Vlasti je očajnički potreban novac i da bi do njega došla, prodaće sve

      Najnovija akcija vlasti, prodaja poslovnog prostora sadašnjim zakupcima, i uspela je i nije, zavisno od toga iz kog se ugla posmatra. Dok zvaničnici tvrde da je odziv bio odličan, protivnici ovakve prodaje smatraju da je daleko ispod očekivanja. "Presudu" će doneti konačan saldo kad se utvrdi koliko se novca, po ovom osnovu, zaista slilo u državnu kasu.
       Nikola Dobrijević, pomoćnik direktora Republičke direkcije za imovinu, u razgovoru za NIN kaže da je ovaj zakon neka vrsta "leks specijalisa", donetog isključivo da se "brzo i na jednostavan način" popuni budžet za drugu fazu obnove zemlje i zato je rok bio ovako kratak, svega mesec dana. "Država prodaje jednu imovinu da bi ulagala u drugu, a to su kapitalni objekti", kaže Dobrijević uz napomenu da priče o naknadnoj licitaciji neotkupljenog prostora i isterivanju zakupaca nisu tačne.
       "Niko se ne može pojaviti kao kupac bez ugovora o zakupu i dokaza o uredno plaćenoj zakupnini. Ovo je za one koji imaju novca da kupe. Ko nema, neka štedi, možda država ponovo raspiše prodaju", kaže Dobrijević. Tokom sadašnje prodaje, prema njegovim saznanjima, podneto je oko
       2 200 zahteva za otkup lokala i poslovnog prostora.
       "Mnogi zakupci, privatni preduzetnici, podneli su zahteve za otkup iz straha da svoje lokale ne izgube, iako nemaju novca," kaže za NIN Sava Petrović, predsednik Udruženja samostalnih privrednika i preduzetnika. "Očigledno je jedini cilj vlade bio da se prikupi novac. Privrednici se ovim potezom dalje, do krajnje granice osiromašuju i iscrpljuju umesto da im se najpre omogući da tih, recimo, pedeset hiljada maraka, ako ih imaju, ulože u posao i ostvare zaradu pa tek onda da kupuju prostor u kome se već nalaze. Stalno smo u nekoj rovovskoj borbi, ne znamo u kom se pravcu krećemo, ne vidimo nikakvu strategiju razvoja, a ovaj zakon je u funkciji njegovog daljeg kočenja", kaže Petrović. On se pita koji je to posao koji može, u ovakvim uslovima, odbaciti toliki profit da isplati ovu investiciju. U svakom slučaju, za kupovinu bi se upotrebio novac iz nelegalnih tokova, izvučen iz slamarica ili na drugi način, jer niko na računima nema tolike dinare.
       Žestoko protivljenje ovom zakonu koje je sve vreme iskazivala Liga za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, dovelo je do toga da odziv bude daleko manji od očekivanog, kaže za NIN Slavenko Grgurević, predsednik Lige. Liga traži da se iz prodaje izuzmu lokali koji su nacionalizovani od starih vlasnika a da država prodaje samo ono što je sama izgradila. Ozbiljni poslovni ljudi, tvrdi Grgurević, već sada dobro vode računa gde će svoj novac uložiti i žele da kupuju nekretnine samo od pravih vlasnika.
       Vlast, s druge strane, o denacionalizaciji, izgleda, i ne razmišlja: "Nema pravične nacionalizacije, a pogotovu denacionalizacije. Bilo koja vlast da dođe, tvrdim da denacionalizaciju neće sprovesti. Drugo, pitanje je da li su ti stari vlasnici u stanju da pribave dokaze da je ta imovina zaista njihova, ili je možda bila pod hipotekom, pa su oni više dužni državi", kaže Dobrijević. Ono što je moguće, prema njegovim rečima, jeste produženje rokova plaćanja (bilo je predviđeno mesec dana) ako se ne prikupi dovoljno sredstava, odnosno ako oni koji su prijavili kupovinu ne budu mogli da plate na vreme.
       Upravo u ovome kritičari vide glavnu "začkoljicu" - privilegovani, ili dobro obavešteni, prolongiraće plaćanje dok se taj novac sasvim ne obezvredi budući da se plaća u dinarima. Na primedbu da su cene prilično visoke, Dobrijević odgovara kako su se mnogi nadali da će se i poslovni prostor otkupljivati kao svojevremeno društveni stanovi, pa su sad ostali razočarani. "Ako bi se naknadno snizile cene, to bi bio veliki politički bumerang i prevara onih koji su kupili poslovni prostor", smatra Nikola Dobrijević.
       "Cena ovih lokala viša je od tržišne, jer je tri hiljade maraka za kvadratni metar u prvoj zoni prihvatljivo samo u Knez-Mihailovoj i okolnim ulicama, a ne i u Kragujevcu ili Mladenovcu", kaže za NIN Kaća Lazarević, vlasnica agencije za promet nekretnina "Alka".
       To što je spisak protivnika ovakve prodaje "porodičnog srebra" daleko veći od zagovornika, uopšte nije od značaja. Vlasti je očajnički potreban novac i da bi do njega došla, prodaće sve "do poslednjeg srebrnjaka".
      
       BILJANA STEPANOVIĆ