NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jedanaesta zapovest

Lideri su uspešno preskočili prepreku nazvanu lokalni izbori uz pomoć novog opozicionog imperativa - zajednički odgovor na sve vragolije režima

      Najzad se to i dogodilo - lideri opozicije održali su jedan nezvaničan sastanak koji, začudo, nije dospeo brzinom svetlosti do nezavisnih medija, a javnost nije gurnuta u verbalnu groznicu posvećenu bespotrebnim dilemama o nepostojećim vladama, maglovitim projektima i megalomanskim idejama. Zato je koordinator Saveza demokratskih partija Žarko Korać s pravom kao primer sazrevanja opozicije naveo tajnost sastanka, koji je, inače, sazvao lider SPO-a Vuk Drašković kako bi se usaglasili stavovi o trilateralnom sastanku u Budvi. Opozicija, dakle, deluje ozbiljnije.
       Dan posle potpisivanja sporazuma, kojim se opozicija svečano obavezala da će se zajednički boriti za demokratske izbore na svim nivoima, predstavnici opozicije počeli su da odgonetaju enigmu treba li izaći samo na lokalne izbore po važećem zakonu o lokalnoj samoupravi, čija je demokratičnost diskutabilna. Predstavnici Srpskog pokreta obnove i koalicije DAN nagovestili su da bi opozicija mogla da izađe na izbore sa jednom listom, dok se lider Demokratske stranke Zoran Đinđić založio za "novi pragmatizam" koji podrazumeva da se "izbori raspišu što pre, na što više nivoa i pod što povoljnijim uslovima". Između dve runde medijskih poigravanja, lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica najavio je da će na sastanku u sedištu DSS-a razmatrati pitanje lokalnih izbora, ali i izbora na Kosovu, odnosa prema medijima i saradnje sa nevladinim organizacijama (CESID, G 17 plus, Beogradski centar za ljudska prava...). I kada su mediji već potpalili vatru na kojoj će ponovo lagano peći nedorasle opozicionare, iz redova Miloševićevih suparnika stigli su redefinisani stavovi da je najvažnije da se o tom pitanju i svim drugim pitanjima zauzme jedinstven stav. Više sagovornika NIN-a tvrdi da komunikacija u opoziciji teče neočekivano dobro i da se kao jedini ozbiljniji problem navodi liderska pozicija bivšeg guvernera Dragoslava Avramovića, koju nikako ne prihvata SPO, ali i ostale opozicione stranke van Saveza za promene. Lokalni izbori su, izgleda, bili samo nova prepona u opozicionom maratonu.
      
       Opet zajedno
       Uz napomenu da stranka nije donela definitivan stav o izlasku na lokalne izbore, savetnik lidera SPO-a Miladin Kovačević kaže da opozicija treba da izađe na lokalne izbore sa jednom listom, koja bi bila sastavljena na osnovu rezultata prošlih lokalnih izbora i relevantnih istraživanja javnog mnjenja. Kao i ostali opozicionari, Kovačević ističe da sve stranke moraju da nastupe zajednički, dok ostala pitanja, uključujući i lokalne izbore, imaju sekundaran značaj. "Naravno da sporazum opozicije od 10.januara predstavlja najozbiljniji pomak u delovanju opozicije u poslednjih deset godina i zbog toga stranke imaju obavezu prema simpatizerima i demokratskoj javnosti da sve ozbiljnije odluke donose saglasno", kaže Kovačević.
       Izlaskom na lokalne izbore sa jednom listom, opozicija bi verovatno postigla više uspeha nego na prošlim izborima, jer će levičari i radikali imati izvesnih problema u sastavljanju zajedničke liste (navodno, levičari misle da su već dovoljno dali radikalima), ali je glavni problem u bolnom saznanju da je profil njihovih kadrova na terenu dramatično različit. Izlaskom na lokalne izbore, opozicija pristaje da sačeka republičke izbore do jeseni 2001. godine, kad bi pitanje Kosova i Crne Gore verovatno bilo deplasirano. Pored toga, postoje ozbiljne indicije da hipotetičke lokalne izbore vlast ne bi raspisala pre nego što završi proces obrade repetitora svih lokalnih televizija i čitavu seriju informativnih razgovora sa lokalnim funkcionerima, koji bi dokazali nepopravljivu korupciju u redovima koalicije Zajedno. U ovoj priči ostalo je prilično nejasno zašto se opozicija uopšte odlučila da "telefonira" vladajućoj koaliciji sledeće poteze i zbog čega nastavlja da u javnost iznosi veoma ambiciozne projekte koji za nekoliko dana prekriju "snjegovi i šaš". Priča će biti još zanimljivija ako se kao tačne pokažu tvrdnje da levičari, tačnije vladajući bračni par, još nije odgovorio na jasan radikalski zahtev za raspisivanje lokalnih izbora.
      
       Zapadna igra
       Domaćin skupa lider DSS Vojislav Koštunica kaže za NIN da je na sastanku kristalisan stav prema svim političkim stavovima - jedinstven odgovor na sve provokacije ili izazove režima. "Jasno je da živimo u ovakvoj zemlji i ovakvom okruženju i zbog toga što nijedni izbori do sada nisu bili pravi izbori. Jasno je i da najvažnije poluge moći leže na republičkom nivou i da se suštinske promene ne mogu ostvariti bez pobede na republičkim izborima. Zato je i ponovljen stav o neophodnosti demokratskih izbora na svim nivoima", kaže Koštunica, i kao posebnu vrednost navodi da su svi shvatili da opozicija ne sme da se iscrpljuje dilemama koje im veoma vešto servira režim.
       Pod pritiskom blago iznervirane demokratske javnosti, opozicija je za svega devet dana uspela da usvoji i treći ozbiljan dokument, u kome se definiše budući odnos prema medijima i nevladinim organizacijama a od međunarodne zajednice traži da ne legalizuje etničko čišćenje i nasilje nad nealbanskim stanovništvom raspisivanjem vanrednih izbora na Kosovu.
       U pozadini buke oko izbora, zasnovanoj na fiksaciji šta Milošević namerava da učini, opozicija je učinila novi korak u definisanju odnosa prema Zapadu koji je "veoma toplo" pozdravio sporazum opozicije, ali je nekako propustio da pomogne da se njegov sadržaj realizuje. Već činjenica da se u Beogradu okupio jači sastav nego u Budvi, gde se opozicija srela sa izaslanicima Evropske unije i SAD, kao i veoma ozbiljan zahtev međunarodnoj zajednici posvećen izborima na Kosovu, upućuje na to da je opozicija umorna od raspevane i upečatljivo jalove podrške zapadnih demokratija, koje su brojnim akcijama učestvovale u reanimaciji Miloševićevog režima, i denuncijantskog odnosa prema demokratskim partnerima.
       Svi sada čekaju 24.januar, kada će EU odlučivati o zahtevu da se suspenduju sankcije SR Jugoslaviji. Ako zvaničnici u Briselu saopšte kako su ponovo ozbiljno razmotrili zahtev opozicije i najave da će nafta i mazut u srpske gradove stićo već oko Đurđevdana, opozicija će biti prinuđena da nastavi sama.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu