DINO DVORNIK, MUZIČAR

Zašto ne bih Srbima prodao moju glazbu? Zato što smo zaratili pre 10 godina. Meni se nikad nije ratovalo

      Evo me kod ovog vašeg konja, na trgu ovog bana..." "Bjež odatle da te ne zakolju ustaše!", zeza me superrazigrani Dino Dvornik. Upravo mu je izašao novi album "Big mamma", slika se, snima spotove. "Za Beograd uvik imam vremena", kaže i počinje monolog bez pitanja:
       "Rođen sam na nezgodan dan, datum i mjesec kad i Milošević, tako da ne mislite da ćete ga lako maknut sa vrha, morat ćete se jako namučit... To je prvo. Našeg je, nažalost, dočekala smrt. Smrt nikome ne želim. Red je na nama mladima da krenemo i da stvorimo jedan razuman dijalog između urbane Srbije i urbane Hrvatske. Pri tome ne mislim na selo Donji Čučurak, di su četnici, ili Gornji Mučugac, di su ustaše. S tim se nikad neću pomirit... Postoji jedna veća sila i više ljudi koji žele pomirdbu i koji žele suradnju..."
      
       Novi album obiluje jakim elektronskim ritmovima. Otkud tolika promena?
       - Živim na ulici i družim se sa ljudima koji su niko i ništa... Mi smo frendovi, ja upijam energiju od njih... Ja moram biti blizu, non-stop na ulici da bi ja moga dat tu glazbu, koliko god se ljuti moja žena na mene, al' ne izvlačim se ja na to (smeh). Po tulumima sam non stop, ali na ulici se najviše toga čuje zato se ja zovem odmilja Doktor Lake Šetnje...
       Big mamma je priča o gangsterima u Zagrebu. A ona je glavni gangster. Onda ja pričam (repuje): "Big mama, diler, drži cijeli grad, nema veze da l'si star ili mlad, ona gazi sve pred sobom ako se zajebavaš njenom robom, ima preko dvista kila, još više kilera i gorila..."
      
       Kako će izgledati promocija ploče?
       - Radimo veliki parti na kome ću ja s bendom (dva trombonista, trubač, saksofonist, udaraljkaš, bubnjar, basist, gitarist, klavijaturist, jedan backing vokal, drugi backing vokal i ja, to ti je big band, i raspada se sve di dođemo) da odsviram sat i petnaest, a posle ide free partdž do 6 ujutro pušta DJ Nitro, jedan mladi DJ, koji pušta minimal tehno, a onda after-hour sve do 2 popodne minimal funk DJ Dario. Ali će se svi morat obuć opaljeno, zato jer ću ja cilu noć bit ispred vrata i reć ti ne možeš, ti možeš, to sam cili život htia (smeh). Ulaz će bit besplatan, a ja ću određivat da li si dovoljno otkačen da uđeš, pa makar unutra plesalo 20 ljudi, a napolju stajalo 3 000, ako budu lapuni i seljaci neće uć!
      
       Planiraš i takve performanse svuda po Hrvatskoj?
       - Da, moja dva DJ-a i moj bend. Znači, ta cijela noćna zabava će se zvati Big mamma partdž. Ja sam imao klub (Libido) u Zagrebu i isto sam ga pokušao na taj način oformit, a to je bila 93/94. i još im samo treba neko da se skuplja na ulici i da pleše. Naravno da mi nisu odobrili. Ispušio sam 75 000 maraka.
       Zatvorili su mi klub jer su se stvarali problemi, gužve, non-stop... A radija sam tulume cijeli dan, od 11 ujutro. Kao neko je dojavio buku, a ne može dojavit buku kad zna da su mi zidovi debeli metar i po, imam komoru na ulazu... Nismo parking imali pa da bruje kola.
      
