NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

ARHITEKTURA

Dve izložbe

Arhitektura u okviru Oktobarskog salona, Paviljon "Cvijeta Zuzorić"

"7 seoskih kuća", Muzej primenjene umetnosti

Milorad H. Jevtić

      Ove jeseni u Beogradu su istovremeno održane dve zanimljive arhitektonske izložbe. Dok smo u okviru Oktobarskog salona imali priliku da vidimo izbor iz gradske arhitekture obeležene uglavnom visokim tehnicizmom kraja stoleća, dotle je u Muzeju primenjene umetnosti "7 seoskih kuća" širilo dah prirodne sredine i podsećanje na naše tradicionalno građevinarstvo.
       Ne pamtimo da je Oktobarski salon poklonio toliko pažnje arhitekturi kao što je to učinjeno ove godine sa čak 14 dela izloženih u posebnom odeljku. Selektor Marta Vukotić LAZAR, istoričar umetnosti, u svom obrazloženju u katalogu Salona najviše pažnje usmerila je na instalaciju D. Živkovića "Salon-mediji" koja predstavlja varijaciju postavke Salona arhitekture od pre neku godinu, ali primetno nižeg metaforičnog intenziteta. Deo teksta koji prati izbor ostalih eksponata uopšten je i ostavlja čitaocu mnogo smisaonih nedoumica. Selektor kaže : "U ovoj selekciji prednost je data harmoniji, lepoti, simetriji i redu, nad svakodnevnom pričom o haosu, ružnom, disproporciji, neredu (...)". Zašto nad "pričom o haosu" a ne nad stvarnim haosom, i zar se ne podrazumeva kojoj između ove dve pojave na ovakvim manifestacijama treba dati prednost? Dalje, M. Vukotić piše: "Opredelili smo se za one radove iz domena arhitekture i urbanizma koji doprinose vizuelnom kvalitetu Beograda i unapređuju čitljivost njegovog 'gradskog pejzaža'." Šta pisac podrazumeva pod kriterijumom "čitljivost gradskog pejzaža" ostaje sasvim neodređeno, ali kada je o "čitljivosti" reč ona upravo nedostaje na nekoliko izloženih radova. Pano sa prvonagrađenim rešenjem za Terazijsku terasu je samo list dopadljivog grafičkog dizajna bez ijednog relevantnog podatka za sagledavanje arhitektonsko-urbanističkih elemenata ovog idejnog projekta. Sličan je slučaj i sa knjižarom uz SKC gde vidimo grafičku bravuru nedovoljnu za prosuđivanje o arhitektonskim vrednostima rešenja. U manjoj meri to se odnosi na "Aristotelovu osu u Solunu" i "Kompleks u Rajićevoj ulici".
       Izlaganje Palate "Zora" u ulici I. Milutinovića (ili Zorinoj), koja već godinama stoji zaustavljena u stadijumu betonskih radova, kosi se sa propozicijama Salona da dela ne mogu da budu starija od dve godine, a niti nam je selektor pružio objašnjenje za svoj postupak niti mi vidimo valjan razlog koji bi njegov izbor u ovom slučaju opravdao.
       Preostali radovi svakako zaslužuju mesto na izložbi, a naročito se to odnosi na "Vilu Latinović" M. Mirkovića, "Gemaks" G. Vojvodića, Elektrotehnički fakultet D. i R. Stamenović i Beogradsku arenu V. Slavice. Primetili smo i da je enterijer, sa samo jednim delom, manje zastupljen nego što to danas brojčano i kvalitetno zavređuje.
       "7 seoskih kuća" odvelo nas je u pitome predele valjevske okoline. U Istraživačkoj stanici Petnica u okviru 4. letnje škole arhitekture ovog leta radilo je sedam timova studenata predvođenih mentorima iz nastavničkog kadra Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Rukovodilac cele akcije bio je profesor Darko Marušić koji je i prethodnih godina stajao na čelu Škole održavane pod pokroviteljstvom Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije.
       Dok je prethodnih godina rad studenata bio usmeren na istraživačku i studijsku oblast, ovog leta njihov zadatak je bio da za određene vlasnike projektuju kuće koje će se graditi iz sredstava pomoći za područja pogođena prošlogodišnjim zemljotresom.
       Osobenost ove akcije bila je neposredna saradnja vlasnika i mladih projektanata u namenskom i oblikovnom postavljanju kuća. Tako su u selima Donja Bukovica, Paune, Klinci i Žabari, u hladu lipa, dudova, oraha, nastajali projekti iznikli iz želja budućih korisnika i maštovitosti i stručnosti studenata. Iako unikatne, ove kuće sjedinjuje nekoliko zajedničkih svojstava kao što je prizemno prostiranje, četvorovodni krov, trem, bela boja zidova i lokalni materijali.
       U najezdi pretencioznih, "modernih", nakaradnih zgrada koje osvajaju mnoga naša sela, ova izložba (koja se ovih dana seli u Valjevo) pokazuje kako se korišćenjem našeg graditeljskog nasleđa, kombinovanog sa savremenim, posebno instalacijskim dostignućima, mogu ostvariti odmerene, skladne i prijatne kuće prilagođene našem podneblju i našim životnim uslovima i navikama.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu