Savez za promene ima veću podršku kao koalicija nego kao zbir stranaka uzetih pojedinačno. Treba li ga zato pretvarati u stranku?

      Da li će Savez za promene postati politička stranka pitanje je koje je aktuelizovano gotovo istovremeno s novim pokušajem objedinjavanja opozicije. Savez koji se profilisao kao izborna koalicija sa Dragoslavom Avramovićem kao kandidatom za premijera i od kraja leta ima i posebne službene prostorije, na neki način je uzdrman inicijativom Milana St. Protića, jednog od najistaknutijih promotera Saveza.
       Inicijativa se dovodi u vezu i s navodnim takvim sugestijama zapadnih diplomata, što svi sagovornici NIN-a odbacuju. S druge strane, tekuću promotivnu kampanju Gorana Svilanovića, predsednika Građanskog saveza Srbije, neki su videli kao njegov pokušaj kandidovanja za mesto lidera saveza/stranke.
      
       Diplomatija
       Diplomatski sročene izjave vodećih stranačkih prvaka unutar Saveza date tim povodom poslednjih dana uglavnom naglašavaju izrazito neformalan karakter inicijative. Negirana je ozbiljna rasprava o tome, eventualno odlučivanje smeštano u manje-više neodređenu budućnost, ali je napominjana i "mogućnost da, kada izbori dođu, dođe i do većeg približavanja, čak ujedinjavanja pojedinih stranaka" što bi "bio koristan proces", smatra Goran Svilanović, na primer.
       U razgovoru za NIN, Velimir - Velja Ilić, presednik Nove Srbije i gradonačelnik Čačka, potvrdio je da je razgovora o prerastanju u jedinstvenu stranku bilo. "Formalno ili neformalno, diskusije je bilo, ali se nije glasalo jer se uvidelo da ta ideja za sada nema većinsku podršku. Došlo je do ujedinjenja Nove Srbije i Odbrane, Novoj Srbiji su kolektivno pristupile Saborna stranka, Ravnogorski pokret, izvorna Narodna radikalna stranka, deo Liberalne. Zapravo, grupisan je monarhistički blok. Razlike u Savezu za promene su sve manje, i nije loše da se formiraju čvršći blokovi kako bi se olakšala komunikacija, smanjili troškovi i povećao broj lokalnih odbora."
       Slična je argumentacija inicijatora. Milan St. Protić objašnjava za NIN da je smatrao kako bi to "u izbornoj godini bio prilično pametan potez zato što bi Savez stekao dodatno poverenje u narodu, učvrstio svoju organizaciju, postao efikasan i brži u delovanju. Ideja je takođe bila da u Predsedništvo uđu svi sadašnji lideri, a predsedavajući bi bila, ne kao neprikosnoven lider, nego kao simbol opozicije, Vesna Pešić".
       Na primedbu da iznošenje inicijative koja nema većinsku podršku može biti kontraporduktivno, Protić odgovara: "Znao sam da će većina stranaka imati rezervi, ali javnost treba da zna da naše zamisli postoje. Hteo sam da ohrabrim svoje prijatelje u Savezu sa promene da počnu da razmišljaju na taj način, jer politička klima u kojoj živimo ne dozvoljava normalno funkcionisanje stranaka, već zahteva jedinstven i čvrst front uperen protiv režima."
       Ista ta argumentacija - nemogućost normalnog delovanja stranaka - glavni je razlog koji Zoran Đinđić navodi protiv objedinjavanja Saveza u stranku: "Glavni kvalitet Saveza je upravo u tome što nije viđen kao stranka. U narednih godinu dana ne vidim prostor za ideju o stranci i lideru, jer je vlast to potpuno kompromitovala. Ljudi podržavaju ideju širokog saveza, nagrađuju napor ujedinjavanja, tako da mi kao Savez imamo veći procenat glasača nego kao zbir stranaka uzetih pojedinačno", kaže predsednik demokrata za NIN. Njegova je ideja da "Savez treba proširiti kao front, recimo sa G 17, a ne vršiti objedinjavanje."
       "Programski, mi nismo daleko mada zapravo sada postoje samo dva programa: jedan je integracija u Evropu sa svim uslovima koji se pri tome podrazumevaju, a drugi iznalaženje različitih opravdanja za razlaz sa Evropom. Sve ostalo je minorno."
      
       Kandidati
       Programska opredeljenja, međutim, na ovdašnjoj političkoj sceni nikada nisu bila jedini opredeljujući faktor. Brižljivo negovani stranački identitet malih razlika i strah stranačkih funkcionerčića od gubitka svojih pozicija često nisu mnogo manje značajni.
       "Odnosi u Savezu su odlični, mi smo grupa prijatelja koja pre svega želi spoljašnji rezultat, efekat rušenja sadašnje vlasti. Sve je sinhronizovano, sastajemo se svaka dva-tri dana, nije nikada bilo apsolutno nikakvih sporova o izjavama za štampu ili nečega drugog", tvrdi Vladan Batić i naglašava da u takvom okruženju nije teško biti koordinator. "Nije adekvatan trenutak da se bavimo sami sobom, a u nekoj mirnijoj perspektivi može doći do neke vrste federalizacije ili konfederalizacije, stranke sa više krila."
       Probni kamen za pomenute odlične odnose može biti utvrđivanje liste kandidata za lokalne izbore. Savez ima poseban dokumenat u vezi s nominacijom kandidata, u kojem se navode kriterijumi za izbor najboljeg, vanstranačka tela koja će valorizovati dosadašnji rejting svakoga pojedinačno, ugled u lokalnoj sredini, mogućost animacije građana. Istovremeno, nije napuštena ni ideja o preliminarnim izborima za najbolje kandidate unutar Saveza za promene.
      
       S.ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