("Šta nam se to dogodilo", "Bosanski rat za medije", NIN br. 2555)

      Iako mi se ponekad, doduše vrlo retko, čini da za Srbiju ima nade, čitanje srpske štampe, pa još uz to i nezavisne, nanovo me baca u najdublju depresiju. Poslednji primer je feljton koji objavljujete u cenjenom listu (doduše, proteklih godina vrlo vrludave uređivačke politike), pa u prvom decembarskom broju tako pišete blisku istoriju pod radnim naslovom "Kako je započeo rat u Bosni".
       Bežanje od odgovornosti za izbijanje ovog, kako se to pogrešno kaže građanskog krvavog rata (u stvari, najobičnijeg, ma kako to arhaično zvučalo, imperijalističko-pljačkaškog pohoda na BiH) neće pridoneti osvešćivanju svekolike srpske javnosti, za šta se vi, barem deklarativno, zalažete. Tome neće doprineti ni ono što je u Srba nadasve omiljeni metod - mitologizacija.
       "Eto, deco, kao što je Prvi svetski rat izbio zato što je Princip upucao Franju Josifa, tako je i rat u Bosni izbio zato što je na Baščaršiji ubijen jedan stari svat, uz to Srbin." Simplifikacije tog tipa možda bi i bile dozvoljene da se radi o istorijskom radu zasnovanom na arheološkim iskopinama iz paleolita; ovako, kada je reč o savremenicima, koji uz to pretenduju da se nazivaju nezavisnim medijima, ništa drugo se ne može osetiti sem gađenja.
       Pa i da ne dužim previše, iako je vama dobro poznato da je, kada je Bosna u pitanju, scenario bio razrađen još u Karađorđevu 1991. (naravno, na tragu nekih ranijih hegemonističkih srpskohrvatskih tendencija iz tzv. matica), i iako vam je dobro znano da je u ime vojne vežbe oko Sarajeva već u pozno leto 1991. bila raspoređena teška artiljerija nečega što se tada još uvek formalno zvala JNA, vi ostajete gluvi i slepi, a bogami i nemi da, ne deci, nego zatrovanom srpskom čitaocu, pokušate objasniti distinkciju između uzroka i posledice.
       A uzrok za krvavi rat na Bosnu je stavljen javnosti na uvid još u famoznom Memorandumu, koji će Milošević kasnije samo zloupotrebiti u praksi. Točak istorije tako se okrenuo i došlo je, eto, vreme da se i Srbi zakite atributom "nacistički", da se zakite možda baš onim ružama koje su bacane pod gusenice tenkova koji su iz Beograda gazili autoput "Bratstva i jedinstva" u pravcu Vukovara, Dubrovnika, Sarajeva...
       Ipak, uz takvu nezavisnu štampu, teško je očekivati u skoroj budućnosti nešto što je ovom narodu nužno, a to je denacifikacija. Ovako, postaćemo možda i poligon za NATO bombe. Što je, u krajnjem slučaju, i potpuno opravdano i čemu se jedino može prigovoriti to da je zakasnelo. Imalo bi tu još štošta da se kaže, ali, avaj, da li se isplati gluvome govoriti.
      
       Nemanja Hadžihasanović, Beograd