       Kako gledaš na veliko interesovanje za hrvatsku muziku u Srbiji?
       - Vi ste uvijek cijenili dalmatinski melos, ne toliko Olivera, zabavnu muziku, cijenili ste Štulića, Film, Haustor, a kod vas su, kad sam ja tek počinjao, bili Laki pingvini, Bajaga, Dugme se raspalo, EKV, a u nas su bili Parni valjak, Prljavo kazalište, oni su uvik bili megalomanski bend, pa ja dosta, ja sam bio jako interesantna roba za Srbiju, mislim roba, ono kao Oliver Dragojević - "A, Stipe, ća ću mu ja, la-la-la...", ono kao morsko...
      
       Turbo dalmatinski.
       - Da, dalmoški, al' je na maternji jezik tako da srpski maternji jezik razumije hrvatski maternji jezik, a indijski maternji jezik ne razumije hrvatski maternji jezik, zato ja Indiji ne mogu prodat svoj CD jer me ne razumi. Pa zašto ne bi prodao Srbima ako hoće ljudi slušat. Šta sam ja, neki protuelemenat ako ne dam ljudima u Srbiji slušat moju glazbu? Zato što smo mi zaratili prije 10 godina. Pa ko se rati nek se rati i sad, meni se nikad nije ratovalo nit će mi se ikad ratovat i gadi mi se to... Nek idu svi u ..... materinu što su pucali! (smeh) Uzmi jednu cilu generaciju ljudi koja je kad je počeo rat imala 11 godina, a kad je rat završio imali su 19, njima je cili pubertet u komi bio: nit ko ima lovu, sve neka mafija, nešto šulja po gradu, neke crne kronike, u kojem su okruženju ta dica odrasla... To je uzelo svoj danak, ali sada moramo dalje i slušat moderno, i ići ka usavršenju, ne trebamo se mi uvaljivat u Evropu, Evropa će doć kod nas ako budemo mi dobri. Ne trebamo se mi uguravat nikome, ako si dobar svi će s tobom htit radit.
      
       Da li bi voleo da dođeš u Beograd?
       - Volio bi, da, ja mislim da meni uopće ne bi bio problem doći u Beograd kolko bi mi možda bio problem bit tu, ne znam kolko bi mi ljudi tu zamjerili zašto sam bio, ako bi mi zamjerili onda su stvarno... U materinu, kolko će trebat čekat, još dvadeset godina da se olade... Šta mi treba propast čitav životni vijek? Kolko su Englezi ratovali sa Francuzima pa se ne mogu vidit? Znaš kolko se Englezi i Francuzi mrze, pa Srbi i Hrvati su mala djeca za njih... Ili, recimo, u kvartu u Bronksu Portorikanac i crnac, jaaaoj, ne da ti majka da ih zbližiš, to je ka dva pitbul terijera...
       Ljudi su najveće životinje, kako se god zarati tako će se i pomiriti, samo je meni drago što ja nisam učestvovao u tome, samo mi je to drago...
      
       Ti nisi u ratu imao neku žešću izjavu.
       - Nikad, samo sam ono... Šta, ako hoće ovi Hrvatsku samostalnu zašto im ne daje, mogli su se dogovorit lijepo... Kako u Americi, ima 51 država, svi se dogovorili, svak od svoga profita da 14 posto Vašingtonu i lipo se dili, svi znamo kome se dili, kolko za socijalno, za ovo, za ono... Pa, ako je Teksas digao lovu na nafti, njegova stvar. Zašto Teksas ima najbogatije ljude u Americi? Je l' tako, 14 posto i moglo je bit. Nije trebalo bit uopće rata, moglo se dogovorit i konfederacijski. Jedino bi se šibali kad bi igrali "Partizan" i "Zvezda" sa "Dinamom" i "Hajdukom". Ova politika, ta komunistička, znaš kako ljude oslijepi... Tri mjeseca sam ja živio u Beogradu kad je počeo rat u Hrvatskoj... al' dosta o tom sranju... Ja ću bit moderni Če Gevara. Ja sam na revolucionarnom tripu i biću Če Gevara, doću na Sajmište u Beograd pred šesnaest tisuća ljudi sa big bendom i sa tehno pričom do 7 ujutro kad 16 000 ljudi počnu plesat posle moga koncerta, to će biti luda priča.(igra) Svuda ću svirati, u Hrvatskoj, Makedoniji, čujem sada da neka naša pjevačica ide u Crnu Goru... Ja ne znam šta bi se trebalo desit da se to u Beogradu ne napravi. Ako se nešto hoće, ako ljudi nešto hoće čut, ako neko hoće kod nekoga nastupat i pjevat ja uopće ne vidim razloga da to neko spriječi po nekim (ha, šta ti ideš tamo pivat?) pravilima... Tko pjeva zlo ne misli. Čekam da se prvo vide spotovi, pa onda po inerciji... Ja neću tamo dolazit pjevat, pa da mi ne dođe ni 400 ljudi. Ja čisto sumnjam da će mene neko gađat od tih mladih ljudi. Trebamo to pustit malo.
       Recimo, ovi vaši filmovi što su bili, to je bilo super rasprodano, od "Bureta baruta" do "Andergraunda", koji je najbolji, a najbolja mi je spika od ona dva klinca mala iz "Rana". To mi je najbolje skockan film za tu lovu i to bi trebalo poslat Bronksu i crncima da vide malo to kako dvojicu boli ..... usred rata...Važno je bilo i slušanje mladih ljudi, nogometaša srpskih, pa selektora srpskog, prvi put da čuješ nekoga da ne priča o ratu a da priča na srpskohrvatskom. (smeh) Treba što više slušat takve ljude.
      
       Da li je razlog velikog interesovanja za hrvatsku muziku nedostatak kvalitetne pop muzike u Srbiji?
       - Koliko god je vaša filmska industrija bolja, ima i bolje dramaturge i bolje glumce i sve to skupa za film, toliko je kod nas glazba bolja. Koliko god mi imamo nedostataka u filmovima našim, toliko vi imate u glazbi, zato vi dosta slušate hrvatsku glazbu, a mi gledamo filmove srpske. U Splitu su "Rane" igrale dva mjeseca, a Spilberg nije igra nikad ni mjesec dana. Koji budžet je u taj film stavljen? Pa nijedan auto se nije razbio, čak su pazili kad su ubili onoga da ne oštete "mercedes" falš metkom, treba onda platit gazdi.(smeh) Ideja je najbitnija! Ja ti sad ne ulazim čija je šta ideja, ono srpska, makedonska, hrvatska...
       Recimo, one stare stvari Leb i sol su dan-danas jedne od najslušanijih njorld music stvari, inače i u Evropi, Stefanovski je jedan od najboljih gitarista na svijetu, jedan od trojice, četvorice najboljih. To mu svjetska imena priznaju. Slovenci, recimo, nemaju ništa, oni imaju super DJ-eve i tehno partije, oni su se ubacili totalno u taj austrijsko-njemački film, oni su kao južni Austrijanci...
      
       Da li imaš utisak da si i ti, kao zvezda, gurnut u alternativu?
       - To ti može bit samo kompliment u današnje vrijeme, a ne čast. Sranje je ako te drže za estradnu zvijezdu, recimo, u Hrvatskoj. A šta ću ja sa Mineom ili Magazinom? Nemam ja ništa protiv nikoga, ja ne želim s njima stat bok uz bok, ja ipak sviram dosta drugačiju glazbu koja se ubraja više u potkulturu ili kulturu glazbe kod nas. A oni znaju kako se bere lova...
      
