le Duk To, Andrej Saharov, Amnesti internešenel, Begin i Sadat, majka Tereza, Leh Valensa, Dezmond Tutu, Eli Vizel, Dalaj-lama, Mihail Gorbačov, Klark i Mendela, Arafat i Peres...
       Radjard Kipling je rekao da je "celo čovečanstvo podeljeno na dva dela - na lekare i pacijente".