Iako u topličkom kraju nema albanskih sela, čak gotovo da nema nijednog Albanca Britanci veruju da oni koji prelaze granicu sa kosovske strane, idu da se sretnu sa rođacima u Srbiji

      Trista kilometara od Beograda, na jug, u selima kuršumlijskog kraja koja se nalaze na administrativnoj granici Srbije i Kosova mesecima se, gotovo svakodnevno dešavaju incidenti koje izazivaju Albanci sa one strane granice. U tim sukobima poginulo je do sada troje ljudi - dva policajca i jedan civil. Dva Albanca su uhapšena. U tom kraju, demilitarizovanoj zoni širine 5 kilometara, prema Vojno-tehničkom sporazumu iz Kumanova, jugoslovenska vojska ne može biti prisutna a policija mora biti svedena na uobičajene patrole.
       Na selo Merdare, koje se nalazi na samoj granici sa Kosovom, palo je za vreme bombardovanja, kažu meštani, preko trista projektila. Stanovništvo čini pedesetak domaćinstava uvećanih za stotinak izbeglih iz pokrajine. Kada se popnu na neko od brojnih brda u svom selu, žitelji Merdara jasno vide "granicu", odnosno prva sela s kosovske strane, a ako se prošetaju do kraja svoga sela, sretnu se sa Škotlanđanima! Pripadnici Rodžal Highland Fusiliers iz britanskog sektora Kfora trebalo bi da obezbeđuju mir u ovom kraju, tačnije sa one strane administrativne granice.
      
       "Šumokradice"
       U okolini sela Merdare zabeleženo je do sada nekoliko sukoba Albanaca i policije, a naoružani meštani su se, ponekad i sami pridruživali policajcima. "Jedno veče smo zamalo bežali iz kuća", priča za NIN Gordana Perovanović. "Čuli smo da su napali susedni Borovac. Mladići su se odmah organizovali i pridružili policiji. Sin mi je, na odlasku preporučio da bežimo ako se pucnjava približi selu. Tada sam mu rekla da nemam nameru da idem bilo kuda, ali mislim da nećemo ovako moći da izdržimo zadugo" vrteći glavom komentariše Gordana.
       Grupa meštana okupljena u jedinoj prodavnici u selu prepričava napad Albanaca na policiju kada je spaljen improvizovani kontrolni punkt. "Pokušavaju da nas isprovociraju. Svaki drugi dan dolaze da seku šumu. Jedni dolaze sa testerama a drugi sa oružjem da ih štite u krađi" glasno komentarišu odbijajući da kažu svoja imena. Seljani još nisu organizovani u noćne straže, ali su na oprezu: "Vojska je na 5 kilometara odavde, a policije je malo zato svako mora da čuva svoju kuću. Za sada je sve pod kontrolom, ali ako granica ostane otvorena..." Živorad Perović, železnički inženjer iz Kosova Polja, koji se pre pet meseci doselio u Merdare, uveren je, međutim, da nema razloga za strah. "Ne nameravam da se selim dok ima ijednog od nas ovde. Oni hoće da nas uplaše, a ovde nema nikoga ko bi se njih bojao. Osim ako im ne pomogne Kfor" dodaće na kraju.
       Selo Merdare (dvadesetak kilometara udaljeno od Kuršumlije) još nisu posetili državni zvaničnici, a imali bi razloga. Direkcija za obnovu zemlje sagradila je meštanima nekoliko kuća. Doduše, u njima još niko ne živi jer su kuće, građene u brzini vlažne i još nisu za stanovanje. Njihovi budući vlasnici našli su prinudni smeštaj, neki čak u Beogradu. Nalakćen na ogradu improvizovane policijske stanice policajac se osvrće na novosagrađene kuće. "Ma napravili smo kuće onima preko da kada dođu mogu odmah da se usele" prognozira pokazujući u pravcu granice.
      
       Pucnjava
       I laik primećuje da je srpskih snaga bezbednosti malo: mogu se videti samo u patrolama po tri, i to prilično siromašno opremljeni. Improvizovani punktovi srpskih policajaca više liče na zaklon od kiše sklepan na brzinu nego na ispostavu policije u zoni visokog rizika. A koliko je situacija ozbiljna, svedoče čitavi logori Kfora s druge strane granice.
       Na drugom kraju 120 kilometara dugačke kuršumlijske granice sa Podujevom, na Prepolcu (oko 5 km udaljen od Kuršumlijske Banje) dogodio se dosad najteži napad Albanaca na teritoriju Srbije kada su ubijena dva policajca a šestorica povređena. Na sablasno praznom putu koji iz Kuršumlijske Banje vodi ka Podujevu i kojim danas osim policijskih patrola gotovo da niko i ne prolazi, vidni su tragovi nedavne eksplozije nagazne mine na koju je naletelo policijsko vozilo. Ogroman krater na putu i ostaci vozila koji vise sa drveća i do 40 metara udaljenog od mesta eksplozije.
       Policajci pokazuju odakle je sve pucano na njih, pričaju da je bilo između 20 i 30 napadača, da su se po prelasku granice podelili u grupe od kojih je jedna za vreme sukoba pucala na Kfor ne bi li stvorila utisak da se sa srpske strane puca na mirovnjake. Istovremeno teško optužuju pripadnike Kfora, za koje veruju da direktno podržavaju Albance. Prilikom susreta sa srpskim policajcima veoma se korektno ponašaju i svašta obećavaju, ali na terenu pokazuju malo spremnosti da se suprotstave Albancima, koji ih doživljavaju kao partnere i zaštitu. Prema tvrdnjama policajaca, Albanci koji su ih napali 21. novembra do granice su se dovezli vozilom Kfora.
      
       Pijanstvo
       Ko ranije nije razumevao šta znači izraz "praviti se Englez", razumeo bi posle susreta sa vojnicima iz britanskog sastava Kfora, koji službuju na prelazu Merdare ili Prepolac. Škotlanđani sa Merdara kažu da ne znaju za incidente u tampon zoni. "Nismo dosad registrovali ništa što liči na borbu" kaže poručnik Sajmon Fiver. "Verujemo da ljudi pucaju jer nešto slave ili su pijani." Na prelazu Prepolac, gde je borba policajaca i Albanaca trajala nekoliko časova, engleski kforovac Stiv Robinson kaže da njegovi vojnici nisu ništa čuli ni primetili. A iz njihovog kampa pruža se jasan pogled na čistinu koja predstavlja granicu i koju su napadači morali da pređu ne bi li došli do šume u kojoj je smešten punkt srpske policije. Iako sa druge strane u Srbiji, u topličkom kraju, nema albanskih sela, čak gotovo da nema nijednog Albanca, Britanci veruju da oni koji prelaze granicu sa kosovske strane idu da se sretnu sa rođacima u Srbiji. "Uostalom, nemamo dovoljno ljudi da patroliramo 24 sata" objasniće poručnik Fiver skrećući pažnju na to da moraju da kontrolišu prvenstveno granični prelaz.
       Na prelazu kod Merdara je, kažu, 90 odsto saobraćaja usmereno ka Kosovu. Srbi koji moraju, kreću odavde put Podujeva i dalje. Iz predostrožnosti skidaju registarske tablice. Pre nego što ih puste preko, vojnici će im detaljno pretresti kola tražeći oružje. Rado primaju rakiju na poklon, a već umeju i da se zahvale na srpskom jeziku. Potom na engleskom poručuju "Vaš predsednik je zao čovek." U kolima onih koji se vraćaju sa Kosova traže se prekomerne količine benzina, jer mirovnjaci veruju da im u rok službe spada i prevencija kršenja sankcija prema SRJ.
       Put preko granice koštao je života Mirka Sarića, šumara iz sela Tačevac, koji je ubijen u susednom Krpimeju na kosovskoj strani gde je otišao po namirnice. Kuća u kojoj je Sarić živeo sa roditeljima nalazi se isturena na jedva pedesetak metara od granice sa Kosovom. Iako je ubijen na svega kilometar od kuće telo je odneto čak u Prištinu. Kforovci su odbili da ga, čak i za novac, donesu do granice. Odbijen je i zahtev brata Zorana da mu se da obezbeđenje na putu do Prištine, uz obrazloženje da na Kosovu postoji potpuna sloboda kretanja. Posle Sarićeve pogibije kuća mu je spaljena - temeljno, dvaput. Najpre su spaljeni kuća i pomoćne prostorije, a potom je posao "overen" spaljivanjem ograde. Po obavljenom zadatku Albanci su pucnjima uvis upozorili i ostale žitelje sela. Posle ovog događaja pet preostalih porodica iselilo se iz Tačevca. Slični metodi zastrašivanja ponovljeni su i u drugim selima.
      
       Paljevina
       Sedamdesetšestogodišnji Milosav Mitrović preselio se u kuršumlijsko Baćoglavsko naselje. "Rešio sam da dođem jer sam star i teško je bilo ostati tamo sam. Niko mi nije pretio, ali ubili su čoveka iz mog sela i nije mi bilo svejedno. Policijske patrole su obilazile selo, ali oni dođu i odu dalje. Dok se oni, za dva-tri dana vrate, mogu i nas da ubiju." Tačevac, prvo selo na granici sa Kosovom sada je prazno, bar do proleća, kada Milosav planira da se "ako sve bude u redu" vrati.
       Postoji nekoliko verzija o motivima upada Albanaca u Srbiju. Po jednoj motivi su čisto praktični: srpska strana je bogata šumom a Albancima je potrebna građa za obnovu kuća. Sukob oko šume ovde traje više od jednog veka. Policajci, međutim, odbacuju mogućnost da je reč o šumokradicama. "Onaj ko hoće da krade drvo, dolazi sa testerom a ne sa nagaznim minama. Jasno je šta je bio cilj, dva čoveka su ubijena."
       Razlozi upada Albanaca radije se traže u želji za osvetom i ostrašćenosti koja se sa Kosova preliva i na rubna područja Srbije. Toplički kraj, sela oko Kuršumlije kao stvorena su za to, objašnjavaju policajci, jer za razliku od vranjskog kraja, gde i na srpskoj strani granice ima Albanaca, stanovništvo je ovde etnički čisto. "Onaj ko hoće da ubija Srbe, može biti siguran da čim pređe granicu, može i da ih nađe" objašnjava policijski starešina, dodajući da su napadi danas učestaliji nego neposredno posle rata. "Tada su bili zauzeti jureći Srbe po Kosovu, a sada su spremni da pređu i granicu."
       Policija odbacuje i verziju po kojoj je cilj napadača da ih isprovociraju, uvuku u ozbiljniji sukob ili, čak i u sukob sa Kforom. "Potpuno smo svesni da ne možemo preko granice. Oni to znaju i zato se osećaju moćnim", objašnjavaju policajci.
      
       LJUBICA GOJGIĆ