("Moć velikog licemerja" NIN br. 2557)

      Poštovani gospodine Mihailo Markoviću, čitajući vaš intervju dat specijalnom novogodišnjem broju NIN-a, ostao sam zapanjen i zamišljen nad nekim vašim stavovima prema svom srpskom narodu.
       Vi kao filozof, levičar, disident, praksisovac i dosta toga uz sve ovo, postavljate se ispred srpskog naciona i dajete mu uputstva da je potrebno da nastavi sadašnjim putem kojim idu milioni (Kina, Rusija, Indija, itd.)
       Da li ste svesni kuda ovo vodi naš mali srpski napaćeni i rasejani narod? Da li ste se upitali šta je sa budućom generacijom mladih, a sadašnja je već rasuta po "belom svetu".
       Hoćemo li se svi skupa preseliti u Aziju, napustiti Evropu i živeti uz pomoć Kine, Indije, Rusije i sličnih? Gde nam je mesto?!?
       Pokojni gospodin Sartr (koga spominjete) bio je filozof, intelektualac, levičar, a iznad svega skroman čovek. Francuzi su, takođe, izuzetno ponosan i samouveren narod, ali gospodin Sartr nije svoj narod podsticao u izolaciju te da time sačuva identitet, kao što vi savetujete svoj narod. Gospodin Sartr je svoje leve ideje ispoljavao u svojim knjigama, ali nije terao francuski narod da ih sledi, kao što vi činite sa srpskim narodom kroz ovaj intervju. I još nešto, bitno. Gospodin Sartr nikada nije bio ni u jednoj vladajućoj strukturi a da partije i ne pominjemo. Vi ste, neosporno, vrlo obrazovan, načitan, uman čovek, jednom rečju intelektualac sa velikim teoretskim znanjem, ali, na osnovu ovog intervjua, rekao bih da ste krut čovek, nepraktičar, slab političar. Mnogim našim političarima manjkaju seni jednog Miloša Obrenovića, koji je znao da se svima prilagođava (kameleon) za dobrobit svoga naroda.
       Dr Dragan Balić