Intervju sa M. Panićem verovatno je jedna od retkih samoprezentacija koja pruža tako iscrpan uvid u kompleksnu strukturu razmišljanja, analiza, ocena i vizionarskih predviđanja jedne od verovatno vodećih ličnosti srpske opozicije, samozvanog "najboljeg ambasadora" istih u svetu, što pobuđuje znatiželju i skoro beznadežno letargičnih potencijalnih učesnika budućih izbora u zajedničkoj domovini.

      ("Ja kao Lenjin", NIN br. 2547)
      
       Posle nepodnošljivog samohvalisanja i odavno šablonizovanih izliva gneva protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, M. Panić se upliće sadržajno rasturajući postavljeno pitanje kao i svoje komentare koji slede. Da li će "najpravedniju porotu" na suđenju predsedniku S. Miloševiću predstavljati roditelji "nizašta poginule dece", neskladno je baratanje problematikom te vrste.
       Uostalom, i pored velike napetosti koja vlada između politički i moralno otkazalog režima i ljudi koji se bore za neizbežne promene u zemlji, treba poštovati izvesne forme ljudskog dostojanstva i u međusobnim verbalnim obračunima. Isto važi i za prvog čoveka države predsednika S. Miloševića i njegove vladajuće elite, koji su odavno prekoračili načine pristojnog ophođenja sa svojim političkim protivnicima. Kao primer može da posluži rigorozan napad predsednika S. Miloševića na opoziciju prilikom javnog nastupa 11.10.99. na mitingu u Leskovcu.
       Ukazivanje na iskustvo Nemaca sa posleratnim suđenjem u Nirnbergu i moguća analogija sa "čišćenjem" Srba od krivice odaje nepoznavanje istorijskih činjenica i apsolutno neprihvatljivo primenjivanje istih kao primer za srpske zablude i fatalne greške. Pretenciozni "ambasador" srpske opozicije može takvim razmišljanjima eventualno da izazove izvesnu pažnju kod možda nekih politički neuticajnih krugova u "svetu", što - srpski - zemljaci puni očekivanja nikada neće prihvatiti.
       Najzad jedna mudrija konstatacija M. Panića, da svet želi "da Srbija prestane da bude problem za svet", koja se daljim komentarom pretapa u neplodnu i neubedljivu diskusiju o moralu i odgovornosti zapadnih političara prema svojim biračima, "specijalno onima koji svake nedelje idu u crkvu".
       Odgovornost Amerike za Srbiju pripada sigurno kategoriji neobaveznih izjava nekih neuticajnih političara i bez jasne definicije karaktera odgovornosti.
       Proročanski komentari o ekonomskom razvoju Kosova u "ekonomski centar Balkana" politički su isto tako sumnjivi kao i 'dobronamerno' privremeno parčanje ostatka Jugoslavije i Srbije.
       Dalji primeri o uspešnom obnavljanju poraženih i bombardovanih zemalja posle Drugog svetskog rata uz primenu Maršalovog plana vrlo su pojednostavljeni, bez uzimanja u obzir istorijskih činjenica, nediskutabilni i kao takvi ne mogu biti adekvatni primeri moguće primene na situaciju u Jugoslaviji.
      
       Dr Živojin Dačić, Tibingen, Nemačka