Budućnost hakera umnogome treba da zavisi od novog Krivičnog zakonika, čija je Glava 33 posvećena zloupotrebi računara. Predviđene su oštre kazne i do 12 godina zatvora

      Politički ciljevi sve više se postižu i zloupotrebom Interneta. O tome svedoči i nedavno iskustvo Demokratske stranke Srbije, u čije ime je, dva dana pred Okrugli sto opozicije u sedištu DSS (5. februar), na mejlove većine beogradskih redakcija, kao navodni DSS komentar, stigao tekst pod naslovom "Vidimo se u čitulji". Informativna služba DSS odmah je demantovala tekst potpisan inicijalima M.B.M. čiji je cilj, po svemu sudeći, bio da predsednika DSS-a Vojislava Koštunicu posvađa sa ostatkom opozicije. Brižljivom hakerskom proverom, ispostavilo se da je poruka poslata preko Beotela, a ne preko Sezamproa, provajdera čije usluge koristi DSS.
       Vojislav Koštunica, predsednik DSS, o ovom tekstu i o mogućem autoru za NIN kaže: "Do danas je utvrđen samo deo toga, preko kojeg provajdera je poslata poruka. Poruka je poslata preko Beotela. Postoje razne pretpostavke ko stoji iza te akcije. Oblast Interneta je neregulisana i u svetu, a i kod nas. U pobude ne ulazim, ali po samoj vrsti poruke koja je došla, ona ide za tim da izaziva podele među strankama demokratske opozicije."
       Obična garsonijera u beogradskom naselju Konjarnik. Na polici do prozora knjige klasične književnosti, školski udžbenici i poneka staklena figurica. Na radnom stolu poslednje čudo kompjuterske tehnologije - pentijum trojka. Diskete razbacane po sobi. Sa rukama na tastaturi haker Dejan Marković, koji sebe tituliše kao "sajber člana Srpske vojske Interneta", priča o hakerskoj etici, obaranju sajtova...
       Upadom na sajt liste kosovskih Albanaca "Glas Kosova" i ostavljanjem srpskog grba i poruke na srpskom i engleskom jeziku: "Dobrodošli na sajt najvećih svetskih lažova i ubica" i "Ovaj će vam grb biti na zastavi sve dok postojite, braćo Šiptari", hakerska grupa Crna ruka skreće pažnju na svoje postojanje. Isti upad ponovljen je i na zvaničnom sajtu Kosovskog informativnog centra (KIC). Razmenjuju poruke sa hrvatskim hakerskim timom (Croatian Mind Hackers). Razne hakerske grupe (Crna ruka, Srpski anđeli, Srpska vojska Interneta, Vatreni navijači) uporedo sa agresijom NATO-a na Jugoslaviju udružuju svoje znanje. Počinje koordiniran napad na sve državne i vojne sajtove zemalja članica NATO-a. Ubrzo kao "žrtva" veštih kompjuterskih majstora pada zvanični sajt NATO-a na Internetu.
       Džejmi Šej, portparol NATO-a, vidno uzbuđen, na redovnom brifingu u Briselu izjavljuje da su beogradski hakeri uspeli da obore sajt NATO na Internetu, ubace makroviruse tako da "ova strana nekoliko dana neće biti u funkciji". Posle bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, uz pomoć ruskih, ukrajinskih i kineskih hakera redom padaju veb strane Bele kuće, Unutrašnjih poslova SAD, Vlade SAD, albanski sajtovi... Evropska unija je u jeku agresije NATO-a na Jugoslaviju opomenula jugoslovenske provajdere da bi mogli da izgube licencu za korišćenje Interneta ukoliko hakeri ne prestanu sa upadima u njihove sisteme. Domaći provajderi su apelovali na hakere, i ovi su se neko vreme primirili. Međutim, satelitske veze sa inostranstvom bile su tokom NATO agresije prekinute.
       Marković kaže da pravi haker nikada drugome ne bi uništio sistem i podatke već bi ostavio poruku o tome kako je provalio u sistem: "Razlog tome je upravo da bi administrator tog sistema znao kako da ubuduće zaštiti mrežu od nepoželjnih gostiju. Za vreme rata obarali smo raznorazne zvanične sajtove zemalja agresora na Jugoslaviju preusmeravanjem svih mogućih sadržaja sa različitih linkova na njihove veb strane tako da se ona praktično 'zatrpa' i jednostavno 'pukne', blokira. Drugi način je bio ubacivanje makrovirusa, ali smo to ređe koristili."
       Naš sagovornik je, priznaje, često razmišljao o tome da svoje znanje iskoristi u nepoštene svrhe, da podigne novac sa bankovnih računa i da posle počne neki normalan posao.
       "Možda bih mogao to da uradim sa nekim inostranim bankama ali mi profesionalna etika i poštenje ne dozvoljavaju da uradim tako nešto. Dovoljno mi je saznanje da to mogu da učinim."
       Prema rezultatima istraživanja objavljenim u SAD, verovatnoća da jedan kompjuterski kriminalac bude otkriven trenutno je 1:22 000, za kriminalca.
       Kada se govori o kompjuterskom kriminalu, obično se misli na neovlašćene upade u baze podataka, sabotaže, prevare i saradnje sa raznim obaveštajnim službama. Ocene pojedinih stručnjaka da kompjuterskog kriminala u Jugoslaviji nema jer nema ni kompjuterskog bankarskog poslovanja, plaćanja kreditnim karticama preko kompjuterskih sistema potpuno su tačne, a i kompjuterska tehnologija je nerazvijena.
       U svetu je, inače, česta praksa da multinacionalne korporacije angažuju najbolje hakere na zaštiti svojih kompjuterskih sistema od dojučerašnjih kolega. Kompjuterski kriminal se zapravo nimalo ne razlikuje od onog na gradskim ulicama. Moguće je reketiranje, zastrašivanje neposlušnih "klijenata", razne vrste ucena, iznuda, falsifikovanje, kockanje, terorizam (priručnik za pravljenje bombi), trgovina drogom, sektaštvo...
       Preko Interneta, uz pomoć šifrovanih poruka, moguće je isporučiti drogu kao i isplatu robe. Kupci su obavešteni o ceni, količini, vremenu i mestu isporuke dok prodavci sede ispred kompjutera i prate operaciju. Na isti način se obavlja i trgovina ljudima i ljudskim organima, dečja prostitucija i trgovina decom.
       U Jugoslaviji do danas nisu registrovani slučajevi kompjuterskog kriminala, nego se i dalje govori o štetnim sadržajima koje je moguće videti putem Interneta.
       Darko Dunjić, direktor marketinga Euneta, kaže da su provajderi prevashodno odgovorni za kvalitet veze sa Internetom, a da se telefonska veza korisnika od hakera (od neovlašćenih upada) štiti tako što se veza korisnika sa provajderom uspostavlja isključivo preko njegovog telefona.
       "Mi, u saradnji sa poštom, možemo da utvrdimo ko je našim korisnicima krao vreme, ali zakon u tim slučajevima nije dobro definisan. Ono što mi u ovoj fazi radimo su pretnje 'lopovima' Internet vremena. Ne možemo mi da tužimo nekoga što je ukrao našem korisniku vreme u vrednosti 200-300 dinara. O upadu u računarske sisteme banaka više je stvorena fama nego što se to zaista i dešava. Između ostalog, zaštita tih sistema je prilično visoka. Upadi hakera zavise od kvaliteta zaštite sistema. Trenutno pokušavamo da sa BK kompanijom (BK kartica) uspostavimo plaćanje usluga preko Interneta", kaže Dunjić.
       Nebojša Krivokuća, veb dizajner (FM Media Team), o "proizvodnji" virusa i kompjuterskom kriminalu za NIN kaže: "Poslednjih godina česti su takozvani trojanci, virusi koji omogućavaju 'uljezu' da neprimetno 'uđe' u sistem, koristi tvoje programe, vršlja po datotekama, briše ih, dodaje, ili menja. Ljudi najčešće shvate da su zaraženi 'trojancem' tek kada im uljez iz šale, preko Mreže, otvara i zatvara vrata od CD ROM-a."
       Magistar Ratimir Drakulić smatra da se hakerisanjem bave uglavnom mladi, obrazovani ljudi koji se samostalno, amaterski suočavaju sa izazovima informatičke ere: "Ove antinatovske aktivnosti hakera učinile su ih popularnim među našim ljudima i donele im oreol uspešnih boraca protiv NATO agresije. Istovremeno, to je pokrenulo i mnoga druga pitanja, među kojima je najznačajnije: šta dalje? Budućnost hakera umnogome treba da zavisi od novog Krivičnog zakonika, čija je Glava 33 posvećena zloupotrebi računara."
       Predviđene su oštre kazne, i do 12 godina zatvora. To bi trebalo da obeshrabri hakere i ubedi ih da odustanu, jer ono što je bilo možda opravdano u agresiji, nikako nije u miru.
       Govoreći o hakerima, Drakulić smatra da oni prvenstveno deluju bez ikakvih koristoljubivih pobuda, da su zaokupljeni težnjom da pokažu svoje znanje i sposobnost, i da se što više istaknu u takmičenju sa drugim hakerima. "Sledeća zajednička osobina je želja da se javno pohvale počinjenim delima, uglavnom provalama u dobro zaštićene kompjuterske sisteme", kaže Drakulić.
       Po svemu sudeći, najspektakularniji poduhvat je ipak bio objavljivanje imena agenata britanske obaveštajne službe MI6. Hakerska grupa Srpski anđeli, uz pomoć ruskih hakera, na milion adresa poslala je spisak aktuelnih britanskih obaveštajaca angažovanih širom sveta.
      
       ALEKSANDAR ROKNIĆ
      
      

VREME Nenad Đukić iz marketinga "Beotela" kaže da zakon o Internetu trenutno ne postoji i da je jedini način zaštite korisnika isključivanje onih koji zloupotrebljavaju sisteme: "Najčešći način zloupotrebe je krađa Internet vremena i slanje pretećih poruka preko e-maila. Svoje korisnike štitimo tako što im savetujemo da svoj sistem zaštite nekim programom, prvenstveno od sebe samih. Zloupotrebe najčešće čine ljudi koje poznajemo, rođaci. Inače, preko 60 odsto ljudi nema zaštitni program na računaru. Od napada hakera teško se može odbraniti, ukoliko je to ozbiljan haker. Ozbiljni hakeri napadaju veće sisteme, dok im ovi manji prestupi nisu interesantni."

      
      

ZAKON        U Krivičnom zakonu SRJ predviđeno je pet krivičnih dela protiv sistema elektronske obrade: oštećenje računarskih podataka i programa, računarska sabotaža, računarska prevara, ometanje funkcionisanja sistema i mreža za elektronsku obradu podataka i neovlašćeni pristup zaštićenom sistemu i mreži za elektronsku obradu podataka. Objekat krivično pravne zaštite predstavljaju informacije, računarski sistemi, programi i baze podataka, dok zakonom nije predviđena zaštita samih korisnika mreže od štetnih sadržaja. Za emitovanje slika kriminalnog sadržaja počinioci bi eventualno mogli da odgovaraju za dela koja već postoje u zakonu - zaštita, red i mir, čast i ugled, ustavno uređenje i bezbednost SRJ.

      
      

Kroz struju        Nemački energetski gigant "Veba" ponudiće korisnicima do kraja godine Internet preko njegove električne mreže, što će biti svetska premijera revolucionarne tehnike. Ključni element nove tehnologije, nazvane Pauerlajn komjunikejšn, jeste aparat nazvan "onlajn-boks" dimenzija 39 h 22 h 9 centimetara.        Aparat se priključuje na električno brojilo u kući i radi kao adapter koji omogućuje da se telefon priključi na sve utikače za struju.        Posle prvih istraživanja započetih januara 1998. godine, "Veba" je u proteklih godinu dana testirala sistem u osam stanova u regionu Magdeburg, na istoku Nemačke, i rezultate ocenila kao zadovoljavajuće. "Korisnici nisu primetili nikakvu razliku u korišćenju telefona", saopštila je kompanija.        Nova tehnika, međutim, pre svega nudi komunikaciju sa Svetskom mrežom 30 puta bržu nego što je veza preko telefonskog modema priključenog na digitalnu mrežu.        Kompanija "Veba" namerava da novu tehniku pusti u promet na nemačkom tržištu do kraja godine. Do tada, kompanija je odlučila da proširi testove na 400 domova u više nemačkih regiona.        U slučaju uspeha, tehnologija Pauerlajn komjunikejšn uneće velike promene u svet telekomunikacija. Velike energetske grupe poput "Vebe" postaće direktni konkurenti telefonskih kompanija.