Postoji li opravdana bojazan od uzimanja hrane u kojoj su pomešani geni koji se prirodno nikada ne bi ukrstili?

      Zdravlje na usta ulazi, izreka je od davnina koju danas "kuvari" iz svetskih gastronomskih laboratorija debelo dovode u sumnju.
       Po dobro čuvanim receptima u kojima se hrana više ne priprema nego konstruiše, serviraju nam se proizvodi budućnosti u kojima su meso i biljke prvi put ukrstili svoje gene, pa šta nam bude...
       Između Amerike i Evropske unije vodi se žestok trgovinski rat zbog proizvodnje i plasmana GM-hrane (genetički modifikovane hrane), u kojem Evropa tehnološki znatno zaostaje i koji pokušava da dobije, zatvaranjem svog tržišta za ovu vrstu hrane, proglašavajući je opasnom. I pored toga, na stotine hiljada tona GM-proizvoda ušlo je na evropsko tržište, a kako izgleda, ni mi nismo dovoljno daleko - nešto od toga završilo je i na našim njivama. Reč je o genetički izmenjenoj soji.
       Krajem septembra 1997. godine stručnjaci iz "Sojaproteina", našeg najvećeg proizvođača hrane od soje, otkrili su da je u okolini Sremske Mitrovice na dvadeset pet hektara zemlje zasejana i požnjevena GM-soja. Stručnjaci "Sojaproteina" obratili su se tim povodom dr Janu Kišgeciju, direktoru Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse, s molbom da što hitnije spreči širenje proizvodnje GM-soje i da se preduzmu sve mere da se ovakvo seme ne zaseje u idućoj godini. Ministarstvo poljoprivrede je na vreme reagovalo i hiljadu kilograma semena je pronađeno i spaljeno. Međutim, ovo nisu jedine količine modifikovanog biljnog materijala koji je ušao u našu zemlju.
      
       Genetička izmena
       U Centru za genetičko inžinjerstvo u Beogradu dr Vesna Maksimović primenjuje najsavremeniju tehnologiju za detektovanje modifikovanih biljaka.
       Najčešće se dešava da nam na analizu dolazi mešani materijal - kaže ona. - Pre dve godine u silosima "Sojaproteina" bilo je pomešano modifikovano i nemodifikovano seme soje. Od tada oni primenjuju vrlo strogu kontrolu ulaska semena u silose. Kontrolišu gotovo svaki kamion koji stiže i tako razvrstavaju u posebne silose genetički izmenjeno seme od običnog. Ovako bez problema mogu da nastupe na evropskom tržištu, koje je strogo kontrolisano. A GM-soja će završiti na tržištu na kojem nema kontrole.
       Dakle, prema podacima kojima raspolaže Centar za genetičko inženjerstvo, kod nas su nesumnjivo pronađeni GM-kukuruz i GM-soja, ali su na vreme i izdvojeni. Direktor Sektora obezbeđenja kvaliteta u "Sojaproteinu" tvrdi da seme soje koje oni koriste za proizvodnju hrane nije genetički modifikovano, za šta postoji dokaz iz referentne laboratorije za ovakve analize u Švajcarskoj, koji se poklapa sa analizom našeg centra. "Sojaprotein" je, da bi se oslobodio uvoza modifikovanog semena, proširio proizvodnju na novih devedeset hiljada hektara, što je dalo prinos od 208 hiljada tona zrna soje koja se i dalje kontroliše najpouzdanijom PCR-tehnikom.
       Gotovo sve evropske zemlje u koje "Sojaprotein" izvozi insistiraju na genetički neizmenjenim proizvodima, sem Rusije, koju i dalje više zanima sadržaj teških metala i toksina nego genetička modifikacija, na osnovu čega nije teško pogoditi gde završava GM-soja koju Evropska unija neće.
       Postoji li opravdana bojazan od uzimanja hrane u kojoj su pomešani geni koji se prirodno nikada ne bi ukrstili? Odnosno, da li je piletina sa hormonom rasta ćurke isto kao da je u tanjiru pomešano obično ćureće i pileće meso i da li je kečap od paradajza, koji je oplemenjen genom protiv smrzavanja izvađenim iz ribe list, "ispravan"?
       Profesor Ljubiša Topisirović, doktor molekularne biologije, tvrdi da su ovakve kombinacije bezopasne, odnosno da ako znamo organizam iz koga se gen uzima i organizam u koji se ubacuje, onda na osnovu saznanja iz biohemije i fizičke hemije znamo koji molekuli međusobno mogu da interreaguju i šta su rezultati toga. Ako postoji neka sumnja, onda se to testira. Što ima više kontrola, proizvod je sigurniji.
      
       Rastvorljivi geni
       - Jedina opasnost od transgene hrane (hrane od biljaka kojima je ugrađen gen za otpornost na neki agens koji biljka prirodno nema) jeste izazivanje alergije kod one populacije koja je koristi a koja je alergična na biljku iz koje se gen za modifikaciju uzima - kaže profesor Topisirović. - Dogodio se slučaj da je gen brazilskog oraha, ubačen u pirinač da bi ga štitio od nekih insekata, izazvao alergiju u populaciji koja ne jede ovu vrstu oraha. S obzirom na to da promet hrane više nigde nije lokalnog karaktera, pred genetičarima je zadatak da konstruišu siguran proizvod koji ni za koga neće imati sporedne efekte. Strah od novog uvek postoji, pogotovu što se znaju neželjene posledice dosadašnjih naučnih dostignuća. Izjave da je korišćenje GM-
       hrane opasno potiču od onih koji su uvideli da kasne za američkom tehnologijom.
       Prema rečima profesora Topisirovića nema opasnosti od GM-hrane jer se ona brzo razgradi. Ali zato možemo postaviti druga pitanja na koja je teško dati odgovor.
       Da li je moguće pod potpunom kontrolom gajiti GM biljke i šta bi se dogodilo ako bi se u prirodu pustile takve biljke, koliko bi time bio ugrožen ekološki sistem?
       Ma koliko čovek mislio da zna sve relacije u ekosistemu, on ga ne poznaje dovoljno. I zato možemo da postavimo sledeće pitanje: Ako napravimo sve biljke otporne na herbicide, hoće li one biti "korovi" budućnosti, pa ćemo umesto čička i ostalih korova svuda oko nas imati kukuruz, soju i paradajz? Tada ćemo morati da stvorimo nove herbicide za uništavanje takvih biljaka koje bi mogle da naruše lanac ishrane i biljnu raznovrsnost određenog lokaliteta.
       Zato se rade ekološke studije o ograničenom korišćenju GM-biljaka, u eksperimentu na određenim parcelama, i strogo se kontroliše da se ne raseju u prirodu.
      
       Zaokružen proces
       Genetički inženjering je realna tehnologija 21. veka, tvrdi profesor Topisirović, jer snižava cenu proizvodnje hrane. Transgene biljke mogu da se proizvode s mnogo manjom upotrebom herbicida. U transgenu soju je ugrađen gen jedne bakterije koji je čini otpornom na herbicid kojim se prska korov, što je i ekološki prihvatljivo jer se u prirodi razlaže na bezopasne sastojke a zemljišnim bakterijama služi kao izvor hrane, čime se krug zatvara.
       Profesor Topisirović je mišljenja da zbog velikog profita koji se ostvaruje primenom ovih tehnologija treba naglasiti da je genetičko inženjerstvo nastalo iz fundamentalnih istraživanja, kao posledica čovekove znatiželje da vidi šta može da uradi ako dobro shvati organizaciju gena. Da vidi da li gen iz jedne vrste može da ispolji svoje karakteristike u drugoj vrsti. Kada je uvideo da je to moguće, onda je počela komercijalizacija takvog znanja.
       Zbog mnogih nepoznanica i nesuglasica povodom korišćenja genetski modifikovanih organizama, naš zavod za biljne i životinjske genetske resurse radi na zakonskoj regulativi kojom će ova vrsta biotehnologije biti stavljena pod kontrolu.
       Dakle, zakon ne zabranjuje upotrebu GM-organizama nego ih stavlja pod strogu kontrolu države. O neophodnosti ovakvog zakona govori činjenica da je kod nas već bilo problema sa genetski modifikovanim biljkama. Takođe, nepostojanje zakonskih odredbi moglo bi da zaustavi izvoz naše hrane u svet i da omogući nekontrolisan ulazak ovakve hrane u našu zemlju. O našem budućem zakonu dr Jan Kišgeci kaže: "Naša odluka je da zadržimo proizvodnju hrane bez genetičkih modifikacija, što je uslov za izvoz u Evropu. Naši pravilnici su prepisane smernice Evropske unije. Zakon će biti dopunjen pravilnikom o obeležavanju GM-proizvoda."
       Na nivou Ministarstva je odlučeno da se dozvoli rad naučnim institucijama kako bi se pratili svetski tokovi. Takođe, biće formiran i nacionalni savet za biološku zaštitu koji će određivati kako će dalje da se radi.
      
       Amerika posustaje
       Osvajanje evropskog tržišta modifikovanom hranom za sada ne ide prema planiranim očekivanjima. Najveći otpor javnosti je u Velikoj Britaniji. Tamo je Džon Beringer, predsednik vladinog Komiteta za nadgledanje širenja genetički modifikovanih organizama u okolinu Kraljevstva, dao ostavku zbog lošeg prijema ovakve hrane u javnosti. Dojče banka, jedna od najvećih evropskih banaka, poslala je prošle godine preporuku svojim glavnim klijentima koji se bave investicijama da prodaju svoje akcije iz ovog sektora. Sa korišćenjem genetički izmenjenog sojinog zrna prestao je i najveći japanski proizvođač hrane od soje Fudži-Ojl kompanija, a japansko Ministarstvo poljoprivrede od aprila ove godine uvodi obavezno obeležavanje modifikovanih proizvoda.
       Američka odbrana GM-tehnologija usmerena je isključivo na bezbednost modifikovane hrane a ne na kulturološke, ekološke i etičke probleme kojima se bavi ostatak sveta.
       Uticajno evropsko mišljenje zaplašeno je černobiljskom nuklearnom nesrećom i bolešću ludih krava, tako da se razvilo opšte nepoverenje u ono što nauka proglašava bezbednim.
       Prema najnovijim procenama, za ovu godinu, najveća svetska žitnica genetički izmenjenih biljaka zasejaće manje ovog semena nego što je planirala jer evropsko tržište je, kako kažu sami Amerikanci, izgubljeno bar za narednih pet godina.
      
       DIJANA IVANOVIĆ