U Moskvi niko "ne zna" ko je i zašto uhapsio novinara američkog radija "Sloboda", ruskog građanina Andreja Babickog, a zatim ga, radi razmene za ruske vojnike, predao čečenskim gerilcima

      (Od stalnog dopisnika NIN-a iz Moskve)
      
       Američki novinar, ali građanin Rusije Andrej Babicki, oko koga se poslednjih pet nedelja digla velika prašina, uključujući javne sumnje njegovih poslodavaca da je likvidiran, posle mnogih dana neizvesnosti i dva hapšenja, optužbe da je sarađivao sa čečenskim banditima i da je falsifikovao pasoš, iznenada se u ponedeljak kasno uveče obreo kod kuće, takoreći slobodan. Tome je prethodila izjava vršioca dužnosti predsednika Rusije Vladimira Putina da on lično ne smatra da Babickog treba držati u zatvoru dok se konačno ne ustanovi za šta je i koliko kriv.
       Babicki je nestao polovinom januara i tek posle nekoliko dana je saopšteno da su ga faktički uhapsili predstavnici federalnih vlasti u Čečeniji, kad se iz opkoljenog Groznog vraćao na teritoriju pod kontrolom federalnih trupa - zato što je pri sebi imao dokumente koje su mu izdali komandanti čečenskih borbenih pobunjeničkih snaga, na osnovu čega su vlasti zaključile, i optužile ga, da je povezan sa teroristima i da je s njima sarađivao. Proveo je dve nedelje u logoru za sumnjive Čečene, koji su bili podvrgavani proveri - da li su pripadali ili nisu pobunjeničkim bandama. Trećeg februara je bio zamenjen za dva ruska vojnika.
      
       Marifetluci
       Ruski nadležni organi su zvanično saopštili: da je Babicki nestao i da se o njegovoj sudbini ništa ne zna (iako je tada, kao što će kasnije biti poznato, već deset dana bio u rukama tih istih organa); da je "zadržan" zato što nije imao akreditaciju (iako to ne može biti razlog za hapšenje, već samo da se novinar bez akreditacije ne pusti na mesto za koje je ona potrebna); da je uhapšen pod sumnjom da je učestvovao u banditskim jedinicama (što jeste razlog za hapšenje, ali je onda imao pravo na advokata i na telefonski poziv porodici ili redakciji); da je pušten iz zatvora, sa obavezom da ne napušta zemlju, da bi sutradan bio predat čečenskim teroristima - u zamenu za ruske vojnike (što je objavljeno tek pošto je "operacija razmene" završena); da je razmena izvršena na osnovu molbe nekog vojnog komandanta ilegalnih čečenskih snaga i da se Babicki s tim saglasio. (To će izazvati podsmešljive komentare: otkud odjedanput kod ruskih organa takva uviđavnost prema molbama terorista!)
       Uporedo s tim, zvanične ličnosti su se utrkivale da "operu ruke". Federalna služba bezbednosti je tvrdila da nema veze ni sa hapšenjem ni sa razmenom Babickog, već da je famoznu razmenu snimio video-kamerom "jedan pripadnik službe, koji se tu slučajno zatekao"! Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe "nema ništa zajedničko s tim slučajem", ali je ministar znao da je Babicki (posle razmene) "živ i zdrav". Armija takođe nije bila umešana, a glavni general za informisanje novinara se čak začudio kad je čuo za razmenu i založio se da se "ustanovi puna istina". Ministar odbrane Igor Sergejev je, međutim, dosta neoprezno, izjavio da bi on lično, razmenio deset Babickih za jednog ruskog vojnika.
       Tri nedelje posle razmene, sumnjive i posmatrano sa strane i po rečima Babickog (on do kraja nije saznao ko su ljudi kojima su ga Rusi izručili), novinar će ponovo, 25. februara, biti vraćen Rusima, istina, na neobičan način. Sam Babicki je ispričao da su ga iz mesta gde su ga držali, pobunjenici u prtljažniku automobila prebacili u Mahačkalu, glavni grad Dagestana, prvog suseda Čečenije. Na putu su prošli niz kontrolnih punktova, ali niko nije otvorio prtljažnik, iz čega Babicki zaključuje da su ljudi koji su ga tajno prebacivali, imali dobre veze. Pre toga su pokušali da ga prebace u Azerbejdžan, ali im veze tu očigledno nisu bile tako dobre, pa su ga ostavili u Mahačkali! U jednom kafeu, očekujući da iz Vladivkaza stigne drugi "Slobodin" dopisnik, prepoznali su ga. Milicionarima koji su mu zatražili dokumente pokazao je, kao i u hotelu, pasoš na ime Alija Musajeva, ali sa svojom fotografijom.
       Tada je Andrej Babicki i drugi put uhapšen, a zatim i optužen - za falsifikovanje (mada se verovatno misli na to što se poslužio falsifikovanim dokumentom). To što se poslužio pasošem na tuđe ime, iako je pri sebi imao i ruski i američki pasoš, kao i novinarsku akreditaciju ruskog Ministarstva inostranih poslova - kako kaže, za ruske organe je argument njegove krivice. U svakom slučaju, Babicki se ne može smatrati slobodnim, iako je kod kuće: u svakom trenutku ga mogu pozvati na saslušanje i privesti, ako se ne odazove. Iako je pušten iz zatvora, nad glavom mu i dalje vise obe optužbe - za saradnju sa teroristima i za falsifikat.
      
       Služba
       Radio "Sloboda" se od samog početka drame pravila nevešta: nije, na primer, ništa saopštila o nestanku Babickog, iako bi svaka redakcija, kad se njen novinar ne javi sa ratišta u uobičajeno vreme, a kamoli posle dan-dva, digla uzbunu. Kolege Babickog u američkoj stanici su ćutali i nikoga nisu uznemiravali pitanjima o njegovoj sudbini - punih deset dana.
       Naravno, njegove kolege su se angažovale da se ustanovi gde je Babicki i uložile mnogo napora da se to naširoko obznani. Ali, nesumnjivo je da je pojava Babickog doprinela da se neki mitovi pretvore u prah. Već samo to što je Babicki živ, dezavuisalo je njegove prve pretpostavljene. Sve vreme te drame, naime, direktor Ruske službe i šef moskovske filijale Radio "Slobode" Mario Korti i Savelij Šuster su se utrkivali u jadikovanju da je Babicki "možda već mrtav" ili da "on Moskvi živ nije potreban"!
       Korti je u jednom trenutku čak i zapretio Rusiji (kao da govori šef Stejt departmenta Medlin Olbrajt, a ne šef jednog odseka Radio "Slobode") - da Zapad ništa ne zaboravlja i da će to zapamtiti Rusiji.
       Drama Babickog je više drama Radio "Slobode", SAD i Zapada. Rusija se promenila. Deset godina posle raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je jedna sasvim druga zemlja. A oni i dalje teraju po starom - antisovjetski.
      
       BRANKO STOŠIĆ