NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Vuksanović protiv Đinđića

Košarkaš i karatista, takmaci za mesto predsednika, tvrde da će posle izbora jedan drugom pružiti ruku. Pre toga moraće da odigraju utakmicu u kojoj je jedno od pravila igre - napadni protivnika i uzvrati udarac

      Zoran Đinđić u Vitlejemu, Slobodan Vuksanović u Vrnjačkoj Banji. Ivan Stambolić na letovanju, Slobodan Milošević u Beogradu. Da li se u Demokratskoj stranci priprema/ponavlja "osma sednica"?
       "Ne, ovde neće biti nikakve drame. Nikome neće donositi lekove kao kada se odlučivalo između Dragoljuba Mićunovića i Koste Čavoškog. Prirodno je da Demokratska stranka ima najmanje dvojicu kandidata za jednu funkciju. Ceo proces pokrenuo je predsednik stranke, reč je o redovnom izbornom postupku, dakle, ništa nije vanredno", kaže za NIN Slobodan Vuksanović, potpredsednik DS, koji je 4. januara prvi najavio da će se boriti za mesto predsednika demokrata.
       "Nema ništa normalnije nego da se u našoj stranci pojave dvojica kandidata za jednu funkciju. Ovo je najtrivijalniji ili najcivilizovaniji vid protivkandidovanja: nikome ne može doneti štete", kaže za NIN Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke.
      
       Zec
       Priču o novom predsedniku DS-a pokrenuo je Đinđić tokom NATO-bombardovanja, svedoči dvoje visokih funkcionera stranke. Đinđić im je rekao da je, možda, bolje da se povuče sa mesta predsednika jer je izložen stravičnom pritisku vlasti, koja ga je proglasila za najvećeg izdajnika i kukavicu, čoveka koji je određivao ciljeve za NATO bombe. Bilo je to u junu i tada se razmišljalo o nasledniku koji bi bio izabran unutarpartijskim dogovorom a potom i formalno izglasan na skupštini stranke.
       Đinđić ovakav scenario lansira u javnost u jesen, vezujući svoju ostavku za neuspelo rušenje predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića uličnim demonstracijama; neodržavanje vanrednih izbora do kraja 1999. godine; želju da u izbornu 2000. godinu stranka uđe sa novim licem/licima koji će izaći pred birače bez balasta iz srbijanske političke utakmice.
       Vuksanović sada kaže da je kao i većina pripadnika stranke sasvim ozbiljno doživeo Đinđićevu ideju, jer je, "racionalno i logično obrazložena, bila shvaćena kao korak nazad radi pet koraka napred za samog Zorana i kao izuzetno korisna za stranku. To se moralo poštovati".
       Međutim, jedan od "beogradskih mladih lavova, grupe demokrata koji se drže zajedno kao košarkaški tim" (Aleksandar Tijanić, banjalučke "Nezavisne novine") u činjenici da je Đinđić nameru da abdicira saopštio prvo javnosti pa stranci vidi najbolje dokaze za tvrdnje da "strankom vlada autokratski i da nije imao iskrene namere".
      
       Labus
       Rasplet priče koji će se brzo pokazati kao novi zaplet počinje sredinom decembra. Đinđić traži jednog kandidata koga će stranka podržati ("Ne mora cela, dovoljno je i 70 odsto".). On zna da su potencijalni kandidati Zoran Živković, gradonačelnik Niša i potpredsednik DS, i Slobodan Vuksanović, ali počinje da pregovara sa dr Miroljubom Labusom, ekonomistom, predsednikom Upravnog odbora G 17 plus, čovekom koji se sa potpredsedničkog mesta u DS-u povukao i zato što ga Đinđić nije blagovremeno obavestio o svom susretu sa Slobodanom Miloševićem 1997. godine.
       Labusove dileme umnožavala su i dvojica prvaka G 17: jedan ga je savetovao da Đinđićev predlog prihvati, drugi da ga odbije. Labus je, najverovatnije, poslušao svoju prirodu i zahvalio se na ponudi.
       Usledio je sastanak Glavnog odbora demokrata na kome je usvojen Đinđićev izveštaj o radu (dakle, šef nije grešio!) i čija ga rasprava inspiriše da preispita sopstvenu odluku o povlačenju sa plavo-žutog trona. Posle razgovora sa 45 demokrata iz 30 najvećih odbora stranke, Đinđić uzima tajmaut da bi saopštio konačnu odluku i odlazi u Vitlejem, gde će se sresti i sa Borisom Jeljcinom. Živković verovatno, uveren na osnovu dva pomenuta sastanka da će se Đinđić kandidovati i da ima pobedničku većinu, ne ističe svoju nominaciju. Vuksanović, kada javnosti saopštava svoju kandidaturu, po sopstvenom priznanju ne zna šta će Đinđić da uradi. To saznaje dva dana kasnije.
       Filozof koji je dve godine trenirao karate došao je u priliku da objašnjava zašto je nagoveštenu ostavku zamenio novom kandidaturom; pesnik na esperantu, prevodilac sa engleskog, bivši košarkaš "krstaša" je počeo da tumači zašto bi za demokrate bilo bolje da on bude njihov novi vođa.
       "Želeo sam da prekinem pupčanu vrpcu između liderstva i mesta predsednika, da pokažem da to nije presto već funkcija, da uradimo ono što smo uradili u Savezu za promene gde je Dragoslav Avramović lider bez liderstva. Ovo će biti godina izbora u kojoj će se ljudi odlučivati prema rešenjima koja im nude timovi eksperata (Dinkić je od nas uzeo ideju ekspertske vlade), a ne prema simpatijama prema političkim liderima. Hteo sam ostavkom da na vreme stranku pripremim za takve izbore, ali i da napravimo pozitivan spektakl mojim neiznuđenim odlaskom. Taj efekat bismo postigli samo da smo se dogovorili oko jednog kandidata", tumači Đinđić za NIN.
       I Vuksanović pominje tim, tačnije timski rad, povratak zapostavljenih kadrova DS u prvi red političkih aktivista. On misli da "Đinđić nosi veliki teret opravdanih ili neopravdanih optužbi, koji sputavaju i njega i stranku: da je otišao iz Beograda za vreme rata, da je težak za opozicionu saradnju, da je imao loše procene o uspešnosti nekih akcija". Stav o negativnom imidžu Đinđića, Vuksanović sažima u rečenici: "Nije važno kako te pop krstio nego kako te narod zove."
      
       Amerikanci
       U Betinom servisu na engleskom u tekstu čiji je izvor Đinđićev neimenovani protivnik navodi se još nekoliko Đinđićevih minusa: nedovoljna saradnja sa odborima u unutrašnjosti, američki zahtev da se povuče (što bi ojačalo demokrate, dok bi povlačenje Vuka Draškovića rezultiralo raspadom SPO-a), okruženje mladim nekompetentnim ljudima koji nekritički prihvataju sve njegove ideje, odlučivanje bez konsultacije partijskih tela, napuštanje Beograda za vreme rata. (NIN-ov vašingtonski izvor tvrdi da američka administracija nije ispostavljala zahteve za Đinđićevim demisioniranjem i da nema nameru da se na bilo koji način meša u utakmicu demokrata. Čak i kada bi nekoga podržavao Vašington to ne bi rekao. U svakom slučaju, pobednika će podržati.Naš izvor, međutim, nije mogao da proveri da li se i Vuksanović nalazi na spisku polaznika prolećnjih seminara za "buduće Džu lidere", koje Stejt department organizuje za "nepotrošene mlađe ljude koji nisu nužno sa stranačkih lista".)
       Na većinu iznetih primedaba đinđićevci uzvraćaju tvrdnjom da je u svojim javnim istupima doskora "košarkaški tim" branio predsednika od svih grehova koje mu sada stavljaju na dušu. Istovremeno pokazuju prstom na Ivicu Račana, apsolutnog gubitnika na prvim višestranačkim izborima u Hrvatskoj koji je od oličenja svekolikog zla postao najveći pobednik i simbol bolje budućnosti.
       Do sada Đinđić ni njegove pristalice nisu javno iznosili grehe potpredsednika, koga bi svaka majka želela za zeta. Jedino što je poznato jesu Đinđićeve primedbe na ponašanje Vuksanovićevih drugara iz Beogradskog odbora. Njih je u februaru prošle godine on optužio da se ponašaju kao JUL: napadno ispoljavanje bogatstva, odsustvo socijalne zabrinutosti. Kritika se tada nije odnosila na Vuksanovića. "U februaru je 70 odsto Beogradskog odbora bilo za promenu svog rukovodstva", tvrdi funkcioner DS-a. Ali, u septembru prošle godine Dragan Kopčalić, dotadašnji predsednik beogradskih demokrata, pobedio je protivkandidata iza kojeg je stajao Đinđić. U stranačkim kuloarima se tvrdi da je u dva poslednja duela Kopčalić-Đinđić, krajem oktobra i polovinom decembra, na izborima u Zemunu i Mladenovcu onaj prvi bio gubitnik.
      
       Zajedno
       Đinđićeve pristalice misle i da će do izborne skupštine stranke (kraj februara - početak marta) delimično već realizovati svoj koncept ekspertskih timova sa novim i starim licima i da će to biti njegov adut u utakmici sa Vuksanovićem.
       Od žestine utakmice u kojoj je jedno od pravila da se protivnik napada i da se udarci uzvraćaju zavisi da li će Đinđićeve pristalice optuživati Vuksanovića i njegove drugove za grehe koji se sada ni u stranačkim kuloarima ne pominju. Ni Đinđić, ni Vuksanović, niti ostalih sedam sagovornika NIN-a ne misli da će njihova izborna utakmica dovesti do raskola u stranci. "Gubi onaj čiji istup može ljudima da se učini kao uvod u cepanje stranke", kaže mlađi funkcioner DS-a. Demokrata prvoborac priseća se da je sukob Mićunović-Đinđić bio mnogo maligniji, da se tada intenzivno strahovalo od "razaranja i razbijanja stranke".
       Naravno da obojica kandidata veruju u svoju pobedu i obojica najavljuju da neće biti osvetoljubivi. "Ako pobedim, Vuksanović će biti u timu za izbore. U njega je strašno mnogo investirano, on se najviše pojavljivao u javnosti i taj kapital moramo da koristimo", kaže Đinđić.
       "Đinđić ostaje deo tima, ako pobedim. Njegovu budućnost vidim na nekoj državnoj funkciji, što će biti korisno i za njega i za stranku", obećava Vuksanović.
       U slučaju da izgubi na izborima, Vuksanović kaže da kao gradski i opštinski odbornik ostaje u stranci u kojoj "su svi moji". I Đinđić ostaje u stranci i ako ne bude ponovo izabran za predsednika , kaže: "Ima za mene još dosta posla u Srbiji u naredne dve godine."
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

       Lideri

Sudeći po američkim novinama, demokrate obiluju liderima za 21. vek. Nedeljnik "Tajm" je uvrstio Zorana Đinđića među 12 lidera za novi vek.
       Po "Čikago" tribjunu to je Slobodan Vuksanović. Nišlija Zoran Živković je političar za novi milenijum, tvrdi "Njujork tajms".


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu