Posle 13 godina pregovaranja SAD i Kina potpisali su sporazum koji Pekingu otvara siroka vrata za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju. Deng je otvorio Kinu prema svetu, a ovim sporazumom Kina je usla u svet!

      (Od dopisnika NIN-a iz Pekinga)
       Dramatična zavrsnica kinesko-američkih trgovinskih pregovora u Pekingu i mnoge neprospavane noći, urodili su plodom: postignut je sporazum o uslovima pod kojima će Kina biti primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO).
       Na sporazum se čekalo punih 13 godina i Vasington je bio glavni protivnik prijema Kine u organizaciju u kojoj već ima 134 dr?ava-članica. Dugo godina Kina i SAD bili su na suprotnim pozicijama: Amerikanci su tra?ili da Kina masovno otvori svoje tr?iste stranoj robi, da snizi uvozne carine do nivoa razvijenih svetskih privreda, ali da se zadr?e ograničavajuće kvote za izvoz njene robe u Ameriku (pamuk, na primer).
       Kinezi su ?eleli da uđu u svetsku organizaciju sa statusom zemlje u razvoju, sto bi im dalo pravo na postepenost u otvaranju svog tr?ista.
      
       Veliki kompromis
       Trinaest godina upornih pregovora potvrdili su da je nemoguće ući u WTO ako se zadovolje zahtevi samo jedne strane. Jedan kineski list je podsetio da je Napoleon, posle pobede kod Austerlica, rekao da je to ostvareno zahvaljujući tome sto se njegova vojska dr?ala svojih pozicija do poslednjeg minuta.
      
       "Ali takva strategija nije dobra za pregovore: ako svi ostanu pri svom do kraja, onda resenja nema."
      
       To sto je, konačno, sporazum ipak sklopljen znači da su SAD i Kina postigli "veliki kompromis" čiji se detalji, međutim, jos ne saopstavaju.
       Predstavnici velikih američkih firmi u Kini dočekali su s euforijom "veliki kompromis". Neki su ga ocenili kao najva?niji ekonomski događaj u poslednjih 2o godina. Kao sto se mo?e reći da je Deng otvorio Kinu prema svetu, mo?e se takođe dokazati da je ovim sporazumom Kina usla u svet.
       Sef Svetske trgovinske organizacije Majk Mur pozdravio je sporazum i nazvao ga "istorijskim". Generalni sekretar UN Kofi Anan smatra da je to "veliki korak Kine u njenom učesću u globalnom trgovinskom sistemu".
       Ne radi se, međutim, samo u učesću Kine. Reč je o novom velikom koraku ka otvaranju privrede najmnogoljudnije zemlje prema svetu. Kineska ekonomska reforma dobija time novi, izuzetan podsticaj. Za strane firme otvaraju se do sada zatvorena područja (telekomunikacije) ali to su samo parcijalni efekti sporazuma koji, naravno, jos treba da bude doveden do kraja, na sastanku WTO krajem novembra u Sijetlu.
       Tek ulaskom Kine u WTO ova svetska organizacija postaje u punoj meri reprezentativna. Svetska trgovinska organizacija ima va?nu ulogu: ona određuje i stiti globalna pravila trgovine u svetu. Zemlje članice moraju da postuju opsta pravila igre. Prihvatanje Kine kao članice olaksaće integraciju kineske privrede u globalnu ekonomiju. To je u interesu ne samo Kine i SAD, već i čitavog sveta koji postaje sve jedinstveniji i međusobno zavisniji. Ovo će biti mo?da najznačajnija posledica pekinskog sporazuma.
       Naravno, Kina kao veliki partner računa s tim da neće samo slediti postojeća pravila igre već će doprinositi i njihovom kreiranju. Jer, Kina nije samo običan igrač na svetskoj pozornici: ona je već sada jedan od lidera.
      
       Ko sta dobija?
       Sa aspekta globalne strategije, svakako da je mnogo bolje ako svet ima posla sa Kinom koja je stabilna i prosperitetna, i postepeno integrisana u svetsku privredu i ako ona prihvata međunarodne norme (pravila igre) kao sto čini poslednje dve decenije. Svaka druga alternativa bila bi opasna i po Kinu i po svet.
       Prijemom Kine u WTO Amerikanci nisu morali da daju neke posebne ustup ke, za razliku od Kineza. Njihovo protivljenje bilo je vise političke prirode. U vreme pregovora u Pekingu objavljeno je da su za dve trećine Amerikanaca ljudska prava (u Kini) ispred trgovine.
       Mo?da je to zaista tako u nekom apstraktnom smislu iako ima razloga da se i to primi s oprezom. Jer, zasto bi prosečan Amerikanac vise brinuo za ljudska prava u Kini nego za svoj ?ivotni standard i stečena (ekonomska) prava? Amerikanci su odavno navikli na jeftinu kinesku robu siroke potrosnje koja im je svakodnevno dostupna u samoposlugama. U sirem ekonomskom smislu, kineska roba doprinosi američkom standardu, ali i odr?avanju inflacije na niskom nivou. Poznato je da SAD vise investira i trosi nego sto zarađuje i nije slučajno sto je trgovinski deficit sa svetom dostigao 340 milijardi dolara.
       Posle pekinskog sporazuma, sada će jeftine kineske robe biti jos vise na američkom, ali i na ostalim tr?istima. Kretanje je, naravno, dvosmerno pa će biti vise i američke robe na kineskom tr?istu. Slobodna međunarodna trgovina uticaće na otvaranje većeg broja radnih mesta. Već sada neke velike industrijske firme ("Boing", na primer) odr?avaju svoju dinamičnu privrednu aktivnost zahvaljujući u velikoj meri kineskim porudzbinama. Ubuduće će ih biti jos vise, pa nije ni čudno sto predstavnici američke privrede u Kini euforično pozdravljaju sporazum.
       Reč je, konačno, o dugoročnoj politici i o perspektivno najvećem tr?istu na planeti. Kina je trenutno deveta u svetu po visini eksporta. Kad je počinjala sa reformom pre dve decenije, njeno učesće u svetskoj trgovini iznosilo je samo 0,7 odsto i bila je na 34. mestu. Danas Kina učestvuje sa vise od 3 odsto u svetskoj trgovini, ali ovaj procenat za naredne dve decenije biće tri puta veći. Kina će tada biti u trgovinskoj superligi, zajedno sa SAD i EU.
       Sto se Kine tiče, ona je, insistirajući na prijemu u Svetsku trgovinsku organizaciju, imala u vidu, pre svega, svoje dugoročne interese. U stvari, integracija kineske privrede u globalni kapitalistički sistem pru?iće Kini izvanredne mogućnosti za prodor njene robe u svet, ali na kratki rok tu se kriju veliki i ozbiljni izazovi.
      
       Strana konkurencija
       Pre svega, znatno će se pojačati konkurencija zapadnih i domaćih proizvođača na kineskom tr?istu. Masovniji priliv strane robe, kvalitetnije i, mo?da, jeftinije, ugroziće neke kineske proizvođače koji su do sada bili u monopolističkom polo?aju, dobro zastićeni visokim dr?avnim carinama. Na udaru će se, na primer, naći automobilska industrija, ali i niz ostalih privrednih grana (elektronika, farmaceutika, banke, telekomunikacije, osiguranje) koje su do sada ?ivele pod dr?avnom zastitom.
       Najte?e će biti velikim dr?avnim firmama koje posluju nerentabilno, a takvih ima najvise. Mo?e se očekivati masovnije zatvaranje ovih firmi i energičnija promena vlasnistva u njima. To znači i zatvaranje radnih mesta i jačanje socijalnih tenzija, ali dobra strana čitavog procesa je u tome sto će reformatori biti prisiljeni da br?e resavaju problem dr?avnih firmi.
       Povećani uvoz i predviđeni blagi porast izvoza uticaće na pogorsanje platnog bilansa Kine. Sadasnje impozantne devizne rezerve (150 milijardi dolara) neće moći da budu odr?ane i iduće godine pa će, smatraju neki eksperti, biti smanjene za 20 do 30 odsto. Kao protivmeru, neki predviđaju devalvaciju nacionalne valute, juana, sto bi povećalo konkurentsku sposobnost kineskog izvoza na strana tr?ista.
       Konačan prijem Kine u WTO obavezaće vladu u Pekingu da, u skladu sa dogovorom o rokovima, otvara svoje tr?iste za stranu robu, kapital i usluge ili će biti suočena sa kaznenim merama. To neće biti dosadasnja vrsta stalnog pritiska političke prirode koji su rezultirali uvođenjem ekonomskih sankcija Kini. Prva mera koju će američki Kongres morati da usvoji jeste davanje Kini statusa najpovlasćenije nacije na neograničeni period, a ne kao do sada samo na godinu dana. Klinton nailazi na otpore u Kongresu, ali će morati da ih savlada.
      
       Sve ima svoju cenu, pa i kompromisi.
      
       ALEKSANDAR NOVAČIĆ