Bilans prve godine studija u Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži podvučen je mada je rat ozbiljno zapretio da će ih proknjižiti kao "ugašena konta". Ni vlast ih nije ometala

      Bilo je mnogo sumnjičavih kada je pre godinu i po javnosti predstavljena Alternativna akademska obrazovna mreža (AAOM). Valjda su ljudi izgubili veru u mogućnost modernizacije. Međutim, uprkos novčanim problemima, prva sezona AAOM-a završena je, rekli bi uspešno. Rat je Mreži bitno srezao fondove, ali svi predavači odlučili su da volonterski nastavu privedu kraju.
       Tekuća školska godina, zimski semestar, opet zbog rata, počela je sa zakašnjenjem, 10. januara. Studenti i dalje ništa ne plaćaju, treba samo da imaju relativno dobar prosek na osnovnim studijama, da su po horizontali u najmanju ruku apsolventi i da prođu konkurs na kojem je, pokazalo se, najteže bilo odgovoriti - šta nameravate da uradite u životu. Na prvom konkursu nije bilo malo onih koji nisu znali ili mogli da objasne šta će dalje. Ispiti se ne polažu, samo se aktivno prisustvuje popodnevnim predavanjima tokom jednogodišnjih studija i piše završni, diplomski rad.
       "Studenti su uglavnom dobili ono što su očekivali drugim vidom obrazovanja. Predavanja su krajnje živa i imam utisak da su se i oni i profesori odlično proveli... Da se razumemo, mi nismo ovde izmislili toplu vodu, ovo je vid nastave kakav u svetu postoji odavno. Preduslov za takav vid nastave je mala grupa", kaže predsednica Upravnog odbora Mreže dr Srbijanka Turajlić.
       Studenti Pravnog i Ekonomskog fakulteta pokazali su dosad upadljivo interesovanje, jer "ne znaju šta je predavanje", dodaje Turajlić, misleći prvenstveno na dupke pune slušaonice i amfiteatre. Interdisciplinarnost je dragocena osobenost studija AAOM-a, posebno na programu kulture, gde su se uglavnom javljali studenti tehničkih i prirodnih nauka. "U svetu više ništa nije usmereno kao kod nas." Najbrojnija grupa bila je grupa na programu za ekologiju, pošto je, suprotno trendovima na Zapadu, ta tema na našim univerzitetima u zapećku.
       Mreža je sakupila sredstva za održavanje pet programa, na svakom je po 30 studenata, u okviru kojih se održava više kurseva (najmanje četiri predavača po kursu): Životna sredina - izazov za nauku, tehnologiju i društvo; Evropsko pravo; Izazovi savremene teorije i prakse demokratije; Javna i lokalna politika, uprava i upravljanje; Studije kulture i roda - pogled s Balkana. Plan će, naravno, biti proširen ukoliko se dobije dodatna finansijska podrška. Prvu godinu finansirao je Fond za otvoreno društvo, za ovu su dobili novac od HESP-a, Programa podrške visokom obrazovanju pri Institutu za otvoreno društvo, što će reći da novac stiže samo iz kase Džordža Sorosa. U AAOM-u sabiraju: prva godina koštala ih je oko 220 000 maraka. Smeju se pri pominjanju odavno bajate vesti o sumi od milion DEM.
      
       Finansiranje
       Već duže vreme pregovaraju s nizom fondacija u inostranstvu, od mnogih su već dobili knjige uključujući i Ujedinjene nacije. Ovih dana, na 16. sprat Beograđanke stigao je i video-bim, poklon Nemačke rektorske konferencije. "Ako se 50 odsto inicijativa da se Mreži pomogne ostvari, imaćemo svetlu perspektivu u naredne dve godine." Od domaćih donatora, i ako su dobili nešto, objašnjava profesorka Turajlić, dobili su tajno. Jer, darodavci se plaše da bi ih kontakt s "nepoćudnim" profesorima doveo u neprilike.
       Jasno je, takođe, da diploma Mreže studentima neće doneti nikakav boljitak formalne prirode, ali važno je da se u Evropi zna za AAOM - posle samo godinu dana postojanja. "S ponosom sam u biografiju ubacio AAOM kao odrednicu bez obzira što njihov sertifikat zvanično nije vrednovan u Evropi. Smatram da već sada, autoritetom svojih predavača i programom, ima težinu", kaže Damir Jelisavčić, apsolvent Fakulteta političkih nauka. Upravo završava AAOM diplomski iz ekologije. "Mnogo mi je lakše i mnogo veće zadovoljstvo bilo da pohađam nastavu nego na zvaničnom univerzitetu upravo zato što su se i profesori i organizatori trudili da atmosfera bude podsticajna i da se ne oseti nedostatak prostora, literature, termina..."
       Do danas, AAOM nije imao problema s vlastima, ne računajući četiri odbijena zahteva za izdavanje viza (pet viza je prošlo proceduru) uglednim profesorima iz sveta, potencijalnim gostujućim predavačima, među kojima i nobelovcu Džonatanu Fentonu (Nenj School Universitdž). Čak im je SUP Vračara tokom rata odobrio održavanje tribina o bombardovanju u Centru za ženske studije, a Beogradska hronika RTS-a, van svih očekivanja, objavila reportažu o njima.
       S druge strane, u Informatoru piše da sarađuju s univerzitetima u Crnoj Gori te da se nadaju i saradnji s univerzitetima u Srbiji. Ali: "U ovom trenutku njihov i naš pristup ulozi i mestu visokog obrazovanja toliko se razlikuju i ne vidimo da je razgovor moguć."
      
