Izjava da su Albanci izabrali za novog predsednika Makedonije vmroovskog kandidata Borisa Trajkovskog je tačna i za sobom povlači opasne koncesije makedonske vlade prema šefu državotvornih Albanaca u Makedoniji

      (Specijalno za NIN iz Skoplja)
       Boris Trajkovski, koji bi trebalo da bude inagurisan za naslednika Kire Gligorova verovatno će biti prvi predsednik jedne zemlje kome su kolege drugih zemalja po drugi put čestitale izbor. Učinili su to i posle drugog izbornog kruga, kad je ovaj pobedio, ali je Ustavni sud Makedonije poništio deo izbora koje su falsifikovale pristalice Arbena Džaferija, lidera većeg dela albanske populacije u Makedoniji. Trajkovski, kandidat vmroovaca je ubedljivo pobedio i posle preglasavanja u izbornim jedinicama u kojima je prethodno glasanje poništeno. Izborni štab njegovog protivkandidata Tita Petkovskog i javni mediji izvan državne kontrole tvrde da su i ponovljeni izbori lažirani "uz neviđeni teror Džaferijevih bandita". Istina, televizijske kamere nisu zabeležile premlaćivanje službenih posmatrača i aktivista Tita Petkovskog ali je takođe istina da je njih dvadesetoro završilo na hirurškim klinikama. Među pretučenima je i Dimitar Buzlevski, poslanik i eksministar.
       Valja kazati da su se obistinile tvrdnje upućenih da će predsednika Makedonije birati Arben Džaferi. Sada kad je sve završeno, kako je završeno, Džaferi se pohvalio da su predsednika Makedonije izabrali Albanci. Delo iza kojeg stoji ovaj uvažavani albanski političar u Makedoniji, uvod je u nove deobe i kavge na repu Balkana, ako ni zbog čega drugog ono zbog istine da je njegova strategija, za duže, podelila Makedonce i Albance.
      
       Upozorenje EU
       Iako se izborni cirkus u Makedoniji odvijao pred očima službenih posmatrača i izaslanika Evropske unije, njihovi ministri spoljnih poslova su makedonskoj opoziciji uputili savet da se okani protesta i da prizna rezultate izbora. "A, sve zbog unutrašnje stabilnosti i razvitka demokratije". Nedoslednosti zvaničnika ujedinjene Evrope su poznate ali na primeru makedonskih predsedničkih izbora još jednom su se potvrdile dve stvari: njihova pristrasnost i previđanje balkanske stvarnosti.
       Dogodilo se na primer da su njeni supervizori predsedničke izbore u Makedoniji ocenili kao "fer i demokratske", da bi, kad je Ustavni sud najmlađe evropske države poništio lažirani deo istih, potvrdili da je "nepravilnosti bilo". Poslovična nedoslednost EU u odnosu na unutrašnja pitanja Makedonije posledica je "dvopolne" politike Zapada pema njoj. Uostalom, visoki diplomatski predstavnik Velike Britanije u Makedoniji izjavio je da se makedonska politika kreira u američkoj ambasadi u Skoplju. Drugim rečima, makedonska politika nije samostalna, odnosno protivureči zahtevima EU.
       Džaferijevoj strategiji se ovde otvoreno aplaudira ali se svi pitaju kako to da se ona i politika Sjedinjenih Američkih Država potpuno poklapaju. Lider Albanaca "državotvoraca" u Makedoniji je, u godini na izmaku, odigrao maestarlnu igru, primoravši Makedoce da igraju njegovu igru. Ona, sem što je prosta i providna - predstavlja potpunu deobu državnosti sa Makedoncima, pogubna je po oba entiteta i veoma opasna za region. Nepomiriva trvenja između dve najveće makedonske partije: VMRO DPMNE i Socijaldemokratskog saveza, bila su kao poručena za Džaferijevu igru koja za epilog ima njegovu personalnu dominaciju u makedonskom političkom miljeu.
      
       Nužni ustupci
       Džaferi ima svoje adute i ubeđen je da će "pošteno odrađene parlamentarene i predsedničke izbore" valorizovati verifikacijom statusa naroda svojim sunarodnicima koji su ipak samo nacionalna manjina u Republici Makedoniji. Pitanje je samo koliko je Džaferi u svojim planovima vodio računa o ličnom i političkom poštenju Ljupča Georgijevskog, ako se zna da je ovaj glatko, uz providan izgovor, izigrao Vasila Tupurkovskog, čijom je pomoći zaseo u premijersku fotelju. Georgijevski je dogovor sa Tupurkovskim o podeli premijerske odnosno predsedničke funkcije izigrao, objasnivši mu jednostavno, da ga članstvo i simpatizeri VMRO-a neće za predsedničkog kandidata.
       Da ono što je eventualno dogovorio sa Džaferijem može još lakše da previdi, Georgijevskom je dovoljan glas makedonskog dela opozicije. A taj glas je nedvosmislen: građanska i svaka druga ravnopravnost - da, ali nikako i nikada nikakva deoba državnosti sa Albancima. Imajući u vidu lukavost koju je Džaferi ispoljio u poslednjim krupnim političkim promenama u Makedoniji, valja računati da on ima i neki skriveni adut s kojim će doskočiti Georgijevskom, ukoliko pogazi besu. Analitičari makedonske zbilje ubeđeni su da iza Džaferijeve strategije stoji Vašington koji praktično rukovodi postupcima makedonskih vlasti. Džaferi ima u vidu rešenost makedonske opozicije i većine građana Makedonije da se što pre ratosilja sadašnje vlasti, koja je umesto promena donela apsolutnu neizvesnost običnim smrtnicima. On može jednim potezom, povlačenjem iz vlasti (Tupurkovski, kao treći koalicioni partner je to skoro već i učinio),da razvlasti vmroovce i da ih, kako je to rekao u jednom razgovoru, pošalje na smetlište istorije. Kad se izvagaju sve činjenice i pozicije aktera "apsolutne agonije Makedonije", gubitnici mogu biti samo Georgijevski i Džaferi. Lider većine Albanaca je u nepovoljnijem položaju jer je svojim sunarodnicima i Vašingtonu obećao nešto što će, bar u ovom balkanskom trenutku, teško proći.
      
       Moć Ustavnog suda
       Pakt koji su Georgijevski i Džaferi sklopili do sada nije imao validne protivnike. Koaliciona vlada, odnosno njena ministarstva samo su glatko aminovala sve što su oni dogovorili. Makedonija je tako praktično podeljena na dve zone upravljanja, a svako negodovanje pogođenih, povređenih i oštećenih ostajalo je u predvorju institucija vlasti. Kadrovske promene koje su Džaferi i Georgijevski izvršili na teritorijama kojima upravljaju, garantuju njihovo mirno vladanje.I kad se činilo da će opozicija revolucijom krenuti na "grobare" Makedonije, oglasio se Ustavni sud. Oko njegove odluke da poništi deo predsedničkih izbora, zato što su bili lažirani, ovde su ispevani epovi. Nezavisnost ovoj najvišoj instituciji u Gligorovljevoj oazi mira niko se nije suprotstavio i to garantuje nastavak priče o lažiranju i trećeg izbornog kruga.
       Izborni štab Tita Petkovskog je podneo prigovor na regularnost ponovljenih izbora u 220 od 230 izbornih jedinica i s pravom se nada da će pravda biti zadovoljena. Pitanje je samo da li će ultimatum iz sedišta Evropske unije uticati na odluku "sedih glava" u Ustavnom sudu Republike Makedonije. No, ma šta da se dogodi, izjavio je lider opozicije Branko Crvenkovski, "ova vlast će biti najurena". Kako - pitanje je koje sebi postavljaju i Makedonci i Albanci u Makedoniji.
       Naravno, ne treba zaboraviti da po strani stoji i vreba ojađeni, oklevetani i iznevereni Vasil Tupurkovski, koji, to je izvesno, ovde još drži kraj konca makedonskog političkog klupka.
      
       MILE RADENKOVIĆ