       Ti, u stvari, više instinktivno funkcionišeš?
       - Kad vidiš da su političari veće zvijezde od pjevača, onda vidiš da je ta zemlja propala, ali kad su političari i pjevači tu negdje li-la i sportaši, košarkaši, znaš kad dođe ono papa, pa primi Bona iz U2, to je pravi zgoditak. Zato treba brijat u svom filmu, a nije važno kakav film drugi vode. Ja sam rudar, ti si tesar, ti si taksista, svak ima svoj film, ako si ti u djetinjstvu slomija kuk moraćeš trpit to do kraja života, svak svoje brime nosi. Meni, recimo, jetra ne funkcioniše! (smeh)
      
       Kako na tvoje stavove gleda tvoj otac Boris?
       - Meni je moj otac stvarno faca, snimija je preko 60 i nešto filmova, snima je... Jedan prototip jednoga Dalmatinca kroz koga se vidi ko kroz Batu Živojinovića što se vidi jedan prototip jednoga Srbina iz Beograda u to doba sedamdesetih, kad je sve cvalo... Bata je meni simpatičan, ja kad vidim njegove filmove, ja se kesim samo kad ga vidim, ne treba ništa reći, ništa taj ne treba govorit, to je tak smiješan lik... Ima smiješnih likova koliko hoćeš, ovi iz Orgazma, oni su strašni glumci, ja bi im Oskare dijelio šakom i kapom, kad izlaze iz bolnice u "Lipa sela...", to je super, naturščici kao kod Felinija. Izabrat čovjeka baš toga, koji je to da ne triba glumit sebe, on ne treba ništa glumit, samo treba reć... To je bil za pošizit kako je to bilo simpatično.
      
       Sa Gobcem, Riperom i Barom snimio si pesmu za kampanju GONG 99, kampanju nevladinih organizacija za slobodne i poštene izbore i što veći izlazak građana na izbore.
       - Izbori su 3. januara, znaš ko će izać na izbore na 2000, to znači da ja sad moram poslije drugoga trčat u Zagreb 450 kilometara da bi glasa, jer ako ne glasaš automatski glasaš za HDZ... Mladi ljudi se moraju izborit za sebe svojim glasom. Snimili smo "Novo vrijeme", pjesmu od Buldožera, to će bit lud spot, mi smo svi ka političari... Da znaš koju sam ja sliku od Gobca dobija, slika se zove "Smrt Al Kaponea". Teško je takvoga inteligentnog čovjeka nać na zemaljskoj kugli, a da nije doktor, ministar ni magistar, nego uličar... Očuh mu je Crnogorac, ima je probleme u ratu... pa smo ja i Gobac uletili sa bejzbol palicama... Šta ima veze što je Crnogorac? Pa, pogledaj ti di taj mozak ljudski poseže, namisto da čuva svak svoju dicu, da svak misli o sebi, brine da bude okupan, očešljan, naspavan, odmoran, zdrav, da ima ljubavi oko sebe, da ima svoje dijete, ženu koja ga voli, može ga i varat al da ga voli, da ne zna da ga vara jer će dobit po tamburi. (smeh) Zašto radit nekakva sranja u životu i sebi i drugima? Meni se jednostavno to ne da! Ali mi je i pun ..... više trpljenja da niko ništa ne govori o tom! Svi nešto šuškaju i svi su pametni nasamo, a kad treba reć nešto javno onda znaju kritizirat. Sad nek kritiziraju mene. Ja se nadam da će se nać ljudi, bar 20 posto, koji će me volit, to je uspjeh.
       Treba se što prije okrenut prema sebi, prema planeti, maknit te granice... Znaš kako je meni kad moram ić na aerodrom, pa u Frankfurtu ono iz Evropske zajednice lijevo, oni koji nisu desno. Šta sam ja sad, crnac u Teksasu 1914. Ili u Alabami? Dokle god postojiš, ti si svetinja. Ako ti sebe smatraš svetinjom, automatski ćeš radit na sebi da to budeš i automatski ćeš moć imat normalan život pokraj sebe. Bez ikakvih granica.
      
       RASTKO ŠEJIĆ