       Politizacija
       Srbijanka Turajlić kaže da je AAOM ispolitizovan u meri u kojoj je sve što se radi u ovoj zemlji ispolitizovano: "Očigledno je da se Mreža vidi kao politička organizacija suprotstavljena režimu. Jesu je napravili profesori disidenti, ali disidenti zato što su javno govorili šta na Univerzitetu ne valja. Mrežu zanima samo obrazovna politika. Neki od nas bavili su se i bave se politikom na drugim stranama, ali ne na Univerzitetu." I ne sarađuju s "Otporom" kao što se pretpostavlja. Sarađuju sa Studentskom unijom Srbije, zajedno prave računski centar.
       "Mirovne studije, baš kao ni AAOM, nemaju nameru da se bave političkom indoktrinacijom - razlike u političkim opredeljenjima studenata su dobrodošle", kaže dr Dragan Popadić, direktor Mirovnih studija koje je organizovala Grupa "Most" pri Centru za antiratne akcije. Naše prve mirovne studije, započete u prošloj, ratnoj godini (u Hrvatskoj osnovane 1997, a u Makedoniji još 1993), pridružene su kao 16. član AAOM-a (i ostalih 15 su obrazovne/istraživačke organizacije koje se bave alternativnim obrazovanjem). Teme: socijalni konflikti (Dragan Popadić), zaštita ljudskih prava i međunarodno zakonodavstvo (Vojin Dimitrijević), politika identiteta i sukobi - primer Balkana (Vesna Pešić)...
       Interesovanje studenata za mirovne studije bilo je veliko, pa su umesto planiranih 20 polaznika upisali duplo više. Kriterijumi i standardi su gotovo isti kao u Mreži: besplatno pohađanje, rad u malim grupama, maksimalna elastičnost obrazovnog programa, aktivne forme rada. "Ovo je pilot program, planiramo da ga učinimo još boljim i da ponovo konkurišemo kod AAOM-a. Izgleda mi da su studenti za sada veoma zadovoljni", dodaje Popadić.
       Čini se, dakle, da se pelcer alternativnog obrazovanja "primio". Za početak u Beogradu. Koren je malo jači. Ne treba zaboraviti da AAOM već ima status posmatrača u Asocijaciji evropskih univerziteta (član će postati, ima izgleda, kad budu dobili akreditacije evropskih univerziteta, verifikaciju diplome). Istoj Asocijaciji koja je baš uoči bombardovanja, zbog Zakona o univerzitetu i isključivo zbog Zakona, rekao je NIN-u predstavnik Asocijacije Luis Purser, suspendovala članstvo univerziteta iz Srbije. Iako je, recimo, Beogradski univerzitet bio jedan od osnivača 1959. godine. Kontakti su uspostavljeni i s Odeljenjem za visoko obrazovanje Saveta Evrope, predstavnike PHARE-a, projekta finansiranja rekonstrukcije visokog obrazovanja EU, AAOM je isto zainteresovao, pregovaraju s Dunavskom rektorskom konferencijom, u februaru će delegacija Mreže u Salcburgu razgovarati o globalizaciji evropskih univerziteta... Predstavnici Mreže prisustvovali su i nedavnoj Osnivačkoj konferenciji Akademske lige jugoistočne Evrope u Sofiji. Od "državnih" predstavnika niko nije pozvan.
       "Alternativna akademska obrazovna mreža je direktan odgovor na Zakon o univerzitetu. Kada vlast počne da ruši jednu instituciju, počinje da se pravi druga. U početku nisam shvatila zašto je neko rešio da uništi univerzitet. Kada su počeli da nas bombarduju, postalo mi je jasnije. Zajedno sa Zakonom o informisanju, to predstavlja gušenje sredstava koji bi mogli da iskažu objektivan stav o onome što nam se dešava", govori Slobodanka Turajlić. Profesor Popadić nada se skorom "oslobađanju" postojećeg univerziteta, dok profesorka Turajlić smatra: "Ne mislim da je loše imati dva univerziteta. Mi ćemo možda postati alternativni univerzitet. Za sada još nemamo snage, za sada smo samo mreža."
      
       ANA VUČKOVIĆ