O "menjanju" onih koje bi trebalo smeniti

      Ivan Klajn
      
       O preteranoj upotrebi pasiva u sportskom novinarstvu svojevremeno sam već pisao, ali sam retko naišao na tako zanimljiv primer kao u NIN-u broj 2554. Reč je o intervjuu sa Brankom Bulatovićem, generalnim sekretarom FSJ. Na pitanje o FK Prištini, koja je formalno član Prve lige iako iz dobro znanih razloga ne učestvuje u takmičenju, visoki funkcioner je odgovorio: "Praksa je... pokazala da kao i u drugim oblastima i fudbal je na Kosovu preotet od Albanaca." Bilo bi lepo da je zaista tako, ali nije. Ništa na Kosovu nije preoteto od Albanaca, sve su preoteli Albanci!
       U isto vreme po sportskim redakcijama i dalje hara opasna bolest "menjanja", o kojoj smo takođe već govorili u ovoj rubrici. Prof. Gordana Popović prikupila je bogatu zbirku naslova iz novina: "Kovač menja Bobana", "Janker menja Kirstena", "Saša Kocić menja Škorića", "Petrović, Rašović i Vujačić do daljnjeg menjaju Živadinovića". Nije bolje, doduše, ni po drugim redakcijama, jer tu su i naslovi "Bicikli menjaju autobuse i tramvaje", "Lundgren menja Bilta" (reč je o smeni rukovodstva švedske Konzervativne partije), "Lajza Mineli menja Džuli Endrus".
       Najgori od svih primera je "Nek' ga menjaju kad su obećali" (sa sve pogrešnim apostrofom uz "nek"), naslov članka koji prenosi kritike Vuka Draškovića na račun Saveza za promene. Već u prvoj rečenici teksta ispravno je zabeleženo šta je Drašković zaista rekao: "Savez za promene ne treba da izlazi na izbore ukoliko prethodno ne smeni predsednika Miloševića." Šta li se to, Bože, događa u uredničkim glavama da svako "smeniti" i svako "zameniti" postaje "menjati" čim iz teksta pređe u naslov.
       Što je najgore, izgleda da se bolest iz naslova već prenosi i u tekstove i da pored glagola menjati zahvata i odgovarajući svršeni glagol, promeniti. O tome svedoči isečak iz "Blica" - navodna izjava Milorada Dodika: "Samo kroz ujedinjenje opozicije i na izborima moguće je promeniti vlast Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja." A Dodik sigurno (kao ni Drašković) nema iluzija da je moguće promeniti vlast Miloševića i Šešelja, ponajmanje na izborima. Nevolja je u tome što je glagol smeniti gotovo izbačen iz našeg javnog jezika, proglašen za tabu reč. U prethodnih pola veka rukovodioci nisu smenjivani, samo su učtivo "razrešavani". Danas ih novinari još učtivije "menjaju", skoro kao da kažu: gospodo, postanite samo malo drukčiji, pa budite na vlasti dokle god hoćete.
       Čitateljka Lj. M., ekonomista, kaže da se ne usuđuje da napiše svoju akademsku titulu, "jer ne znam da li se pravilno piše 'dipl. oec.' ili 'dipl. ecc.' kako svi pišu. Nekada davno čitala sam da ovo drugo nije pravilno jer se skraćenica ecc. odnosi na sveštenička zvanja..."
       Najpravilnije je zapravo dipl. ek., ćirilicom, jer skraćujemo naš izraz diplomirani ekonomista (iz istih razloga preporučuje se i dipl. inž. a ne "ing."). Ako smo ipak rešili da "latiniziramo" (uprkos činjenici da naši univerziteti, za razliku od većine drugih u Evropi, ne izdaju diplome na latinskom), onda grčka reč ekonomija na latinskom glasi oeconomia, pa skraćenica može biti samo oec. Ako je istina da "svi pišu" dipl. ecc., onda pismenošću naših ekonomista ne možemo baš da se pohvalimo. "Ecc.", sa dva c, mogla bi biti skraćenica samo od ecclesia, crkva.
       Posebno su zabavni oni doktori ekonomskih nauka koji uz potpis stavljaju "dr ecc.". Takva skraćenica, naime, ne označava čak ni doktora teologije - takav bi se potpisao sa dr theol. ili dr. div. (= divinitatis) - nego crkvene oce (doctores ecclesiae), one rane učitelje hrišćanstva kakvi su bili sveti Avgustin, sveti Atanasije, sveti Jovan Zlatousti i njima slični. Prema tome, ako vam neko pruži posetnicu na kojoj piše "dr ecc.", pogledajte mu pažljivo iznad glave, možda ćete primetiti sjaj oreola! Jedino uz pomoć takvih, ako su uzgred i čudotvorci, mogao bi se ostvariti onaj porast društvenog dohotka, stabilnost cena i redovno snabdevanje kakvo nam uporno obećavaju predsednik vlade i njegovi ministri...