U beogradskom Domu omladine održan je prvi Linuks fest, kompjuterska priredba, kako se čini, baš u pravo vreme i na pravom mestu, koja nije imala veze sa otporom bilo kom neprijatelju, pa čak ni "mrskom"

      Niko se nije radovao sudskoj odluci po kojoj je "Majkrosoft" kriv za narušavanje antimonopolskog zakona, kao Linus Torvald finski naučnik, otac kompjuterskog operativnog sistema nazvanog Linux. On je ubeđen da je njegov sistem bolji i da će, na kraju, pobediti. Svet je, više rukovođen sudskom odlukom no nekim konkretnim pokazateljima, poslednjih meseci "poludeo za Linuksom". Ni nas nije zaobišla ova nova moda. Prvo su je iskoristili ozbiljni momci sa tehničkih fakulteta, koji se kompjuterima bave ne kao crnom magijom i oduševljavajućim šarlatanstvom, ili samo prodajom, već kao naukom i naučnim mogućnostima. Rešili su da organizuju neku vrstu, kako bi se danas reklo, "interaktivne" priredbe i uz pomoć sponzora, beogradske firme "S-Soft", koja im je obezbedila nekoliko "mašina" i prostor.
       I sami organizatori ovog festivala bili su iznenađeni brojem posetilaca u beogradskom Domu omladine. A to su bili, vremenski naravno, najružniji dani beogradske zime. Na samom ulazu u dansing salu program je demonstrirao Zoran Davidovac i odgovarao posetiocima na sva pitanja, čak i ona najgluplja, novinarska. Naravno, novinara je bilo najmanje jer je većina još ubeđena da je kompjuter "đavolja stvar" i da struja iz njega može da ubije (ne znamo da li je bilo onih "stručnih", oni su nevidljivi).
      
       Šta je Linuks
       Jedan od organizatora, srećom raspoložen i za drugu vrstu priče, Boško Radivojević objašnjavao je da to nije sajam već mesto gde se radi. Istina, prodavali su kompjuterske knjige i diskove sa Linux programima, ali po najnižoj ceni - disk 85 dinara - koliko košta materijal i rezanje (štampanje) i nešto za kafu. Još kada je počeo da studira, on se "upoznao" sa Uniksom (najozbiljniji profesionalni operativni kompjuterski sistem) a Linuks smatra za jedino prihvatljivo rešenje, kao profesionalni računar koji može odlično da služi i "po kući", naravno za pametnije. Naročito ističe njegovu stabilnost (sistem ne pada kao kod Vindousa) i javnu dostupnost sistema.
       Američki nedeljnik "Time" proglasio je, u najnovijem broju, Džefa Bazosa, vlasnika i direktora kompanije "Amazon", za najuspešnijeg poslovnog čoveka godine iako njegova mlada kompanija nije poslovala sa profitom. A Bazos je izjavio: "Još nije vreme da se fokusiramo na stvaranje profita, postoje važniji ciljevi od toga." Amazon je, inače, firma koja prodaje knjige preko Interneta.
       Nekoliko dana ranije, na Linuksovom sajtu pojavilo se pismo Ričarda Stalmana, predsednika Fondacije za distribuciju besplatnog softvera, u kojem kaže: "Molim vas, ne kupujte kod Amazona". U pismu se dalje objašnjava da je kompanija uhvaćena kako ubacuje nešto što se u kompjuterskom jeziku zove "kuki", na osnovu čega može da ima pristup svim vašim podacima i informacijama. Takođe je (Stalman) zamolio pisce čije se knjige prodaju preko ove kompanije da se pismeno ograde od takvih poteza.
       Eto, to je Linuks. To je javna dostupnost sistemu i, kako Radivojević kaže, filozofija potpuno različita od ostalih.
       Linuks je nastao na Univerzitetu u Helsinkiju. Linus Torvald je, sa brojnim saradnicima, pokušao da od strogog, matematičkog sistema Uniksa, napravi nešto kao pandan "Majkrosoftu" - znači sistem bliži "običnom" svetu, ali sistem koji će, pored stabilnosti i ozbiljnosti, biti otvoren. To znači da je celokupna dokumentacija svakog programa dostupna svakome.
       Svako može da je dobije, da je da drugome, čak i proda i izmeni, ali sve što uradi da da besplatno drugim korisnicima na uvid i korišćenje. Majkrosoft daje takođe besplatno (preko Interneta), ili uz minimalnu cenu, prve verzije svojih programa, nazvanih "Beta", ali bez ikakve dokumentacije, što, naravno, običnom korisniku ništa ne znači, ali bi drugi, oni koji se bave tim poslom mogli da učestvuju u "popravci" programa. Ovako dobijate poluproizvod sa greškama - besplatno (prave se verzije beta 1,2,3) i sami javljate "Majkrosoftu" uočene greške koje on, zatim, ispravlja. Tako je "Office 2000" u beta verziji koštao samo 60 dolara da bi finalna verzija koštala više od 1000 dolara. (Za nas ovaj podatak o ceni ne važi.)
      
       Budućnost
       Naravno da su sve firme koje se bave kompjuterskim softverom počele da rade za "Majkrosoft", koji im je donosio profit a ne za Linuks, čak i u strogo diktiranim uslovima velike firme, ponekad ni sami nemajući kompletnu dokumentaciju svog posla. Tako su zahtevali da razne hardverske i softverske firme rade samo prema patentima koje su oni otkrili, čak i da neko dođe do dokumentacije, ne može ništa da uradi.
       Ne ulazeći u problematiku koji je sistem bolji, očigledno je da je samo profit mogao da stvara novi profit i da to nema veze sa "otvorenom" filozofijom. Sada se ta filozofija pomalo menja. Svima je dojadio "Majkrosoft" i svi se pitaju kakva će konačna presuda da bude. U međuvremenu, i proizvođači softvera nalaze načina kako da zarade i na linuksovoj otvorenoj filozofiji. Čak i velike firme poput "Korela" i "Adobea" menjaju kurs. Linuks je ove godine povećao proizvodnju za 211 odsto, što na Zapadu zvuči kao podatak iz neke naše fabrike.
       Zaljubljenici u "Vindous", ne treba da brinu, Bil Gejts najavljuje "Windows 2000" za 17. februar 2000. godine, i to kao operativni sistem koji će moći da služi i serverima, neće se stalno resetovati i neće padati.
       Nas, naravno, sve to ne interesuje.
       Ali, Linuks fest pokazuje nekoliko stvari. Pre svega, da u svetu kompjutera još ima entuzijasta, zatim da se, osim S-Soft-a, ni jedna od firmi koje se bave ovim poslom nije pojavila, a oni momci tamo tražili su samo da im se plate troškovi - i kafa. Za sledeći maj nadaju se još većoj "fešti", jer očekuju da njihova "filozofija mora pobediti". Iako, pošteno priznaje Boško Radivojević, ne žele da to bude za "sto godina".
      
       MILAN DAMNjANOVIĆ