Uz suzavac, pucnjavu i dvadesetak poginulih, pristalice iranskog reformističkog predsednika Mohameda Hatamija preuzele su kontrolu nad parlamentom u kome su islamski dogmati vladali od osnivanja Islamske Republike Iran

      Koalicija pod nazivom Mošarekat sastavljena od 18 različitih političkih grupa, koja načelno podržava stavove liberalnog šefa države i opredeljena je za socijalno-političke promene u Islamskoj Republici Iran, osvojila je ubedljivu većinu u nacionalnoj skupštini (Medžlis), i skoro trostruko smanjila dosadašnji broj poslanika vladajuće partije šiitskih sveštenika. Doduše, iranski birači moraće u aprilu, u drugom krugu izbora, ponovo da glasaju za još četvrtinu neizabranih narodnih predstavnika, ali nema sumnje da se već jasno pokazalo novo političko raspoloženje. U iranskom parlamentu sad ima ukupno 290 mesta, što je 20 više nego u prethodnom sazivu, gde su konzervativci držali 120, reformisti 80, dok su ostali bili nezavisni i neopredeljeni. Reformska struja lako je osvajala mandate u velikim gradovima, ali i u provinciji, koja je dosad slovila za uporište tvrdokornih klerikalaca.
       Rezultati izbora, doduše, uglavnom neće osporiti odlučujuću ulogu vrhovnog verskog vođe Islamske Republike, ajatolaha Alija Hamneija (60), kome sve političke formacije, uključiv i predsednika, zasad priznaju supremaciju. Volja neospornog lidera, prema Ustavu, reguliše nacionalnu odbranu, pravosuđe, spoljne poslove i državne medije, pa tako eventualno približavanje zapadnim zemljama, ili obnova odnosa sa Vašingtonom, koju traže pojedini novoizabrani poslanici, tek treba da dobiju njegov pristanak.
       Otkada je 1997. godine hodžatoleslam Mohamed Hatami trijumfalno izabran za predsednika Irana, bio je prinuđen da vodi politiku kao da je prešao u opoziciju. Sa svakim danom mandata nominalni šef države se sve lošije slagao sa Hamneijem, sa većinom tadašnjih poslanika i prvim čovekom Medžlisa Ali Akbar Natek Nurijem, sa moćnim Većem čuvara islamske revolucije i neumoljivim Specijalnim religijskim sudom. Svi oni predstavljali su nezaobilazno nasleđe imama Ruholaha Homeinija, koji je pre dve decenije, podstakavši masovne proteste, srušio prozapadnog šaha Mohameda Rezu Pahlavija i ustrojio sadašnji teokratski Iran.Čim se pokazalo da je novi predsednik sklon reformama, stara nomenklatura ga je sprečila u kontroli vojske i tajnih službi, predlozi zakona su mu odbijani, ministri smenjivani i hapšeni, imao je slab uticaj na zvaničnu televiziju, a o poslušnosti vođa fundamentalističkih milicija Pasdarana i Basidža nije moglo biti ni govora. Njegovi konzervativni protivnici ometali su sve poteze usmerene na prilagođavanje Irana savremenom stanju u svetu, a posebno je sprečavana obnova, skoro sasvim prekinutih ekonomsko-kulturnih odnosa sa "nevernicima u inostranstvu", bez obzira da li se radilo o "Malom Satani", kako je svojevremeno bila nazivana komunistička Rusija, ili o "Velikom Satani", što se još ponekad čuje kao oznaka za Ameriku. Tek u poslednje vreme pokazali su se znakovi popravljanja veza sa arapskim susedima i Evropom.U unutrašnjoj politici, poslanici Medžlisa iz većinske koalicije militantnog sveštenstva - Jameh-dže Ruhanidžat Mobarez (JRM), nametnuli su potpunu šerijatsku regulativu. Donet je zakon da muški doktori ne smeju pregledati ženske pacijente, strogo su zabranjeni devojački posteri i nije dozvoljeno "stvaranje polnih konflikata propagiranjem ženskih prava". Pošto Medžlis, takođe, može da preslišava, pa i da smenjuje samog predsednika, Hatamijeve primedbe i nisu bile naročito energične.Podrška Hatamijevim stavovima o potrebi promena, koja je dolazila od mladih birača, uglavnom studenata, nije mogla da bude artikulisana drugačije nego samo kroz novoosnovane listove ili, ponekad, kroz demonstracije, kada se, veoma oštro i krvavo sudarala sa tradicionalistima, kao što se lane dogodilo na Teheranskom univerzitetu.
      
       Zabrana
       Opšti izbori za novi Medžlis, održani u prošli petak, konačno su razjasnili Hatamijevu sudbinu, a i unekoliko promenili pravac razvoja nekadašnje Persijske carevine, zemlje koja je imala visoku reputaciju četvrtog svetskog izvoznika nafte, sa 350 milijardi dolara godišnjeg društvenog proizvoda i čijih skoro 65 miliona stanovnika živi na izuzetno važnom geostrateškom području. Budući da se pravo glasa u Iranu stiče sa 16 godina, a da je čak 60 odsto građana mlađe od 25 godina i ne pamti Homeinijevu revoluciju (nego čak ponekad krišom sluša zapadne radio-stanice i gleda satelitsku televiziju), velik odziv birača (80 odsto), doneo je pobedu političkoj struji koja se zalagala za ukupnu liberalizaciju države. Različite grupe reformista, predvođene Frontom učešća islamskog Irana, na čelu sa predsednikovim mlađim bratom Mohamedom Rezom, konačno su prevladale u parlamentu i Hatami više neće biti sam u svojoj borbi za izgradnju "građanskog društva u islamskom sistemu". Iako će i dalje, shodno Ustavu, vođa i Veće čuvara odobravati svaki propis usvojen u Medžlisu, opredeljenje javnosti je činjenica koju će dogmatsko sveštenstvo i poražena koalicija sledbenika linije Imama (Homeinija) i Lidera (Hamneija), morati da ima u vidu.
       Izborna kampanja trajala je samo sedam dana, uz zabranu upotrebe kolor-plakata, ozvučenja, i svih drugih marketinško-tehničkih pomagala. Reformisti su morali da svojim pristalicama na mitinzima neposredno obrazlažu prednosti socijalno-političkih i kulturnih promena i vladavine zakona, ukazivali su na potrebu za više sloboda i ljudskih prava i afirmisali "nezavisnu i odgovornu štampu", u kojoj je Hatami često imao jedini vidljiv oslonac.Konzervativci su, sa svoje strane, naglašavali ekonomske teme i obećavali su borbu protiv visoke nezaposlenosti, inflacije i uličnog kursa deviza, i upozoravali da bi nagli zaokret državne politike i otvaranje stranim uticajima ugrozili ceo muslimanski sistem vrednosti, koji je ustrojen kao nacionalna i patriotska tekovina.
      
       Misija
       Doduše, i sam Hatami, iako kao reformista govori o individualnoj slobodi i predlaže "dijalog civilizacija", ne protiveći se kontaktima sa Vašingtonom i Evropom, ipak naglašava da Alah određuje slobodu "da bi se izbegla duhovna pustoš i zapadna dekadencija". Pošto "demokratija bez božanske misije neminovno vodi u požudu, pohlepu i sumnju", proizilazi da su zapadne ideje pogubne za islamske ideale, i mada Iran treba menjati da bi opstao, "vera, sveti zakon i razum, moraju činiti jedinstvo".
       Pre samih izbora, za koje je, među 5 700 kandidata, bilo registrovano i oko 400 žena, Veće čuvara je u skladu sa izbornim propisima, podrobno "skeniralo" svakog pretendenta za poslaničku stolicu u Medžlisu. Više od 500 predsednikovih pristalica i istaknutih zagovornika reformi, eliminisano je zbog neispunjavanja verskih i moralno-političkih kriterijuma, kao što su, na primer, nivo pobožnosti i rodoljublja, ili javno izraženo poverenje u islamski politički sistem i Vrhovnog lidera Hamneija lično.Posebno se bila zaoštrila bitka oko štampe koja već dugo traje: sada su i Hatamijeve pristalice podizali tužbe za klevete i uvrede, primenjujući metod kojim su "čvrstorukaši" uspevali da spreče rad liberalnih redakcija i hapšenjem ućutkaju previše hrabre novinare. Međutim, Religijski sud, pozivajući se na reformistički zahtev za veću slobodu medija, nije pokazivao jednaku revnost prema obema stranama. Dva dana pre glasanja, izdavač konzervativnog dnevnika "Kajhan", kažnjen je samo ukorom za prestupe zbog kojih je ranije ugašen reformistički "Salam".
       Nekadašnji urednik "Salama" Akbar Gandži, poznat po razotkrivanju delatnosti tajne policije koja je organizovala ubistva i misteriozne nestanke iranskih intelektualaca i novinara, nespremnih da priznaju bezgrešnu vlast, zatražio je da novi Medžlis osnuje komisiju za istinu, koja bi istražila okolnosti smrti čak stotinak istaknutih javnih ličnosti u proteklih deset godina. Međutim, kada je Gandži tražio da uticajni savetnik Vrhovnog verskog lidera i nekadašnji predsednik (1989-1997) Hašemi Rafsandžani javno progovori o radu državne bezbednosti, televizija je optužila novinara da je strani špijun i pronele su se glasine da je i on sam već "viđen za odstrel".
       Situacija u kampanji se dodatno komplikovala kad se Rafsandžani, mada blizak Hatamiju, kandidovao za poslanika na listi centrističke Partije izgradnje i time dao mogućnost konzervativcima da ga podrže i ponude mu važno mesto predsednika Medžlisa. Njegova ćerka Feze Hašemi, dotada žestoki borac za poboljšanje položaja žena i otvoreni protivnik "hedžaba" (obaveze ženskog pokrivanja), pridružila se ocu i time faktički promenila stranu iako je prethodno izdavala reformistički list "Zan", kome je sud zabranio izlaženje, i jedina se usuđivala da javno vozi bicikl i ispod skraćenog crnog ogrtača-čadora nosi po prestonici plave farmerke od džinsa.Međutim, bilo je to pogrešno opredeljenje: u Teheranu, gde se biralo 30 kandidata, koalicija Mošarekat je na 28 mesta pretekla konzervativce i prinudila i samog Rafsandžanija da ostane za drugi krug glasanja. Ulogu ženskog reformističkog lidera, koje je prebeglica Hašemi izgubila, odmah je zauzela liberalna Džamila Kadivar. Uprkos izboru za Medžlis, njen zahtev da se "po uputstvima uleme i u skladu s vremenom" izmeni propis o isključivom pravu muža na razvod i poligamiju izazvao je šok među sveštenstvom. Kadivar je optužena za uvredu Kurana i uskoro će biti suđena za jeres.
      
       RADOVAN POCIN
      
      

Manjine Iranski Ustav štiti manjine, i, na primer, pored religijskih obreda, daje pravo hrišćanima da uprkos apsolutnoj prohibiciji, proizvode i koriste alkohol. Međutim, i najbrojniji Jermeni, svedeni su, prema crkvenim podacima, na 150 hiljada, prepolovivši se u odnosu na vreme pre Islamske revolucije. Jevreji, čiji je broj smanjen sa 80 hiljada na 25 hiljada, žive u znatno težoj poziciji, budući da Teheran ocenjuje kako Izrael ima rasističku i terorističku vladu. Posle Homeinijevog prevrata, Jevreji su ubijani zbog bliskosti šahu Rezi, a i prošle godine, pod optužbom da su špijuni, uhapšeno je 13 Jevreja, koji još nisu ni osuđeni, ni oslobođeni. Neposredno pre izbora, trojica su, uz kauciju, puštena iz zatvora. Pripadnika najstarije manjine Zoroastrijana, koji veruju u propovedi staropersijskog proroka Zaratustre (Zoroaster), i predstavljaju ostatke originalne iranske monoteističke religije, pre islama, ima više u Los Anđelesu (300 hiljada), nego u samom Iranu, gde je evidentirano tek deset hiljada parohijana.