Iako smo ove godine izbegli najavljenu havariju elektroenergetskog sistema, to ne znači da nam ona ne sleduje već možda iduće zime

      I to smo preživeli. Posle hladnog talasa kada je temperatura padala ispod 10 stepeni Celzijusa koji su izazvali dozirana isključenja struje, nastupio je period "proleća". Četvorodnevni zimski horor, u planiranom trajanju od dva sata dnevno, koji se znao rastegnuti i do 15 sati u Gornjem Milanovcu pri temperaturi od -23 stepena, za sada je ostao iza nas.
       Ipak, optimizmu nema mesta, jer pred nama je februar i dobar deo marta, tako da nije nemoguće da ponovo dođe do zahlađenja praćenih restrikcijama. Iako meteorolozi ne predviđaju duže periode ekstremno hladnih dana, moguće je da dođe do još jednog ledenog talasa, a samim tim i do značajnog povećanja potrošnje koja uslovljava restrikciju.
       Jer, prema rečima generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dragana Kostića, tri su dominantna razloga koja su dovela do restrikcija: prevelika potrošnja, kvarovi u pojedinim termoenergetskim postrojenjima i izuzetno loš rad daljinskih sistema za grejanje. "Potrošnja električne energije prethodnih dana, u kojima je sprovođeno ograničenje, bila je iznad 140 miliona kilovatčasova, što znatno prevazilazi mogućnosti EPS-a u ovom trenutku", objasnio je Kostić i dodao da ni prenosni, ni distributivni sistemi pri takvom režimu rada ne mogu da obezbede sigurno i kontinuirano kretanje.
       Bilo kako bilo, tek generalni direktor EPS-a Dragan Kostić objavio je da je primarni zadatak ispunjen - očuvana je stabilnost rada elektroenergetskog sistema i sprečen je njegov raspad. Međutim, optimizmu nema mesta. Još od okončanja NATO agresije, nezavisni stručnjaci su upozoravali da najveće štete nisu uzrokovane bombardovanjem nego nedomaćinskim odnosom države prema elektroenergetskom sistemu što traje već čitavu deceniju, tako da je NATO iživljavanje samo pospešilo desetogodišnji opšti trend. Naime, još od 1990. godine na postrojenjima se ne vrše generalni remonti, tako da već odavno rade preko svojih mogućnosti. Raubovanjem postrojenja preko dozvoljenih granica sistem je doveden do ivice kolapsa i pitanje je dana kada će do njega i doći.
       Istina, zahvaljujući ljudstvu u EPS-u, svih ovih godina do takvih havarija nije došlo, ali nije sve u ljudskom faktoru. Pravo je čudo što se prognoze stručnjaka, uključujući i ekspertski tim Ujedinjenih nacija, rađene pred sam početak grejne sezone koje su kazivale da nas za vreme zime očekuju havarije, nisu ostvarile. Jer, oko 65 odsto stanova u Srbiji greje se na struju, a čak i oni koji su "priključeni" na gas, usled nedostatka gasa, prinuđeni su da se dogrevaju strujom.
      
       Božja pomoć
       Uz sve to što nam je stvaralo "sitne" probleme u protekloj deceniji, nakon NATO agresije sa dodatnim pooštravanjem sankcija, smanjene su mogućnosti uvoza neophodne struje tokom grejne sezone, a usled razaranja postrojenja tokom bombardovanja, EPS nije bio letos u mogućnosti da vrati dugove od prethodne zime.
       Nema sumnje da je ta snaga postrojenja koja je procenjivana na oko 2 300 megavata nedostajala tokom sezone, ali je energetski sistem funkcionisao - kaže za NIN bivši rukovodilac EPS-a Jovan Mandić koji je dao otkaz u vreme uvođenja takse za RTS. Manjak struje nadoknađen je iz susednih zemalja, ali Mandić smatra da je režim napravio "dil" sa Zapadom po kome bi se "zaboravilo" na kapacitete Kosovskih elektrana, a zauzvrat bi susedi isporučili Srbiji nedostajuće količine struje.
       No, ako se (političke) spekulacije ostave po strani, ostaje činjenica da su se do sada sve prognoze rađene na bazi relevantnih podataka, na sreću stanovništva, pokazale netačnim. Jedan od razloga je svakako i izuzetno povoljna hidrološka situacija ove godine. Naime, prema podacima iz EPS-a, nivo voda u hidroelektranama u odnosu na planirani (rađen na bazi pedesetogodišnjeg proseka) tokom grejne sezone bio je gotovo duplo veći. Iako na hidroelektrane otpada svega tridesetak odsto proizvodnih kapaciteta EPS-a, tokom poslednjeg "ledenog doba" zahvaljujući njima nije došlo do veće katastrofe.
       Nakon padavina u novembru, nivo vode u hidroelektranama je porastao iznad očekivanja, tako da su one održavale sistem tokom zime. Onog momenta kada je pao nivo vode u reverzibilnoj hidroelektrani, zavedene su restrikcije - objašnjava sagovornik iz EPS-a.
       Tome bi trebalo dodati i reprogramiranje duga EPS-a prema susednim elektroprivredama sa jedne na tri godine i plaćanje dela uvezene struje tokom hladnog perioda. Sagovornici NIN-a iz EPS-a koji su insistirali na anonimnosti, ni sami nisu znali otkud sredstva za isplatu dela dugovanja. Procena se odnosi na sumu od 10 miliona dolara. Sagovornici NIN-a iz EPS-a kažu da je i dalje veoma visok uvoz struje iz inostranstva i u proseku, za januar mesec, iznosi oko 20 miliona kilovatčasova dnevno. Oko polovine ukupnog uvoza otpada na sistem razmene. Kosovski problem
       Dodatni problem u funkcionisanju sistema predstavljaju i Kosovske elektrane, koje su van sistema EPS-a još od ulaska KFOR-a i UNMIK-a. Od tada Republika Srbija ne može da računa na potencijalno najvitalniji deo svog elektroenergetskog sistema. Najveća prednost termoelektrana na Kosovu su ogromne zalihe lignita, koje se, prema Mandićevim procenama, ne mogu iscrpsti ni za narednih 13 vekova.
       Međutim, kao saznajemo u EPS-u, još ništa nije urađeno u vezi sa Kosovskim elektranama. Umesto da Srbija koristi deo kapaciteta na Kosovu, koji bi mogli, da su normalnija vremena, i uz značajna ulaganja, snabdevati ne samo celu Srbiju strujom - i danas znatne količine električne energije idu ka južnoj pokrajini.
       Konkretno, 82 miliona kilovatčasova otišlo je u decembru na Kosovo, a tog meseca je Srbija uvezla oko 400 miliona. Da su ti odnosi regulisani, mogli smo uvesti 320 miliona, tako da još plaćamo danak neregulisanim odnosima - kaže sagovornik iz EPS-a.
       Već mesecima se ništa ne čini na regulisanju statusa Kosovskih elektrana, dok struja svakodnevno odlazi. Svakako da ni država, ni EPS nisu u stanju da se "razbacuju strujom", ali su im iz političkih razloga vezane ruke, tako da su prinuđeni da održavaju status ljuo. Otuda i spekulacije o navodnom "dilu" režima sa Zapadom, po kome vlast toleriše trenutno nerešen status Kosovskih elektrana za šta Srbija navodno dobija potrebne količine struje iz uvoza, a delom i kao humanitarnu pomoć.
       Ali, sve i kada bi se Kosovske elektrane vratile u sistem EPS-a, ispada da gotovo nijedan problem ne bi bio rešen. Već deset godina postrojenja rade iznad svojih mogućnosti, a za to vreme se ne vrše preko potrebni generalni remonti. Mandić tvrdi da je za takav rizičan režim rada odgovorna (vladajuća) politika i kao ilustraciju navodi reverzibilnu hidroelektranu u Bajinoj Bašti koja radi sa kompletnom reaktivnom snagom. Ukoliko bi se desila havarija, ovo postrojenje bi zahvatio požar i bilo bi ga gotovo nemoguće obnoviti posle te katastrofe.
       Ipak, ukoliko bi (a izgleda da hoće) hidroelektrana u Bajinoj Bašti "preživela" zimu, sleduje joj generalni remont na proleće, čime će mogućnost havarije biti izbegnuta u narednim sezonama. Ali, izgleda da će remont u hidroelektrani Bajina Bašta rešiti samo kap u moru problema. Prema procenama stručnjaka, da bi se naš elektroenergetski sistem vratio na nivo iz 1990. godine, potrebno je u njega uložiti od jedne do dve milijarde dolara, a kao što je poznato, država i EPS ta sredstva nemaju.
       A sve i da ih dobiju, za izvršavanje generalnih remonta bilo bi potrebno dve i po godine, dok bi za vraćanje sistema na nivo iz 1990. godine trebalo da prođe više od decenije. Svakako, "obnovi i izgradnji" sistema ne pomaže ni vođenje socijalne politike niskom cenom kilovatčasova za domaćinstvo, koja je pet do osam puta niža nego u Evropi.
       U svakom slučaju, iako smo izbegli havariju ove zime, realno je očekivati da se kataklizmične prognoze ostvare možda već sledeće godine, naravno ukoliko se ne ulože ozbiljna sredstva u revitalizaciju sistema, što sada izgleda kao fantastična priča. Stručnjaci EPS-a upozoravaju da je dugogodišnjim lošim održavanjem postrojenja, svakim danom mogućnost havarije sistema sve veća, što pokazuje i zaključak ekspertskog tima UN prema kome "opšte stanje u EPS-u neće moći da zadovolji potrebe za električnom energijom u privredi i domaćinstvima i to za duži niz godina".
      
       VLADIMIR SUDAR
      
      

Manja ili veća potrošnja?        Velika potrošnja zbog dogrevanja stanova, ali i problemi u radu proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Srbije, primorali su EPS da u ponedeljak, 21. februara, isključi struju u delovima Vojvodine. Srećom, restrikcije su trajale "svega" četiri sata. Tokom kasnog popodnevna snabdevanje strujom se normalizovalo.        S druge strane, EPS je već sutradan saopštio da će, "zbog prestanka visokih opterećenja koja se javljaju tokom zimskog perioda", od sledećeg ponedeljka promeniti termine korišćenja skuplje i jeftinije struje za domaćinstva. Vratiće se na režim koji je važio do decembra: "Saglasnost koju smo tada dobili od Uprave EPS-a važi do kraja februara, tako da ćemo od sledeće nedelje morati da vratimo stare termine za nižu i višu tarifu", rekao je "Blicu" Slobodan Petrović iz Elektrodistribucije Beograd. On ne veruje da će stari termini praviti probleme Elektroprivredi Srbije, jer Beograđani polako smanjuju potrošnju (!).