"Novela o snu" Artura Šniclera, "Nova srpska OFF i SF priča" i "Amor mundi" Dušana Veličkovića ubeležavaju u našu književnu mapu ime još jedne izdavačke kuće

      Izdavaštvu u ovoj zemlji nikada, izgleda, nije bilo gore nego danas a knjige se ipak u zavidnom broju objavljuju, u zanemarljivom prodaju i, nažalost, kako se veruje, u najmanjem čitaju. U tajnu opstanka izdavačkih kuća, malih i velikih, (para)državnih i privatnih, svejedno, stoga je više nego teško proniknuti, tim pre što nema nikakvog koncepta kulturne politike ili nekog drugog oblika društvene brige za položaj knjige i svega ostalog što se tiče njene sudbine. Pa, ipak, brojno stanje onih koji se bave proizvodnjom knjiga, uprkos sve nepovoljnijim uslovima i neizvesnijoj budućnosti, ostaje nepromenjeno ili se čak uvećava.
       U izdavačku avanturu upustio se od pre godinu-dve i novinar, publicista, pisac i prevodilac Dušan Veličković koji je svoj novinarski staž dvadesetak godina sticao u NIN-u a okončao u "Vremenu", baveći se tek usputno, pre i za vreme toga i literaturom i izdavaštvom (urednik poznate edicije Literatura u egzilu u "Dečjim novinama" i sl.). Korak do izdavačke kuće Alexandria Press učinio je preko mesečnog časopisa Biblioteka Alexandria. Časopis je pokrenut aprila 1998. godine kao specijalno izdanje nedeljnika "Vreme", a podržali su ga Open Societdž Institute iz Budimpešte, Fond za otvoreno društvo u Beogradu i Fond for Central and East European Book Project iz Amsterdama. Izdavačka kuća osnovana je septembra 1999. pod pokroviteljstvom istog nedeljnika i prema rečima Veličkovića, koji je u oba slučaja glavni urednik, predstavlja nastavak aktivnosti započete izdavanjem časopisa, pošto i jedno i drugo imaju za cilj da afirmišu umetničko, teorijsko i publicističko stvaralaštvo u internacionalnim okvirima. I, što takođe po zamislima osnivača treba da određuje njihov karakter, zalažu se za vrednosti građanskog društva i principe jednakih mogućnosti i prava bez obzira na nacionalnost, veru, rasu i pol.
       Izdavačku delatnost Alexadria Press započela je krajem prošle godine s tri knjige zanimljivog sadržaja, nevelikog obima i privlačnog dizajna. Prva je "Novela o snu" austrijskog pisca Artura Šniclera (1862-1931), koju urednik Nikola Šujica (prevodilac je Jovan Janićijević) označava kao psihorapsodiju jedne noći. Najbolje je preporučuje ovdašnjem čitateljstvu podatak da je po njoj Stenli Kjubrik (1928-1999) snimio svoj poslednji film Širom zatvorenih očiju. Tvorac slavnog filma 2001:Odiseja u svemiru uspeo je, naime, tek okrećući se prozi ovog pisca da ostvari davnašnju želju da "snimi(m) film koji će preneti osećanje vremena - savremenu priču koja obuhvata osećanje vremena s psihološke, seksualne, političke ali i lične strane".
       Drugi naslov je "Nova srpska OFF i SF priča" koju su priredili Igor Marojević i Aleksandar B. Nedeljković. Alternativnu prozu predstavljaju u ovom izboru Aleksandar Blažević, Zoran Ćirić, Vladimir Đurić Đura, Nenad Jovanović, Saša Markuš, Marija Midžović, Nedim Sejdinović i Slobodan Tišma. Odgovarajući na pitanje zašto u njoj prepoznajemo OFF, Marojević kaže da se, pored ostalog, radi o njenoj skopčanosti sa sagledavanjem lokalnih ideološko-političkih činjenica i govoru koji još predstavlja prilično alternativan gest. Pod naslovom Sedam pogleda kroz vreme Nedeljković predstavlja sedam SF priča - Đorđija Mijuškovića, Tamare Lujak, Biljane Milošević, Ilije Bakića, Konstantina Tezusa, Igora Dragićića i Ivana Cvetkovića - pri čemu svaka kazuje o nekoj "od mogućih budućnosti balkanskih država, naroda i društava". Iako su u pitanju priče najboljih autora naučne fantastike, priređivač upozorava: "Ne treba ih svatiti kao izričite prognoze: biće tako-i-tako." Reč je samo o jednoj zavodljivoj odiseji kroz vreme i prostor, u kojem ne znamo tačno ni šta nam je prošlost, a kamoli sadašnjost i budućnost. U tom kontekstu najbolje se čita i "Amor mundi" Dušana Veličkovića, knjiga koja kroz "istinite priče", fantastičnije i od onih koje "nastaju samo u glavi", slika dane ratnog stanja u Beogradu tokom bombardovanja NATO-avijacije.
       U svakom slučaju, Alexandria Press startovala je sa tri za čitalačku publiku privlačne i lepe knjižice. Sasvim dovoljno da joj se zapamti ime i počne računati na prepoznatljivost.
      
       SAVA DAUTOVIĆ