NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta da se radi
Dijaspora-partner za promene
 

Miodrag Kreculj

Postoje tri mogućnosti za glasanje dijaspore i to u konzulatima, putem pisma i u svakom slučaju najkomfornija mogućnost je e-mail

      Dvadeseti vek obeležila su dva svetska rata, dve nasilničke ideologije, dva balkanska rata i jedan po svim merilima političke i vojne doktrine netipičan sukob devetnaest najrazvijenijih zemalja Zapada objedinjenih u NATO savezu protiv jednog po svemu sudeći apokaliptičnog naroda duboko involviranog u sve tragične događaje minulog veka. Jesu li Srbi sami po sebi kosmičko zlo od kojeg se mora zazirati ili su žrtve sopstvenog izbora jedne rigidne, samoubilačke politike kombinovane zlosrećnom sudbinom?
       Ova za sada retorička pitanja prepustićemo detaljnijoj razradi proučavaocima novije srpske istorije i političkoj publicistici, a žižu svoje pozornosti usmerićemo na preteško stanje naroda dovedenog do ruba biološke egzistencije i razvaljene, izopštene države kao polazišta u iznalaženju puta iz te apsurdne, preteće situacije.
       Zahtev za prevremene izbore u ovom trenutku uprkos pozitivnim demoskopskim signalima bio bi greška koja sigurno ide u prilog konsolidovanom i svakodnevnim "radnim pobedama" ojačanom režimu. Koliko je deo opozicije lakoveran, pokazale su višemesečne šetnje pretvorene u grotesku prvobitno zamišljene namere brzog rušenja režima potrošivši građansku energiju i diskreditujući samu ideju ulice kao uspešne političke scene. Nužan i ambiciozan cilj, izborne pobede koji je sebi ostavila opozicija, iziskuje pre svega njenu upućenost na prirodne saveznike i uporište u dijaspori koju čine rodoljubi izgrađenih demokratskih načela i kvalitetne političke kulture. Nažalost, do sada nijedna partija svojim političkim programom nije obuhvatila problematiku ljudi iz rasejanja čiji se broj meri milionima. Najbolji primer "zaboravnosti" je nedavni boravak predstavnika opozicije u Minhenu od kojih se niko nije setio brojne kolonije naših građana, po zvaničnim podacima sigurno jedne od najvećih enklava dijaspore. Jedan od najvažnijih uslova budućih izbora trebalo bi da bude uspostavljanje tehničkih mogućnosti za ravnopravno učešće građana iz rasejanja u vršenju ustavne obaveze glasanja.
       Postoje tri mogućnosti za glasanje i to u konzulatima, putem pisma i u svakom slučaju najkomfornija mogućnost je e-mail. Shvatljivo je da konzularna predstavništva posebno u Nemačkoj nisu u stanju organizaciono i fizički da omoguće glasanje svim zainteresovanim građanima zbog velike brojnosti, pa u tom smislu radi rasterećenja bilo bi korisno delu glasača uputiti pisma sa potrebnim uputstvima i listom kandidata kako bi svoju obavezu izvršili i pismo vratili glasačkoj komisiji na adresu konzulata na čijoj teritoriji borave. Najcelishodnija je takozvana ONLINE-demokratija koja omogućava svakom glasaču da iz sopstvenog stana jednostavnim pritiskom prsta nakon izvršene identifikacije matičnim brojem učini svoj zbor. Najveći deo naših građana poseduje tehničke mogućnosti i potrebno znanje kako u dijaspori, tako i u otadžbini za takvu vrstu komunikacije, što omogućava znatno brže sređivanje podataka i analizu izbornih rezultata. Sigurno je da bi se na ovaj način organizovano glasanje pozitivno odrazilo na tradicionalno najveći blok neopredeljenih i podstaklo ih da se glasački izjasne. Ostaje samo otvoreno pitanje kome ide u prilog da dijaspora glasa i ko se plaši rezultata glasanja.
       Aktiviranjem satelitskog programa EUTEL-SAT-a koji pokriva Srbiju i centralnu Evropu opozicija bi televizijskom promocijom umanjila propagandistički uticaj RTS-a i tako sebi obezbedila značajnu prednost. Kruna izborne kampanje svakako bi bila dolazak opozicionih lidera u gradove Evrope u kojima je koncentracija naših građana najveća kako bi im neposredno prezentovali svoj program i u otvorenoj diskusiji obavestili se o pitanjima koja zaokupljaju pažnju iseljenika-glasača počev od već standardnog stare štednje, višestruke diskriminacije, mogućnosti učešća pod jednakim uslovima u vlasničkoj transformaciji društvene i državne imovine kao i prava da putem svojih izabranih predstavnika u republičkoj skupštini direktno učestvuju u političkom životu artikulišući po potrebi svoje specifične probleme.
       Kratak uvid u strukturu stanja u kojem se nalazimo zapravo je početak napora svih nas bez obzira na mesto svog boravka da pristupimo demontaži protagonista jedne pogrešne i štetne politike i hitnom utemeljenju društva na univerzalnim političkim i ekonomskim vrednostima koje će životni ambijent generaciji naše dece učiniti prijatnijim i boljim.
       (Autor je dugogodišnji član SPD-a u Minhenu)
      


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu