NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Tvrd pazar

I pored svih opasnosti, društvene fabrike iz Srbije posluju sa kosovskim Albancima, tvrde auto-prevoznici iz Novog Pazara. A devize teku na račune privatnih preduzeća šurnjaja i svastika direktora društvenih fabrika I danju i noću, pogotovo noću, iz Srbije se krivudavim putevima kroz Sandžak probijaju ka Kosovu kolone kamiona sa teškim prikolicama. Prevoze se građevinski materijal i nameštaj, i još ponešto što u Srbiji, za dinare, ne može da se nabavi

      I danju i noću, pogotovo noću, iz Srbije se krivudavim putevima kroz Sandžak probijaju ka Kosovu kolone kamiona sa teškim prikolicama. Prevoze se građevinski materijal i nameštaj, i još ponešto što u Srbiji, za dinare, ne može da se nabavi.
       Osim na putevima, gužva je uveče i ispred kafečajnice “Santos” u Novom Pazaru, gde se piju “grka”, nešto slađa “gorčija” i slatka kafa, i gde se okupljaju novopazarski šoferi koji čekaju posao. Prevoze srpsku robu u albanske delove Kosova, u koje Srbi ne smeju i neće. Sa prvim mrakom kafečajnica se polako puni. Na kraju, zauzeto je svih osam stolova u “Santosu”, a gužva je i pred ulazom. Pedesetak ljudi ukupno, sve šoferi, stariji i srednjih godina mahom. Stoje u grupicama i tiho pričaju, otpozdravljajući ležerno svojim sugrađanima koji prolaze pored njih.
      
       Batine
       Dolazak novinara iz Beograda pobuđuje pažnju svih prisutnih. Nekoliko znatiželjnika, čak, izlazi iz toplog dima “Santosa” i pridružuje se grupi pred ulazom. Uglas započinju svoje priče o trgovini sa kosovskim Albancima, koje su gotovo istovetne i svode se na izveštaje o pljačkama, prebijanjima i kidnapovanjima kolega. I pored toga, robu skoro svakodnevno voze u južni, albanski deo Kosovske Mitrovice, u Prištinu, Uroševac, Đakovicu...
       Jednom kolegi koji je sada ponovo otišao dolje pre neki dan su uzeli 3 000 maraka. Pokupiše mu sve što ima, kaže vozač Diko Ademović. - Svaki dan poneko bude opljačkan.
       -Ja sam imao sreće, meni je samo razbijena šoferšajbna, dobacuje neko iz prikrajka.
       -Da vi’š kamione ka’ dođu odole, samo im zavjese iz kabine viore, kao krila, ubacuje se Dikov kolega. - Treba jednom da pođeš sa nama, mogao bi i film da snimiš, a ne samo za novine da pišeš. Razgovor polako prelazi na razmatranje međunacionalnih odnosa.
       -Srbi nas kamenuju, a Albanci pljačkaju, kaže Diko Ademović. - Ne prođe dan da neko od naših ne strada dolje.
       Srbima je krivo što vozimo Albancima, kažu da smo izdajnici, ali mi samo obavljamo svoj posao, čuje se iz pozadine. - Kao da njima nije u interesu da trguju.
       Diskusija među vozačima počinje da se razvija:
       -Bogami, ne zna se ko je opasniji, Srbi ili Albanci.
       -Ma, Albance zanimaju samo pare i ništa drugo. Mafija je to.
       -Ne prave oni razliku zbog toga što smo iste vjere. Ako ne znaš albanski, sporazumijevaš se markama i moliš boga da te samo opljačkaju, kaže vozač Hajradin Plojović.
       Polučasovni razgovor zaključuje jedan od najstarijih vozača ispred kafečajnice “Santos”. - Da smo pametni, ne bismo išli dolje dok se ne uspostavi nekakva vlast. Ali, šta ćeš kad se mora...
      
       Policija
       Vozači, inače, kažu da po turi zarade tri do četiri hiljade dinara, ali da im nadnica raste sa rizikom, odnosno da zavisi od toga koliko duboko ulaze u “južnu srpsku pokrajinu”.
       U Helsinškom odboru za ljudska prava imamo zabeleženo nekoliko drastičnih slučajeva da su ljudi nastradali na Kosovu trgujući sa Albancima, kaže za NIN predsednik Helsinškog odbora za Sandžak Šefko Alomerović. - Najtragičniji je slučaj Šefketa Dragolovčana, hodže iz Sjenice, koji je tokom juna i jula organizovao prodaju mlijeka preduzeća “Pešter” na Kosovu. U avgustu je odlučio da proširi trgovinu i na plasman stolarije. Osmog avgusta je u Peći trebalo da se nađe sa jednim čovjekom čiji nam je identitet poznat, ali mu se tada izgubio svaki trag. Posle 20 dana pronađen je njegov leš u selu Donja Jablanica u blizini jedne albanske kuće. Drugi slučaj je slučaj Sabra Ferovića, vlasnika privatnog preduzeća iz Novog Pazara. Njega i njegovog vozača zaustavili su Albanci na Kosovu i oteli im kamion i 12 500 maraka. Vozač je pobjegao, a Sabro je pretučen. Neko kaže da je on sa tih 12 500 maraka otkupio svoj život, drugi da mu je novac otet. Sabro ne želi da priča o tome.
       Šefko Alomerović nabraja i druge slične slučajeve prebijanja i pljački, a zaključak koji bi posle svega prosto bio jedini jeste da je trgovina sa Kosovom, albanskim delom Kosova, gotovo potpuno zamrla. Stvarnost je, međutim, drugačija.
       Vozači kamiona koji idu na Kosovo saglasni su oko toga da je broj kamiona koji iz Srbije preko Sandžaka ulaze na Kosovo veoma veliki. Neko reče sto kamiona dnevno, drugi tvrde da ih bude i više. Ali nikad ih nema manje od sto, u tome su svi složni.
       U policiji tvrde suprotno. Iako, kako kaže, nije ovlašćen da govori za novine, zamenik načelnika SUP-a u Novom Pazaru Radoslav Stefanović za NIN je pristao da kaže samo toliko da je, iako preciznih podataka nema, siguran da je broj kamiona koji iz Srbije ulaze na Kosovo “mnogo manji od stotinu”, kako su to naveli novopazarski auto-prevoznici koji putuju dole.
      
       Lekovi
       Vozači kažu da sa srpskom policijom nemaju većih problema. Sva roba, osim hrane i stoke, prolazi neometano. - Nešto problema bilo je samo sa policijom koja je došla sa Kosova, pošto su ovde pokušali da prenesu manire koje su imali dole. Ali lokalna policija sasvim je korektna, kaže za NIN Alija Halilović, osnivač i direktor lokalnog lista “Parlament” i naš vodič po Novom Pazaru. - Problem je, međutim, u protoku robe sa Kosova u Srbiju, pošto policija ne dozvoljava da se unese više od tri boksa cigareta i jednog kanistera goriva po osobi.
       U suprotnom smeru, kažu prevoznici, voze se nameštaj i građevinski materijal. Pored toga, u etnički čistim, albanskim gradovima, tvrde oni, za nemačke marke, koje su tamo jedino sredstvo plaćanja, u apotekama mogu da se kupe i svi lekovi iz srpskih fabrika, čak i oni kojih u ostalom delu Srbije, za dinare, nema.
       Novopazarski privrednici i vlasnici autobuskih linija, poput lokalnog prevoznika “Kimel” koji je deset godina održavao liniju Novi Pazar - Skoplje preko Kosova, zbog nesigurnosti su svako poslovanje obustavili dok ne dođu “neka druga, srećnija vremena”. Iz istog razloga i privatna fabrika nameštaja “Numanović” prekinula je sa isporukama svojih proizvoda na Kosovo, a slično je i sa ostalim privatnim proizvođačima iz Novog Pazara i okoline.
       Ali posao ipak ide. Oni kojima nesigurnost ne smeta i koji posluju bez prepreka jesu, izgleda, velike društvene fabrike iz Srbije, ili makar tako tvrde vozači koji su robu iz tih fabrika prevozili na Kosovo. Pitanje koje se ovde postavlja jeste - kako se naplaćuje roba koja se plasira na Kosovo, pošto je platni promet sa većim delom ove srpske pokrajine obustavljen i tamo funkcioniše samo nemačka marka? Naravno, devizne transakcije unutar jedne države, čak i između Kosova i ostatka Srbije, zakonom su zabranjene i kažnjive.
       Oko svih proizvođača građevinskog materijala formirane su “satelitske” firme preko kojih se vrše uplate na njihov račun, a odatle one idu na račun proizvođača. U tim trans akcijama se u stvari vrši žiralna preprodaja deviza gde se ostvaruje neuporedivo veći profit nego pri prodaji materijala. A te, “satelitske” firme registrovane su na šurnjaje, svastike i sestre direktora državnih proizvođačkih firmi, tvrdi za NIN jedan novopazarski biznismen koji je želeo da ostane anoniman, a koji je i sam imao prilike da posluje na opisani način.
       S druge strane, međutim, u (državnoj) fabrici građevinskog materijala iz Novog Pazara “Sloga” tvrde da posao oko plasmana robe na Kosovo teče, naravno, potpuno legalno. - U fabrici je otvorena maloprodaja u kojoj auto-prevoznici kupuju materijal i uplaćuju porez na promet, a zatim sami pronalaze kupce na Kosovu i tamo trguju za svoj groš. Mi sami nismo tražili kupce, izjavio je za NIN rukovodilac plana u “Slogi” Ishak Mavrić. Ipak, iako auto-prevoznici “sami pronalaze kupce”, Mavrić je potvrdio da je fabrika od 18. avgusta počela da radi punim kapacitetom i da proizvodi “uglavnom idu u albanske delove Kosova”.
      
       Marke
       I Aleksandar Beronja, direktor marketinške službe u “Potisju” iz Kanjiže, fabrike koja je u Novom Pazaru takođe spomenuta kao jedna od onih koje posluju sa Kosovom, kaže poput Mavrića iz “Sloge”, da se “roba prodaje trgovcima”, ali je potvrdio da ima i kupaca kosovskih Albanaca.
       Međutim, ispred kafečajnice “Santos” novopazarski prevoznik Hajradin Plojović tvrdi da je on lično odlazio po robu iz Kanjiže, odakle ju je sa otpremnicom prevozio na Kosovo. - Odatle sam nazad u Kanjižu donosio marke, tvrdi Plojović.
       Otpremnica glasi na kupca a ne na destinaciju, rekao je, pak, Aleksandar Beronja i dodao da on “ne zna ništa” o načinu plaćanja o kome je govorio novopazarski vozač kamiona. Beronja upućuje na direktora prodaje u “Potisju” Aleksandra Rankova, koji je, međutim, samo kratko rekao da “Albanci ne rade direktno sa nama” te da o načinu plaćanja ništa više ne može da govori.
       U Novom Pazaru u sedištu finansijske policije kažu da im je glavni republički finansijski inspektor pre izvesnog vremena pismeno zabranio da daju izjave novinarima. - A imao bih štošta da ti kažem, prozborio je utešiteljski jedan od finansijskih policajaca i na tome stao.
       Kome je uopšte u interesu da pot- puno ispriča priču o platnom prometu koji se (nelegalno?) obavlja u nemačkim markama. Zar toga ima u Srbiji: marka umesto dinara?
      
       NIKOLA VRZIĆ
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu