NIN
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Duh vremena<br>Milivoje Glišić
Strategija pauka

Šta sve može general-pukovnik Radomir-Rade Marković, načelnik Resora državne bezbednosti. Praznik nema veze s Jajcem. Proslavljamo dvadeset deveti četres’ pete, dvadeset devetom četres’ treće istekla je važnost. To je svima jasno, kaže Dragan Tomić, s obzirom na uspehe kojima je taj datum upravo obeležen. Milutin Mrkonjić se nije skidao sa ekrana, što znači da stižemo pre roka; premostili smo Jasenicu, uskoro ćemo i Dunav. Obnova i izgradnja ne trpe odlaganje, pa u trci s rokovima Mrkonjić ne stiže da promeni farmerke...

      Postižemo rezultate u svim segmentima društva; ne zaostaje ni Državna bezbednost. U čast Dana republike ta služba je, zahvaljujući budnosti i bezbednosnoj kulturi, otkrila špijunsku mrežu “Pauk” koja je planirala atentat na našeg Predsednika. Među špijunima je i jedan stručnjak za kamione s peskom. Savezni ministar Goran Matić, kao transmisija između Državne bezbednosti i naroda, opisao je detalje, ali drugi čovek, obavijen velom skromnosti i profesionalne diskrecije, stoji iza tog uspeha. Reč je o general-pukovniku policije Radomiru-Radetu Markoviću, šefu Službe.
       Pre nego što pređem na lik i delo Radomira-Radeta Markovića, još nekoliko prazničnih napomena. Kad je zemlja u opasnosti, poručio je JUL za Dan republike, novinari mogu da budu samo advokati, a nikako istražne sudije. Vidi li nešto od vlasti što nije na korist otadžbine, novinar to mora da prećuti u korist otadžbine; tako se neguje patriotizam...
       Izdajnički mazut za Niš i Pirot zaustavljen je na granici; i pravo je da se mrznu oni koji nisu glasali kako treba...
       O prazniku je pritvoren bivši visoki policajac Božidar Spasić: u njegovo vreme, veli, likvidacije su bile do tančina isplanirane i zato su davale rezultate, dok ovi sada ne znaju šta rade...
       Akcija hvatanja “Pauka” račva se u više pravaca, Radomir-Rade Marković jednim udarcem je ošamutio sve muve. Tim povodom, koordinirano, otvoren je mafijaški dosije neposlušnog crnogorskog rukovodstva. (Ko sluša, zatvoriće mu se). Vođa “Pauka” Petrušić - Dominik, kaže savezni ministar, sarađivao je u Kongu sa ekonomskim savetnikom Mila Đukanovića. Može sada ekonomski savetnik Stiv Henke da demantuje koliko hoće (“Nisam bio u Kongu”), naš narod je obavešten!
       Drugi krak vodi u Srebrenicu, a treći na Kosovo. Petrušić - Dominik, član francuske obaveštajne službe, učestvovao je u srebreničkom pokolju i ubijao je Albance na Kosovu, da bi opravdao agresiju NATO pakta.
       Iz slučaja “Pauk” (koji se zvao i “Balkan ekspres”) saznajemo da se posao plaćenog ubice uopšte ne isplati! Hiljadu nemačkih maraka mesečno za likvidacije, pa toliko možeš da zaradiš na buvljaku! Druga je stvar što ti Haški tribunal gleda kroz prste...
       Francuzi, zatečeni i ogorčeni što su otkriveni, sada tvrde da su “pauci” dvostruki i trostruki špijuni, da su radili za srpsku tajnu službu, za Vojsku Republike Srpske i za francuske tajne službe. Tim gore za Francuze! Pogotovo ako je tačno da je jedan od “pauka” dobio lažni pasoš od Markovićevog prethodnika Jovice Stanišića...
       Jugoslav Petrušić se, kažu, žalio “Mondu”: “Ja sam pukovnik Dominik, Srbin sam, ali i Francuz. Bio sam svuda, u Libanu, u Iraku, u Africi. Ali u Srbiju ću se vratiti samo kad Pariz sredi neke probleme koje imam tamo, jer Srbi hoće da me ubiju.”
       Imajući u vidu Gorana Matića, Pariz ništa nije sredio...
       Sada Pariz nema kud, priznaje: “Pukovnik Dominik pripada onoj nepreporučljivoj vrsti faune od koje francuska vojna obaveštajna služba crpi informacije, često veoma dragocene, na tako osetljivom terenu kao što je bivša Jugoslavija, naročito o tome gde se nalaze ratni zločinci, traženi zbog svojih aktivnosti u Bosni. Pošto se ratni zločinci ponekad kriju i u Beogradu, odatle nužnost da se imaju informacije iz Srbije.”
       Jedino što Pariz neće ili ne sme da prizna, to je pripremanje atentata na predsednika Miloševića. Pariz se vadi na srpsku opoziciju, kaže preko novina: “Pariz se već godinama ne upušta u tu vrstu operacija, naročito ne u trenutku kad jugoslovenska opozicija ne predstavlja verodostojnu alternativu Miloševiću.”
       Francuzi tvrde da je “Pauk” manipulacija jugoslovenske tajne službe, da bi se upozorila domaća (tj. naša) javnost i da bi se naročito zastrašila Vojska Jugoslavije u kojoj bi se moglo razmišljati o zbacivanju Miloševića.
       Sumnju u aferu “Pauk” izrazio je i general Momčilo Perišić, bivši načelnik Generalštaba, koji bi te stvari mogao da zna. “Farsa”, rekao je Perišić. “Oni koji su izazvali četiri rata, u tim ratovima izložili stradanjima sopstveni narod i uništili zemlju, spremni su na sve, pa i da izmišljaju.”
       Lično verujem da tu ipak nečeg ima. Ne bi se Goran Matić bez argumenata zavadio sa francuskom obaveštajnom službom!
       Radomir-Rade Marković (1946), mozak akcije, rođen je u Beogradu od oca Srbina iz Hrvatske, prvoborca i oficira JNA, i majke iz Bosne, takođe partizanke. Mladost je proveo na Novom Beogradu i završio Pravni fakultet. Igra tenis. Jednom je udario dva šamara Danici Drašković, i po tome je postao poznat. Nije član JUL-a, kako se pogrešno misli, nego je, ako ima razlike, član SPS-a. Stanuje sa roditeljima, u istoj zgradi. Oko njegovog izbora za načelnika Službe državne bezbednosti složili su se jedan čovek i jedna žena... Važi, inače, za čoveka bez lobija u vladajućoj partiji.
       General-pukovnik počeo je kao komandir Stanice milicije na aerodromu “Beograd”, učestvovao u presecanju više kanala za krijumčarenje droge i napredovao do načelnika SUP-a Beograd i pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Srbije.
       Tenis igra na terenima zatvorenog tipa. Sportski pilot.
       Pošto je dete iz partizanske porodice, čin general-majora dobio je od Slobodana Miloševića 1997, povodom 7. jula, Dana ustanka naroda Srbije.
       U čin general-pukovnika unapredio ga je 1998. Milan Milutinović, povodom 29. novembra, Dana republike.
       Radomir-Rade Marković se još jednom dokazao, ali ni on ne može svuda da stigne. Zato svim potencijalnim metama preporučujem oprez i telohranitelje.
       Eno, i ministar prosvete Jovo Todorović, iako ne inspiriše na zločin, ima telohranitelja...
      
      


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu