Strip

NASLOV: Projekat "Strip vesti"
AUTOR: Zlatko Milenković
IZDAVAČ: "Zmcomics", Novi Sad 1999.

      Slobodan Ivkov
      
       U prve dve trećine, preciznije u prvih osam meseci 1999. godine iz štampe nisu izašli nijedan časopis, nijedna kompletna sveska ili album sa domaćim stripom i gotovo nijedna prevedena publikacija sa legalno plaćenim pravima na objavljivanje inostranih crtanih priča. "Asteriks" i "Talični Tom" iz "Politikinog Zabavnika" su tek neki od izuzetaka.
       To ne znači da strip scena 1999. nije postojala i delovala. Naprotiv! Do jeseni je održano mnoštvo uspešnih izložbi, gostovanja, predavanja i škola stripa, pojavilo se više izvanrednih fotokopiranih fanzina, a autori iz Srbije su definitivno zauzeli svoje mesto na inostranoj sceni. Da ne zaboravimo, i domaći piratski izdavači su radili svoj posao. Samo zahvaljujući njima videli smo prevedena neka od novih remek-dela svetske produkcije.
       Stanislav Lem je u jednom teorijskom tekstu metaforično objasnio kako ga propast, odnosno sposobnost za opstanak jedne ljudske zajednice, ili grupe koju ujedinjuje neko zajedničko interesovanje, otprilike podseća na dešavanja na vozilu koje bez kočnica i goriva juri prema provaliji. Samo je pitanje da li će oni koji su u tom vozilu uspeti da, od delova od kojih se ono sastoji i stvari koje se nalaze u i na njemu, pre stizanja do ivice ambisa sklope nekakva krila, propeler, padobran ili izmisle nešto drugo što će ih spasiti.
       Na taljigama srpskog stripa, koje je po svemu sudeći dizajnirao neko senzibiliteta sličnog Kusturičinim scenografima, dakle na kolima koja se kao i mnoga druga naša vozila već deceniju i više kotrljaju nizbrdo, krila je iskonstruisao "pronalazač" Zlatko Milenković (1969). On je relativno mlad novosadski strip autor koji, odmah to treba naglasiti, još ne pripada baš "prvoj ligi" srpskih stripara, ali iza sebe već ima jedan album.
       Da nije došlo do svetske informatičke revolucije i da Milenković nije našao način da njene rezultate iskoristi na njemu najinteresantnijem polju, gotovo svi kontakti između autora tokom sezone izostali bi dok bi srpska i jugoslovenska strip scena izgubile decenijama sticanu koherentnost.
       I evo, ovih dana "izlazi" 50. broj njegovog internet projekta "Strip vesti". On se sastoji od nedeljnog istoimenog e-mail časopisa i sajta (http://www.unovomsadu.com/strip/sv/index.htm) na kojem su svi dosadašnji "stari" brojevi i neki drugi sadržaji (reprodukovane table, programi za bojenje stripova, korisne informacije...). Urednik, izdavač, prevodilac, daktilograf, dizajner i šef plasmana Milenković je krajem 1998. iz svoje kućne radionice poslao na dvadesetak e-adresa nulti broj "Strip vesti" s opisom koncepcije, načinom uređivanja i izvorima koji će biti korišćeni. Prvi redovni broj je "obznanjen" 1. januara 1999.
       Ovaj e-časopis ima isključivo teorijski karakter i čine ga samo članci bez ikakvih ilustracija. To uslovljava i tehnička (preciznije, finansijska) ograničenost reprodukovanja crteža i tabli. Uglavnom se ne objavljuju dugački tekstovi, a nikada oni, iz ugla teorije, pretenciozniji. Prednost se daje "goloj informaciji", retrospektivi, kratkom prikazu, intervjuu, hronologiji, saopštenju i deskripciji. Obilaze se knjižare, predstavljaju biografije i opusi istaknutih stripara... Prema formi, brzopleto bi se moglo zaključiti kako je tu reč o biltenu, ali sasvim sigurno nije tako. Po rečima urednika, "teži tekstovi" ne funkcionišu sasvim dobro u jednom e-časopisu. Vreme će pokazati da li će to biti trajna orijentacija.
       Ipak, po dužini (i kvalitetu) do sada su se izdvajali prilozi koji su čak plasirani u nastavcima. Na primer, sveobuhvatan tekst Vuka Ršumovića o mangama, japanskim stripovima ili esej Bila Votersona (preveo Milan Milutinović), autor jednog od najboljih savremenih američkih stripova groteskne stilizacije "Kelvin i Hobs".
       "Primerci" su besplatni. Broj primalaca "Strip vesti" je porastao od 20 (prvi broj) na nekoliko stotina adresa 35. broja. "Tiraž" evidentno raste premda Milenković nema bogzna koliko razloga da se tome raduje. Nema plaćenih oglasa, ali nema ni zaliha ni remitende. Nove "S.v." se pojavljuju svakog petka, ponekad i četvrtka. Kada se tokom nedelje događa nešto važno (izložba, promocija, gostovanje iz inostranstva...), Milenković emituje kratke vanredne brojeve.
       S manjim pauzama izazvanim bombardovanjima Novog Sada i nestancima struje, "S. vesti", kako ih odmila zove izdavač, izlazile su i za vreme agresije NATO-a. One su animirale strip scenu, povezivale scenariste i crtače, otvarale kanale ka inostranim izdavačima, slale obaveštenja o manifestacijama u vreme kada su pozivnice klasičnom poštom putovale iz jedne beogradske opštine u drugu po nedelju dana, analizirale svetske trendove kada odatle nijedan strani časopis nije stizao... I saradnici-tekstopisci, doduše često potpisivani pseudonimima, i primaoci jesu mnogi stanovnici bivših republika SFRJ, ali ima i "pravih" stranaca.
       U odsustvu štampanog, domaći strip, nadajmo se samo privremeno, odstupa u virtuelno. Negativne posledice ovog iznuđenog, ishitrenog i improvizovanog povlačenja iz stvarnog sveta, uz istovremeno osvajanje novog prostora, jesu površnost, kratkoća te izvesna oskudnost onoga što se saopštava i mnoštvo u brzini nastalih grešaka.