Profesor dr Tibor Varadi, nekadašnji poslanik u Skupštini Srbije i ministar u saveznoj vladi Milana Panića, uputio je pismo Bernaru Kušneru u kome pored ostalog kaže: "Gledajući u novinama slike Klintonove posete Kosovu, vidim mnoštvo ushićenih Albanaca i vidim plakate i natpise u pozadini. Tekstovi su na albanskom i engleskom; ali ne i na srpskom. Vidim FERIZAJ, ali ne vidim srpsko ime istog grada, ne vidim UROŠEVAC. Čini se da je nestajanje srpskog jezika iz javnog prostora opšti trend na Kosovu.

      Sećam se jedne od prvih žestokih debata (1991) koje smo u eri Slobodana Miloševića imali u Narodnoj skupštini Srbije o službenoj upotrebi jezika. Jedno od pitanja koja su dala povoda teškim sporenjima ticalo se imena naseljenih mesta. Novi predlog zakona je nastojao da ukine koegzistenciju naziva na srpskom jeziku odnosno na manjinskim jezicima. 'Uroševac nikada neće biti Ferizaj!'-grmeo je jedan od poslanika. Nekolicina nas je zagovarala stav da se ne može postići ni etnički mir ni modernizacija bez koegzistencije naziva koje koriste različiti ljudi u pojedinim mestima. Smatrali smo da srpski nazivi treba da stoje uporedo sa albanskim, mađarskim, i drugim nazivima. 'Subotica' zajedno sa 'Szabadka'. Ja i pripadam manjini, no želim da kažem da su amandmane koje sam predložio - i koji su predviđali koegzistenciju naziva - potpisali i dva druga poslanika koji su Srbi. Naš amandman nije prošao. Imao sam utisak da je Skupština Srbije odbila da krene evropskim putem. I dalje tako mislim; ali ako sam u pravu, to znači da Ferizaj bez Uroševca takođe nije evropski put.
       Znam da nije lako suprotstaviti se uzavrelim osećanjima i netoleranciji. Poslednjih desetak godina pružile su i previše dokaza o tome koliko je to teško. Ali nije nemoguće."