Bogdan Kecman, osnivac "Božura"
Znao sam da Kosovo ne možemo odbraniti. Pre dve godine prodao sam stan u Prištini i kupio plac na Voždovcu

      Bogdan Kecman u politiku je ušao početkom osamdesetih, u vreme stvaranja Srpskog pokreta otpora na Kosovu i Metohiji. Postao je poznat kao osnivač vanstranačkog udruženja "Božur". Iz politike namerava da ga isključi opštinski odbor SPS-a Kosova Polja, koji ga je prošle nedelje sa još 12 stranačkih funkcionera isključio iz stranke. U lepo uređenoj kancelariji savetnika u beogradskom preduzeću "Jugopetrol", Kecman odmah konstatuje da mu je ovo treći put da postaje izbeglica sa Kosova i Metohije i da ne namerava da dozvoli da mu se to još jednom desi.
      
       Prošle nedelje Opštinski odbor SPS u Kosovom Polju vas i još 12 funkcionera je isključio iz partije.
       - Čitao sam u novinama da su me isključili. Ne bih to mogao da prihvatim kao realnost, jer nisu me oni ni primili u partiju. Na prvom kongresu, prilikom formiranja SPS, bio sam gost ispred Udruženja "Božur". Predsednik Milošević je tražio od mene da uđem u partiju.
      
       Zameraju vam što ste otišli sa Kosova, napustili narod...
       - Nisu oni kivni zbog toga, znaju oni da sam ja morao da odem. Morali su da odu i Kosta i Boško, jer smo mi bili bele vrane, bili smo preteče svih borbi protiv separatizma i sigurno je da ne bi opstali. Bili bi ubijeni sigurno. Oni se služe nekom lokalističkom, ličnom ubeđenošću da smo mi izdali. To nije tačno. Kada sam krenuo iz svoje kuće 27. juna 1999. godine ja sam sebi kazao: ako ostaneš, postoji verovatnoća da ćeš biti mrtav i nikada se nećeš izboriti za ono za šta si krenuo. A ako odeš, živ nekada možeš da se vratiš i da se izboriš za pravo, svoje i svoga naroda. Mrtav nikada. I zato sam otišao.
      
       Vi ste bili direktor "Jugopetrola" na Kosovu. Pričalo se da ste sprovodili priličnu samovolju dole.
       - Kada sam ja došao za direktora, uveo sam red. Ne može na pumpi da se krade, uveo sam kontrolu, sve sam sredio, i kada sam zavrnuo slavinu, pojavili su se moćnici iz preduzeća, digli štrajk radnika da bi mene isterali. Nisu uspeli, istina je nadvladala.
       Sada sam dobio kancelariju u direkciji "Jugopetrola" u Beogradu. Preveli su me u savetnika. A istina je takva da pametnima savet ne treba, a budale je džabe savetovati. Znači, ja sam ovde izmešten da ne smetam nikome, pogotovo direktoru Draganu Tomiću.
       Dragan Tomić je otpustio 85 radnika, koji su u najtežim momentima borbe na Kosovu radili. On ih je otpustio kada su došli odozdo. Trojica od njih su ranjeni dok su branili imovinu "Jugopetrola". To su bili ljudi pod ugovorom. Znači, zloupotrebio je svoju funkciju i u najgorem momentu ih ostavio na ulici. To je tuga.
      
       Hoćete li vi dobiti otkaz kada tako pričate?
       - Šta me briga, pa neka mi da otkaz. Ja ne bežim od toga. Ja volim istinu. Draganu Tomiću je lako, on na 10-15, možda i više mesta, prima beneficije: Upravni odbor, ovde predsednik, ovde član, ovde ovo, onde ono. On je okružen imetkom. A ja sam čovek koji ima podatke. U vreme mog prethodnika, direktora "Jugopetrola" za Kosovo i Metohiju Veljka Lalića, prodavane su cisterne goriva - 35 000 maraka jedna cisterna. I to Šiptarima, u njihove rezervoare i skladišta po kućama, privatno. Tim parama se gubi svaki trag. Ja imam podatke ko je to prodavao, kome je davao novac, samo bi trebalo zatvoriti krug i tu istinu isterati do kraja.
      
       Vladika Artemije je u jednom intervjuu 1998. rekao da su na Kosovu ugroženi i Albanci i to od "ponašanja srbijanske policije i raznih grupa i grupica" poput "Božura" i vas kao predsednika koji "poziva Srbe na sveti rat".
       - Postoje dokumenti i živi svedoci: posle toliko mitinga i gradova pređenih sa narodom nigde nije ni jedan eksces napravljen. Ja znam da je on čovek koji nema podršku ni u Crkvi ni u narodu. Njega bi, pod jedan, trebalo da osudi Crkva, da mu skine mantiju, jer on je raskolnik, on je raspop, on je čovek koji će Crkvi da nanese mnogo zla, a samim tim i tom delu srpskog naroda na Kosovu. On napada sve živo. Niko ne valja, ni patrijarh, po njegovom, ne valja. Da ne govorimo za predsednika države. Kad bi mogao on bi predsednika države živog odro. On zaboravlja da među 10 božijih zapovesti i devet crkvenih peta glasi - molite se Bogu za onoga ko je na vlasti. Cela opozicija, uključujući i vladiku Artemija, smatra da bi Kosovo bilo vraćeno ukoliko bi se smenila vlast, odnosno ukoliko bi sa vlasti sišao Slobodan Milošević.
      
       A zašto Milošević ne bi mogao sam da dâ ostavku, ako je zemlju doveo u ovakvo stanje?
       - Pa, on bi izdao narod. Za mene bi on tek tada bio izdajica. Ako je legalno dobio poverenje izborima, on mora da ispoštuje to poverenje. Da li je moguće boriti se protiv zla koje je nametnuto Srbiji. Da je Šešelj bio predsednik države ja verujem da bi bili svi poravnati. Šta bi bilo da je bio Drašković, jasno se vidi. Svi bi bili porobljeni. Tu bi bile američke i nemačke baze. Kod Uroševca je zakopano hiljade tona otrovnih otpadnih materija koje su štetne po zdravlje. To bi se desilo svuda po Srbiji i mi bi morali to da trpimo, jer bi prihvatili zapadnu nameru da se usele u Srbiju.
      
       Već ih trpe jer su se uselili na Kosovo?
       - Uselili su se silom, i to osuđuje ceo svet. Ja mislim da će to biti kratkog daha, njihov dolazak na Kosovo je samo izgubljena ravnoteža na relaciji Istok-Zapad.
      
       Da li ste mogli da predvidite ovakav rasplet događaja na Kosovu?
       - Jesam. Ranije nisam mogao da prihvatim da će se to desiti ali sam na kraju, pre dve godine, shvatio da je to neizbežno, prodao sam stan u Prištini, kupio plac na Voždovcu i pokušavam da napravim neki kućerak ako mi finansijska sredstva to dozvole. Znao sam da se Kosovo neće moći odbraniti, jer je takva politika vođena. A vodili su je nažalost oni koji mene sad isključuju iz partije.
      
       BILJANA MITRINOVIĆ