NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Pesnica protiv nasilja

Akcije pokreta studentskog nezadovoljstva "Otpor" širom Srbije povlače hapšenja aktivista, ali i širenje osećaja slobode izbora

      Lokalne vlasti (socijalista) u Čajetini bile su prilično neprijatno iznenađene kada se, pre izvesnog vremena, na zgradi Skupštine opštine pojavila sprejom naslikana stisnuta pesnica a na platou ispred opštinskog zdanja plakati i leci kojima se građani pozivaju da se suprotstave represiji režima.
       Priča se da je istraga povodom ovog incidenta bila sprovedena naročito temeljno i da je uključivala snimanje kamerom "mesta zločina" i detaljnu potragu za bilo čime što bi pomoglo u rasvetljavanju ove male diverzije. Okupljeni građani koji su posmatrali istragu organa reda već su znali ili su tada saznali za studentski pokret "Otpor" i bili prijatno iznenađeni njihovom pojavom u zlatiborskom kraju. "Ljudi su se smeškali gledajući policajce u akciji", opisuje reakciju svojih sugrađana Ana Vuksanović, studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu. Već sutradan tražili su bedževe i letke sa znakom "Otpora". "Čini mi se da su se osećali snažniji i slobodniji da kažu šta misle, budući da je pre njih neko to već uradio".
      
       Masovna hapšenja
       Slične se stvari, ovih dana, događaju širom Srbije, u sedamdesetak gradova i sela umreženih u pokret studentskog nezadovoljstva. Tamo gde stigne, država na sprej i letak reaguje pendrekom i privođenjem onih koji, veruje se, "ugrožavaju javni red i mir" a ponekad i pozivaju na "nasilno rušenje ustavnog poretka" u zemlji. Više od 160 aktivista privođeno je poslednjih meseci, po čemu ovaj pokret prednjači u odnosu na ostale oponente ovdašnjeg režima. Ovih dana hapšenja su sve učestalija.
       "Došli smo do saznanja da je akcija obračuna konspirativno nazvana 'Razvoj' kao i da pripadnici reda imaju izričita naređenja da privode naše aktiviste", objašnjava Milja Jovanović iz Beograda. Ariljac Branko Ilić jedan je od uhapšenih pripadnika "Otpora". Boravak u policiji opisuje kao kratak ali žestok. "Policajac me je najpre udario a onda se izvinio rekavši da je i sam za promene!" priseća se Ilić, s ponosom napominjući da, iako u njegovom rodnom gradu do sada nije bilo akcija "Otpora", bar 2 500 ljudi poseduje izuzetno tražene bedževe sa znakom stisnute pesnice.
       Prema rečima aktivista, pokret, na neki način, postoji od kada i nezadovoljstvo mladih ljudi događajima u Srbiji, budući da su mnogi bili učesnici većine studentskih protesta protekle decenije. Ipak, želja da se organizuju na nov način javila se posle donošenja zakona o informisanju i univerzitetu. Prvi "sukob" sa režimom dogodio se posle objavljivanja oglasa "Otpora" u sada već nepostojećem dnevniku "Dnevni telegraf". U crno-belom crtežu stisnute pesnice, levičarka Buba Morina prepoznala je tada poziv na nasilje zbog čega su novine tužene i ekspresno osuđene po tek usvojenom zakonu.
       "Ono što karakteriše ovaj najnoviji studentski pokret, jeste minimalizam u zahtevima, dobra organizovanost, kreativnost u akcijama, širina delovanja...", smatra Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka, član Saveta "Otpora", dodajući da i ovo okupljanje studenata kao i ona prethodna karakterišu antiautoritarnost u formulisanju zahteva i nenasilni način delovanja.
       Zahtevi studenata formulisani su u tri tačke: raspisivanje slobodnih i ravnopravnih izbora, ukidanje postojećeg i donošenje novog zakona o univerzitetu, kao i ukidanje Zakona o informisanju. Veruje se da su ovi zahtevi opšteprihvatljivi. "Njihova odluka je sjajna - ne stati dok se zajednica ne unormali i počne da funkcioniše kao otvoreno, demokratsko društvo. Oni su gde god treba - njihove reči i simboli polako prekrivaju Srbiju", veruje prof. Čupić.
       Za razliku od nekih ranijih pokušaja okupljanja studenata, delom i da bi se izbegla loša iskustva njihovih prethodnika, "Otpor" je, kažu, lišen formalne organizacije. Insistira se na nepostojanju predsednika i predsedništava i maksimalnoj automoniji ogranaka koji nastaju po čitavoj Srbiji, a čiji članovi ne moraju biti samo studenti. U tom smislu ne bi trebalo da zavara održavanje njihovog Prvog kongresa (17. 2.) koji kao i sve druge akcije studenata treba shvatiti kao pokušaj da se ironično odgovori na nekadašnje i aktuelne kongrese političkih partija. Akcije "Otpora" organizuju se, osim u univerzitetskim centrima, i širom Srbije, što ovo studentsko okupljanje takođe čini kvalitativno različitim.
       "'Otpor' nije organizacija već ideja koju treba širiti. Pokret je nastao kao izraz nezadovoljstva neuspehom opozicije, polovičnim uspesima studentskih protesta i, naravno, katastrofe koja nas je zadesila pod ovim režimom", kaže Milja Jovanović. Ideja pokreta je, objašnjavaju aktivisti, borba za promene u načinu na koji ljudi razmišljaju i odnose se prema svim političkim strankama, prema državi, zakonima, u porukama da je dosta života na ivici egzistencije i ljudskog dostojanstva.
       Na sličan način razmišlja i oko 5 000 aktivnih članova "Otpora" i dvadesetak hiljada simpatizera koji pomažu na razne načine. Sedište otpora je, recimo, na kraju Knez Mihailove ulice, u stanu koji je ustupila majka jednog aktiviste. Na sličan način, poklonima i donacijama, dobijeno je nešto opreme. Propagandni materijal štampa se ili bez nadoknade ili uz simboličnu nadoknadu štamparima.
       Neki kritičari, međutim, sumnjaju da pokret počiva samo na entuzijazmu njegovih aktivista, nagađajući da buntovnici primaju znatnu novčanu pomoć političkih stranaka i organizacija iz inostranstva. U svojim napadima najdalje su otišli autori plakata koji ovih dana kruži gradom a na kome studentska pesnica gužva američke dolare uz poruku: prodajem jer volim da izdajem. S obzirom da mesta na kojima se lepe kontraplakati obezbeđuju "momci u crnom", nije teško pogoditi gde je materijal štampan. Ipak, ima i dobronamernih koji, poučeni ranijim lošim iskustvima, postavljaju pitanja finansiranja studentskog pokreta a samim tim i uticaja koji bi eventualni finansijeri mogli imati na studente.
      
