Vladika raško-prizrenski Artemije
Da bi Srbi na Kosovu i Metohiji opstali i ostali potrebno je što pre smeniti režim u Beogradu kojim upravlja predsednik Milošević, kaže vladika Artemije dodajući da narod za to ima snage

      Vladika raško-prizrenski Artemije doputovao je 5. januara iz manastira Sopoćani kako bi u Gračanici sa svojim vernicima proslavio Božić. Duže od sat vremena čekao je pratnju Kfora na "kapiji pet" kod Bujanovca, koja nije došla. Intervju NIN-u dao je sedeći u mraku za sofrom u patrijarhovim odajama u konaku manastira Gračanica.
      
       Koliko su teški uslovi života Srba koji su ostali da žive u gradovima na Kosovu?
       - U gradovima je ostao da živi mali broj Srba i njihov život je mnogo gori od života Srba u velikim enklavama kao što je Gračanica, Kosovska Mitrovica. U Prištini sada živi jedva 300 staraca koji ne smeju da izađu iz svojih stanova, u Peći žive dve starice, a ni u ostalim gradovima na Kosovu situacija nije mnogo bolja. Može se reći da Srba u gradovima gotovo i da nema, a gde ih ima teško im je.
      
       Ko je najveći krivac za sadašnju situaciju na Kosovu?
       - Krivi su Slobodan Milošević i njegovi saradnici koji upravljaju ovim narodom i državom. Miloševićev režim u proteklih deset godina nije ništa učinio da reši pitanje statusa Kosova i Metohije, a učinio je sve da nas "uvali" u položaj u kome se sada nalazimo. Takođe, otkad su se jugoslovenska vojska i policija povukle sa Kosova režim ništa ne čini da olakša opstanak i ostanak Srba, čak ide dotle da one koji su na Kosovu ostali naziva izdajnicima i ulizicama.
      
       Ako su Srbi koji su ostali na Kosovu izdajnici i ulizice, ko su onda patriote?
       - Neka svaki čovek po svojoj pameti proceni da li je patriota onaj koji čuva svoje ognjište i svoje svetinje na Kosovu ili su patriote oni koji su olako napustili sve i utekli od svoga naroda ostavljajući ga na milost i nemilost albanskim bandama, ekstremistima i teroristima. Ti ljudi pobegli su odavde sa bogatstvom i blagom koje su na Kosovu opljačkali.
      
       Iz Beograda se vrši pritisak na Srpsko nacionalno veće u kome ste i vi kao predstavnik Srpske pravoslavne crkve. Optužuju vas da se mešate u politiku. Da li se Crkva zaista umešala u politiku ili je reč o nečem drugom?
       - Ta optužba koju Beograd upućuje na adresu Crkve nije novog datuma. Rekao bih da se Crkva apsolutno ne meša u politiku nego da pokazuje, kao što je to uvek činila, svoju materinsku brigu i staranje za narod koji joj je poveren pred Bogom i istorijom. Srbi na Kosovu i Metohiji su potpuno napušteni, ni jedna institucija srpske države ovde ne funkcioniše, a oni koji tvrde da ih je narod izabrao da budu narodne vođe ostavili su ga bez ikakve zaštite. Crkva je ta koja je ostala da brani narod od nasrtaja raznih bandi, da ga hrani i brine se o humanitarnoj pomoći koja uglavnom dolazi iz dijaspore, Grčke i pojedinih mesta u Srbiji.
      
       Režim pokušava da stvori privid prisustva na Kosovu. Da li to pomaže ili odmaže Srbima koji su ostali na Kosovu?
       - Kad smo osnivali Srpsko nacionalno veće odlučili smo da sve partijske aktivnosti budu zamrznute dok se ne stvore uslovi za političko nadmetanje. Međutim, postoje ljudi koji dolaze iz Beograda i ostalih gradova Srbije stvaraju paralelne organizacije, takozvane skupštine. Oni su ti koji unose razdor i smutnju među preostale Srbe na Kosovu i Metohiji. Mnogi problemi koji bi se lako rešili da su Srbi složni, ne rešavaju se. Mora svima biti jasno da na Kosovu nema dovoljno Srba za sve partije koje bi ovde želele nešto da ušićare. To što Miloševićevi smutljivci rade na Kosovu i Metohiji jeste čista manipulacija i zloupotreba naroda koji se ovde bori za svoj biološki opstanak.
      
       Da li je broj i uticaj tih smutljivaca na Kosovu veliki?
       - Ja te ljude ne poznajem, ne znam koliko ih je, ali se njihov uticaj oseća. Uvek se nađe neko od njih da nas sabotira.
      
       Imate li neki konkretan primer?
       - U Gračanici ne možemo da otvorimo jednu hiruršku kliniku koju je srpskom narodu poklonila grčka vlada iako imamo sve potrebne dozvole od UNMIK-a samo zato što ti smutljivci u narodu šire vesti kako će država ovde zidati veliku bolnicu. Dosta nam je tih obećanja iz Beograda.
      
       Posle istupanja iz Privremenog veća Kosova imate dosta muke i sa međunarodnim faktorima na Kosovu, pre svega sa g. Kušnerom, koji vrše pritisak da se vratite u Veće. Hoćete li to i učiniti, ili smatrate da bi vas to kompromitovalo?
       - Nije reč o mojoj kompromitaciji, već o brizi za sudbinu mog naroda. Srpsko nacionalno veće napustilo je Privremeno veće Kosova 22. septembra zato što je g. Kušner bez našeg znanja i konsultovanja doneo odluku o transformaciji tzv. OVK u Kosovski zaštitni korpus, ali saradnja nije prekinuta, a kontakt je održan. Bez tog kontakta ne bismo mogli ništa da uradimo. Sada postoji ne pritisak, već želja g. Kušnera da Srbi učestvuju u daljem radu Veća kao i u novoj, zajedničkoj administraciji koju je on stvorio bez konsultovanja sa srpskom stranom (iako je u tom periodu savetnik g. Kušnera u nekoliko navrata dolazio u Gračanicu). Sve dok ne dobijemo konkretna rešenja za rešavanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, povratak prognanih, Srpsko nacionalno veće neće promeniti svoj stav.
      
       Situacija je na Kosovu i Metohiji izuzetno teška, a u Srbiji je sve više onih koji ne mogu da prežive. Čini se da bi promena režima mogla da bude krvava?
       - Da, mogla bi da padne i krv, ali ne zato što to želi narod ili opozicija, već zato što to hoće režim kako bi došlo do građanskog rata. Bude li građanskog rata između Srbije i Crne Gore ili u samoj Srbiji, treba znati da će to biti isključivo delo vladajućeg režima i g. Miloševića koji svim time rukovodi i upravlja.
      
       Kakva je vaša vizija naše budućnosti u dvehiljaditoj godini?
       - Postoje tri stvari koje treba učiniti. Prvo: trebalo bi smeniti sadašnji režim u Beogradu i Srbiji. Drugo: trebalo bi smeniti režim u Beogradu i Srbiji. I treće: trebalo bi smeniti režim u Beogradu i Srbiji.
      
       L. K.