Oni koji kažnjavaju, ukidaju, prete, zabranjuju - ne znaju zbog čega postoje novine. Postoje zato jer su novine tekovine građanskog sveta, demokratije i kulture tog sveta. Možete ih voleti ili ne voleti, ali ih nikada ne ostavljate sa osećanjem ravnodušnosti, one su ogledalo, slika i čoveka i društva.
       Na pojavu moderne štampe, pored ostalog, ali najviše, uticala je epoha prosvetiteljstva. Iako su novine nastale u 17. veku, njih su najbolje oblikovali prosvetitelji i enciklopedisti 18. veka.
       U 19. a naročito u 20. veku, nastupa vreme instrumentalizacije i zloupotrebe štampe. Novine su se pretvorile u "borbeno sredstvo partijske politike". Naročito su totalitarci u Italiji, Nemačkoj, SSSR-u, Frankovoj Španiji, zemljama socijalističkog lagera, Jugoslaviji, pravili od novina (naravno, i od radija i televizije) oruđe masovne propagande uz čiju su pomoć usmeravali ponašanje stanovništva i gradili jednoumlje.
       Novinar mora da kaže šta se desilo. Ne sme da laže i izmišlja. "Mi smo samo korektno vršili svoju dužnost", objašnjavala je Katarina Grejem, vlasnica "Vašington posta", posle provale "afere Votergejt". Američki novinari "vršeći svoju dužnost", bili su, i morali su biti, dužni da kažu javnosti činjenice i podstaknu javnu debatu. Složićete se sa gospođom Grejem da je "obaveza novina da obaveštavaju, a ne da boje život u ružičasto".
       Novine se prave za jedan dan, vole da kažu jedni, ali da ono što nije bilo u novinama - nije se ni desilo, kažu drugi. Pošto se u nekim novinama javljaju intencije umnosti (politika istine, jednakosti i slobode), a ne politika obmane, nejednakosti i fiktivne slobode, NIN i njemu slične novine nisu po volji.
       Pogledajte kroz prozor! Vide li se svetla uma? "Prozor u svet može se zatvoriti novinama" - rekao je Stanislav Ježi Lec."Čitanje kvari vid. Dobro vide samo nepismeni" - odgovorio je Gabrijel Laub.
       Pitati ili ne čitati novine, odlučite sami. Dotle, otvorite prozor!
      
       Dragan Kolak,
       Titel