Kineski svinjski insulin košta manje od humanih zapadnih, ali njegova upotreba bez rigorozne provere kvaliteta može da priveže dvadesetpetogodišnjaka na aparat za dijalizu, ili da uzrokuje amputaciju noge tridesetogodišnjakinje

      Flakoni insulina svinjskog porekla iz Kine stigli su na laboratorijsko ispitivanje u Zavod za farmaciju Srbije. Ovo kaže direktorka Zavoda dr Olivera Laban-Božić, uz napomenu da ukupno farmakološko-hemijsko mišljenje o insulinu još nije dato.
       Direktor Zavoda za zdravstveno osiguranje primarijus Tomislav Janković upitan da li se planira uvoz ovog medikamenta iz Kine, odgovara: "Nemojte, molim vas, to su samo glasine."
      
       Posao
       Početkom novembra ugovoren je uvoz osamdeset deficitarnih medikamenata iz Kine među kojima se našla i paleta vrlo jeftinih animalnih insulina (za početak šeststo hiljada flašica), tvrdi naš sagovornik iz ugledne svetske farmaceutske kuće koji je insistirao na anonimnosti. Dvočlanu delegaciju su činili vicepremijer Milovan Bojić i dr Tomislav Janković.Firma "Progres" (direktor Mirko Marjanović) dobila je pravo uvoza sirovina i gotovih lekova iz ove azijske zemlje.
       Doktor Boško Mijatović sa Instituta ekonomskih nauka kaže: "To je nastavak jedne tendencije koja postoji poslednjih godina, a to je koncentracija svih važnijih poslova u rukama manjeg broja ljudi i njihovih firmi povezanih sa vlašću." Objasniće da je posredi eliminacija konkurencije i favorizovanje grupe preduzeća kao što su "Progres", "Simpo", "Dibek" koji na taj način ostvaruju velike zarade i kontrolišu ekonomski život zemlje.
       Animalnih insulina svinjskog porekla najviše ima u jugoistočnoj Evropi i Kini. Cena potpuno prečišćenog insulina svinjskog porekla u Kini po jednoj flašici se kreće od 2,31 do 3,05 dolara, dok humani insulin (proizvodi se i upotrebljava u Evropi i Americi) košta 6,3 dolara. Za rukovodioce ovdašnjeg osiromašenog zdravstva dovoljan razlog za uvoz kineskog insulina, koji se koristio u terapiji pedesetih i šezdesetih godina.
      
       Kvalitet
       Ali, bar su dve teškoće pri uvozu i korišćenju kineskog insulina kod nas. Prva je što je nemoguće napraviti pravu analizu njegovog kvaliteta. Preciznije, moguće je postojećom opremom utvrditi sadržaj insulina, ali ne i sadržaj nečistoća u preparatu. Prirodno bi bilo da insulin iz Kine prođe postupak registracije: temeljno ispitivanje farmakološko-hemijsko-biološkog kvaliteta u Zavodu za farmaciju. Potom i da njegov kvalitet bude potvrđen u kliničkim testovima na pacijentima. Tek na kraju sledi komisija Saveznog ministarstva za zdravlje koja zvanično verifikuje lek i odobrava njegov uvoz. Čak i kada bi neko želeo da potpuno poštuje proceduru registracije leka, ne bi u tome uspeo. U Jugoslaviji nema opreme i hemikalija za primenu Radio immuno Accas metode za proveru nečistoća u insulinu svinjskog porekla.
       Drugi je problem što povećani sastav proinsulina u preparatima svinjskog insulina izaziva dodatno stvaranje antiinsulinskih antitela koja umanjuju efikasnost i kvalitet insulinske terapije. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, tri odsto troškova dijabetološke zaštite jedne nacije odlazi na lekove, a 60 odsto za lečenje komplikacija šećerne bolesti: invaliditet, slepilo, dijalizu, transplantaciju, složene i skupe hirurške amputacije nogu, rane doživotne invalidske penzije...Sve ovo mogu da budu posledice primene kineskog insulina svinjskog porekla čiji kvalitet nije utvrđen, čak i kod onih 40 odsto dijabetičara koji inače koriste insulin životinjskog porekla.
       Dakle, ono što je na početku izgledalo znatno jeftinije - kineski insulin svinjskog porekla - lako može da postane bezmerno skupo, jer sigurno je da nijedan lekar niti ministar zdravlja ne umeju da izračunaju koliko bolesnika "košta" odlazak na dijalizu dvadesetpetogodišnjaka ili amputacija noge tridesetogodišnjakinje.
      
       Revolucija
       Ovih činjenica ljudi iz zdravstva Jugoslavije očigledno su bili svesni kada su se osamdesetih godina odlučili za korišćenje humanih insulina, odnosno devedesetih za pen-terapiju - bezbolna upotreba insulina dostupna i slepim ljudima. "Bila je to prava revolucija, olakšanje za dijabetičare, omogućavanje intenzivne insulinske terapije koja - uskoro se pokazalo - najmanje dovodi do stvaranja komplikacija dijabetesa i bolesti metabolizma", kaže dr Teodora Beljić iz KBC "Zvezdara", predsednik Društva za borbu protiv šećerne bolesti Beograda.
       Ovakva terapija, tvrdi dr Teodora Beljić, neophodna je u lečenju ljudi koji imaju šećernu bolest od detinjstva ili rane mladosti a leče se 15-20 godina. U toj grupi su i trudnice, alergični na svinjski insulin, sredovečni radno aktivni ljudi, ljudi koji slabije vide, kojima drhte ruke... Čak 60 odsto pacijenata dr Beljić prima humane insuline sa pen-brizgalicom.
       "To je i dosad bio božji kredit", kaže farmaceut iz apoteke "Vračar" za nabavku humanih insulina. Problem je, naravno, u parama. Kompanija "Novo Nordisk" je zadovoljavala 90 odsto potreba Jugoslavije za insulinom, ali joj ovdašnje zdravstvo duguje 12,5 miliona maraka."Galenika" i "Hemofarm" su prestali da proizvode insulin jer nemaju novca za kupovinu sirovine za humani insulin od tri svetska proizvođača: "Novo Nordisk" (partner "Hemofarma"), "Lili" (partner ICN "Galenike") i "Hekst".
      
       TANJA NIKOLIĆ
      
      

Brojke U Srbiji ima od 150 000 do 200 000 dijabetičara. Od toga na insulinskoj terapiji je 35 odsto dijabetičarske populacije.        Prosečna dnevna insulinska doza je 40 jedinica i ona košta 2,5 marke.        Srbiji je godišnje potrebno 730 miliona insulinskih jedinica, za šta je potrebno između 12 i 15 miliona maraka.

      

Dan bez insulina Bez insulina se ne može provesti nijedan dan, jer posle 12 časova počinju prve komplikacije praćene povećanjem slobodnih masnih kiselina i skoka šećera u krvi. Nakon 24 časa veoma izvesno se ulazi u metaboličku akutnu komplikaciju - dijabetesnu komu koja u dva do šest odsto slučajeva završava smrću.

      

Šta vlada ne zna Profesor Predrag Đorđević, direktor Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra i predsednik Republičke stručne komisije za šećernu bolest.               Kada je vaša komisija, kao stručni organ Ministarstva zdravlja i vlade, imala poslednju sednicu?        - Pre dva-tri meseca imali smo poslednju sednicu. Pošto problem insulina dobija preteće dimenzije, sazvaćemo komisiju što hitnije. Učinićemo sve sa naše strane da terapija bude racionalna, da se ne razbacuje. Ali, mi treba da kažemo da je kvalitetan insulin prioritet. U protivnom, imaćemo posledice koje će država da trpi. Oni koji odlučuju, uključujući resorno ministarstvo, vladu, predsednika Fonda za zdravstvo ne poznaju ove probleme i kada bi im se predstavili, morali bi imati drugačiji stav. Problem insulina mora da se reši hitno, zamene pen terapije moraju biti najprivremenije da se mere u nedeljama, ne u mesecima i godinama.               Da li imate informaciju o planiranom uvozu svinjskih insulina iz Kine?        - Nemam taj podatak, ali znam da svinjske insuline proizvodi "Galenika" i da poseduje tehnologiju za potpuno prečišćene insuline sa kojima smo bili zadovoljni.               Kada je o doziranju insulina reč, rezultati vaše stručne komisije govore da postoje kod domaćih insulina izvesna odstupanja od svetskih standarda?        - Prosečna dnevna doza uopšte za insulin je u svetu ispod 40 jedinica dok je za pen terapiju nešto veća, do 50 jedinica. Kod nas, uzevši u obzir i svinjske insuline, dnevna doza se kreće od 55 do 60 jedinica, što su neopravdano visoke vrednosti dok je naše iskustvo sa pen-terapijom u skladu sa svetskim; dakle, 48-50 jedinica. Tu moramo nešto više uraditi na polju edukacije kao i uštede insulina. I lekari se moraju više kontrolisati šta rade.