       Plaćen entuzijazam?
       "Režimu je lakše da veruje kako je neko plaćen da ih mrzi, nego da postoji autentična želja da se ovde nešto promeni", smatra Milja Jovanović. "Mislim da ljudi u Srbiji shvataju da siromaštvo nije i ne treba da bude ideal, jer ga ni režim ne sprovodi. Niko od njih nije siromašan, tako da kritike tog tipa smatramo praznom pričom." Prema rečima aktivista, "Otpor" pomaže dijaspora; tačnije, Kongres srpskog ujedinjenja, Ujedinjene nacije, naročito njihove organizacije koje se bave ljudskim pravima ali je, kažu, ova pomoć više tehničke nego finansijske prirode.
       Konačno, postoji i bojazan da bi bliskost nekih aktivista određenim političkim partijama mogla ugroziti autentičnost pokreta a studente ponovo dovela u situaciju da budu izmanipulisani. "Ne mislim da je članstvo nekih aktivista u strankama apriori negativno. Studenti se politikom bave iz nužde jer hoće da normalno žive a to im onemogućava politika koja se već deset godina bavi njima", smatra Sreten Vujović, profesor Filozofskog fakulteta, takođe član Saveta "Otpora". "Važno je da se u njihovom odnosu prema strankama primećuje distanca. Treba biti svestan da u uslovima političkog pluralizma ovakvih organizacija, one moraju da sarađuju sa političkim partijama ako hoće da dožive neki efekat svog delovanja, naročito ako protiv sebe imaju veoma organizovanu manjinu koja poseduje moć i novac. Naravno, ta saradnja može se ogledati u prihvatanju ideja a ne obavezno u utapanju u političke stranke", smatra Vujović.
       Sami studenti podsećaju na svoje dugogodišnje iskustvo tokom koga je formiran kritički stav ne samo prema režimu već i prema opoziciji. "Sve političke partije igraju u jednom kolu a to je kolo koje ruši i uništava Srbiju. Mi smo ti koji smo okruženi tim kolom i želimo da utičemo na to kako će se igrati."
       Osim profesora, studente su do sada podržale i mnoge javne ličnosti. Najefektnija je, verovatno, bila ona podrška glumaca Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji su, po završetku predstave "Bure baruta" u Narodnom pozorištu (upravnik Željko Simić), publiku pozdravili stisnutim pesnicama. Očekuje se da se ovih dana sa istim pozdravom negde u javnosti pojavi i Vlade Divac.
      
       LJUBICA GOGIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu