Dovoditi dalaj lamu u vezu sa "holivudskim pričama", koje neizbežno imaju prizvuk lažljive sladunjavosti, u najmanju ruku je neukusno. A upravo je to učinjeno u antrfileu objavljenom uz prošlonedeljni izveštaj o boravku kineskog predsednika u Francuskoj.

      ("Tibet: dve priče", NIN br. 2548)
      
       Pomenuta sadržina "holivudske priče" je, nažalost, istina mnogo surovija nego što je rečeno: Kinezi jesu okupatori koji su brutalnom silom zauzeli Tibet, zabranili religiju kao "opijum za narod", porušili više od šest hiljada manastira koji su vekovima za Tibetance bili i škole i bolnice i biblioteke, naselili u ovu prostranu zemlju (dva i po miliona kvadratnih kilometara) više doseljenika nego što je bilo Tibetanaca, nemilosrdno ubijali desetine hiljada onih koji se sa time nisu slagali i žestokom asimilacijom, uključujući nasilno odvođenje tibetske dece na školovanje u Kinu, bitno ugrozili opstanak ovog drevnog naroda.
       "Kineska priča" pomenuta u antrfileu počinje neistinom da je Tibet još u XIII veku bio u vazalskom odnosu prema navodnoj kineskoj dinastiji Juan. Ne pominje se, a ni Kinezi to nikad ne pominju, da je tzv. kinesku dinastiju Juan osnovao Mongol Kublaj kan, unuk Dzingiskana, kada je osvojio Kinu. Mnogo pre toga Mongoli su primili budizam, a njihovi kanovi, kao i ostali azijski vladari sem Kineza, odnosili su se prema dalaj lami kao prema duhovnom učitelju sa istim, ako ne i s većim poštovanjem nego što su evropski kraljevi pokazivali prema rimskom papi. O vazalskom odnosu tu se nije moglo govoriti.
       Sledeća netačnost u antrfileu je tvrdnja da je sadašnji XIV dalaj lama podigao ustanak 1959. godine. Istina je da su Kinezi te godine pokušali da uhapse dalaj lamu, a Tibetanci su spontano ustali da zaštite svoga kralja i boga. Tom prilikom, dobro naoružane okupacione trupe su za samo nekoliko dana poubijale između sto i dve stotine hiljada, uglavnom golorukih Tibetanaca.
       Što se tiče pravne utemeljenosti "kineske priče", nju su potpuno neosnovanom proglasili Međunarodna komisija pravnika sa sedištem u Ženevi u izveštaju, objavljenom u julu 1960. godine, pod naslovom "Tibet i NR Kina", zatim Služba zapadnonemačkog Bundestaga za dokumentaciju i istraživanja u studiji objavljenoj u avgustu 1987. godine i, najzad, čuvena advokatska firma "Vilmer, Katler i Pikering" u isto tako obimnoj studiji rađenoj na osnovu hiljada dokumenata iz proteklih vekova i završenoj u maju 1986.
       Kineska "spremnost za razgovor sa dalaj lamom" bila je i ostala samo fraza iako dalaj lama nikad nije insistirao na nezavisnosti Tibeta, za šta su ga Kinezi optuživali, ali je zahtevao autonomiju i punu slobodu ispovedanja religije u svojoj zemlji.
       Božidar Francuski, Beograd