|
    |
|
Pauk protiv Miloševića
Francuska je velika sila, samim tim ne liči mi na to da je njihova služba koristila neke prizemne igrače za akciju likvidacije predsednika Miloševića. Prvo, za to treba visokosofisticirana tehnologija, a to Francuzi imaju. Drugo, ako obaveštajne službe budu radile oko predsednika Miloševića, radiće sa ljudima koji su u njegovom neposrednom okruženju. Tako rade sve svetske službe. Treće, oni su prikazali da je reč o pokušaju da se, kada naiđe pored šahta ili parkiranog automobila, izvrši atentat. To može da se desi Kiri Gligorovu, gde je policijska organizacija mala i primitivna. Ako bi zapadne službe organizovale atentat, oni su to mogli u mnogim ranijim prilikama da urade, jer je predsednik Milošević ipak putovao po stranim zemljama. Velike službe raspolažu velikim novčanim sredstvima, a osim toga raspolažu i visokom tehnologijom
|
 |
 |
|
 |
 |
Pauk protiv Miloševića
Francuska je velika sila, samim tim ne liči mi na to da je njihova služba koristila neke prizemne igrače za akciju likvidacije predsednika Miloševića. Prvo, za to treba visokosofisticirana tehnologija, a to Francuzi imaju. Drugo, ako obaveštajne službe budu radile oko predsednika Miloševića, radiće sa ljudima koji su u njegovom neposrednom okruženju. Tako rade sve svetske službe. Treće, oni su prikazali da je reč o pokušaju da se, kada naiđe pored šahta ili parkiranog automobila, izvrši atentat. To može da se desi Kiri Gligorovu, gde je policijska organizacija mala i primitivna. Ako bi zapadne službe organizovale atentat, oni su to mogli u mnogim ranijim prilikama da urade, jer je predsednik Milošević ipak putovao po stranim zemljama. Velike službe raspolažu velikim novčanim sredstvima, a osim toga raspolažu i visokom tehnologijom
Ostali tekstovi
Tehnologija atentata
Komandovano je 'Razvaljuj!'
Druga faza
Ko će koga
Opasan zagrljaj
Crkva za sve
Živećete zajedno
|
Površna mržnja
I oni koji pevaju “Prokleta je Amerika i zlato što sja...” radije bi živeli u Nemačkoj i Americi nego u bilo kojoj drugoj zemlji.
Priča se da će jedna od posle- dica rata Amerike protiv Srbije uskoro postati očigledna i u Holivudu. Tamo će, kažu upućeni, biti kreiran “novi imidž” Srba kao glavnih svetskih negativaca, čime oni sa liste večitih loših momaka potiskuju Ruse i naročito Arape. Sa ove strane okeana vlast se sprema da se suprotstavi podsećajući, gotovo svakodnevno narod, da “antisrpska ofanziva, dirigovana iz Amerike dobija na žestini”.
Ostali tekstovi
(Samo)ubistvo štamparije
Skupe vesti
Tvrd pazar
|
Ni Alzas nije hteo Nemce
Predsednik Socijaldemokratske partije Hrvatske kaže da “niko neće na istok, a svi žele na zapad”, i u tome nalazi deo razloga što se Srbi sporo vraćaju u Hrvatsku. U čemu je Hrvatska slična Alzas-Lorenu?
Mi vrlo dobro znamo da i u HDZ -u postoji raspoloženje za promjenu Ustava, iz dva razloga. Prvi je strah od nekog novog, jakog Tuđmana, a drugo je pitanje konkurencije - ko bi to od novih mogao biti. Tako da sam siguran da se, na ovaj ili onaj način, može pristupiti promjeni Ustava, ako znamo šta hoćemo
Ostali tekstovi
Zdravlje na kraju grada
U zagrljaju otadžbine
Kiš u Setonu
|
Beg u skojevske sne
Miodrag Popović (1920) je najznačajnije ime naše posleratne književne istorije, autor kapitalnog dela Istorija srpske književnosti - romantizam, I-III (1972) i opsežne monografije o Vuku Stefanoviću Karadžiću (1964). Napisao je i kritičku studiju o kosovskom mitu (Vidovdan i časni krst, 1976), a svom obimnom i raznovrsnom književnom opusu dodao je ove godine i knjigu izvrsnih memoarskih eseja (Poznice) u kojima svodi svoje naučničko, književno i životno iskustvo. Tom žanru pripada i najnoviji tekst prof. Popovića Oskarovci i Zogovićevci koji će NIN objaviti ekskluzivno. Oprema teksta je redakcijska.
|
|
 |
|
Sta da se radi
Ponovo normalno
Duže od tri meseca i na sajtu FreeB92 odvija se diskusija pod nazivom 'Sta da se radi'. U početku zamišljena kao neka vrsta menija ideja o tome šta se u ovom trenutku može uraditi na promeni stanja u zemlji, diskusija je vrlo brzo prerasla ove okvire. Nezadovoljstvo postojećim stanjem, posebno vlašću, nije mnogo veće od onog prema opoziciji. Po prirodi stvari, pristup Internetu imaju prvenstveno mladi obrazovani ljudi. Veliki broj onih koji se uključuju u diskusiju danas živi van zemlje
Reč nedelje
Jovan Ćirilov
Vizantija
Osnivači Evropskog muzeja u Briselu odlučili su da počnu sa 812. godinom kao datumom kada počinje istorija starog kontinenta. Dakle, isključena je istorija stare Grčke i Vizantije.
Očigledno je po ne znam koji put da Evropljani na Zapadu smatraju da je istorija Evrope zapravo istorija njenog zapadnog dela
Junaci našeg doba
Milivoje Glišić
Strategija pauka
Šta sve može general-pukovnik Radomir-Rade Marković, načelnik Resora državne bezbednosti.
Praznik nema veze s Jajcem. Proslavljamo dvadeset deveti četres’ pete, dvadeset devetom četres’ treće istekla je važnost. To je svima jasno, kaže Dragan Tomić, s obzirom na uspehe kojima je taj datum upravo obeležen. Milutin Mrkonjić se nije skidao sa ekrana, što znači da stižemo pre roka; premostili smo Jasenicu, uskoro ćemo i Dunav. Obnova i izgradnja ne trpe odlaganje, pa u trci s rokovima Mrkonjić ne stiže da promeni farmerke...
|
|
Tražim Albanca
Akademski slikar Ljubica Bursać, čija je izložba 'Nojeva barka za treći milenijum' trajala tokom novembra u Salonu Muzeja savremene umetnosti, uputila je svojevrstan apel vlastima KFOR-a i Albancima u Kosovskoj Mitrovici
Gologlava Republika
Akademik Matija Bećković je ovog 29. novembra napunio 60. godina
Nušić za dušu
Glumica Ateljea 212 Gorica Popović odnedavno u Modernoj garaži sa uspehom igra monodramu 'Gđa Milihbrot', koju je po Nušićevim pripovetkama sama osmislila i napisala songove
Bajaga za izbeglice
U nemačkom gradu Kelnu 26. novembra Momčilo Bajagić Bajaga je sa svojim 'Instruktorima' održao humanitarni koncert namenjen Srbiji i izbeglicama u Kragujevcu. Koncert za pomoć Srbiji organizovale su dve nemačke radio-stanice, prokaženi 'Dojče vele' i u nas manje poznati 'Dojčland funk'. Prisustvovalo je oko 500 ljudi i sakupljeno je 15.000 maraka, a svoje zarade od 5.000 maraka u korist ovog projekta odrekla se i beogradska rok-grupa
Istina bez pravde
Za nepuna dva meseca Milorad Marjanović iz Leskovca razrešen je funkcije sudije leskovačkog suda, a Sud časti pri Komandi vojnog okruga Niš oduzeo mu je čin rezervnog kapetana prve klase. Marjanović je ratovao na svim ratistima bivše Jugoslavije, borio se i na Kosovu, ali u nemilost vlasti pao je kada je na jednom protestnom skupu u Leskovcu rekao da se general Ojdanić za vreme...
|
|
Otkud bankar
U poslednjih desetak dana u sredstvima javnog informisanja (NIN i 'Glas javnosti') primetila sam da se iz 'mrtvih' digao gospodin Branko Dragaš koji se predstavlja kao bivši bankar i privrednik.
Da ironija bude veća, dotični 'bankar' i 'privrednik' predlaže 'PROGRAM ZA SPAS SRBIJE'.
Tamna je noć
Drugu smrt Dragoslava Stojanovića koji je bez suda 'osuđen ne na jednu, nego na dvostruku smrt' izbacivanjem iz članstva ULUS-a, autor feljtona Radivoj Bojičić objašnjava:
'Kada su iz Hrvatske počele da pristižu izbeglice, bežeći od ustaškog terora, Stojanović radi svoj čuveni plakat MAJKO SRBIJO, POMOZI! Ovim plakatom je Nedićeva vlada pokusavala da probudi savest Srbijanaca da pomognu ljudima u nevolji...
Patologija u političkom životu
Kako piše 'Politika', od 19. novembra 1999. godine, Skupština Republike Srpske, na svojoj osmoj sednici u Banjaluci, usvojila je zaključak da 'poslanici i članovi vlade ne mogu da budu članovi upravnih i nadzornih odbora preduzeća i ustanova' (beogradsko izdanje, stranica 17). Sociološki posmatrano, ovakva odluka je ljudski zdrava, demokratski nužna i politički očekivana, u skladu je sa pravilima ponašanja koje narod očekuje od svojih izabranih predstavnika u skupštini i vladi, a u skladu je i sa demokratskim pravilima i načelima Ustava
Hoćemo autonomiju
U vašem listu objavili ste tekst novinara Petra Ignje u kome ste izneli stavove Pokreta Rumuna-Vlaha Jugoslavije (sada Demokratski pokret Rumuna Srbije) sa sedištem u Zaječaru
Nismo odlepljeni
U članku 'Ostavke' prof. dr Marko Mladenović konstatuje da srpski narod već 'vekovima' pokazuje 'ozbiljne simptome mentalne odlepljenosti'. On smatra da su tu 'istorijsku odlepljenost' i otkačenost prouzrokovali unutrasnji faktori: 'lažni mitovi i lažni bogovi' kao i naši sopstveni postupci, pa nam preti opasnost 'da uskoro nestanemo sa ovih prostora'
|
|
 |
|
|
|
|
|
