Ukoliko država ne podrži formiranje nacionalnog centra za maligna oboljenja, pacijenti će i dalje odlaziti u inostranstvo, i pored domaćeg znanja, poput klinike na VMA

      Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze iz koštane srži i periferne krvi danas se primenjuje u lečenju velikog broja bolesti. Prevashodno kad je reč o zloćudnim tumorima - dojke, koštanog sistema, testisa i drugih organa, kod obolelih od leukemije, ovaj način lečenja bolesnika može dostići visok procenat uspešnosti koji se kreće između 30 i 70 odsto - u zavisnosti od vrste i stepena bolesti.
       Klinika za hematologiju VMA je postala poznata u svetu pre skoro trideset godina, kada je 1971. godine prvu ovakvu transplantaciju izvršio prof. dr Radojčić. Kasnije su tim putem krenuli Ciko, Krstić i Malešević - sadašnji načelnik klinike. "Mi smo unazad deset godina rutinski primenjivali najkomplikovanije načine lečenja hematoloških bolesnika, računajući tu i transplantacije matičnih ćelija hematopoeze - bilo da se radi o izvoru od dobrovoljnog davaoca ili, pak, kad je izvor ove matične ćelije sam bolesnik u određenoj fazi njegovog lečenja", kaže prof. dr Milomir Malešević.
      
       Timski rad
       Kada je u pitanju transplantacija sa izvorom iz koštane srži ili periferne krvi, Klinika za hematologiju VMA je prema rečima dr Maleševića "zatvorila krug", jer su dosad urađene transplantacje kod svih bolesti koje su na listi tzv. apsolutnih indikacija. Tu se računaju zloćudni tumori dojke, testisa, koštanog sistema i drugih organa.
       Sem toga, ova klinika je osvojila metod kad je u pitanju transplantacija gde je bolesnik sam sebi davalac ili kad je u pitanju transplantacija kod zloćudnih tumora - osvojen je metod tzv. pozitivne i negativne selekcije prikupljanja matičnih ćelija. "Negativna je kada od milion ćelija odvojimo ćeliju raka. Pozitivna selekcija - kod bolesnika sa leukemijama gde uvek preovlađuju leukemijske ćelije, možemo da odvojimo normalnu i kad prikupimo dovoljan broj, onda vršimo transplantaciju."
       Način rada je, kako kaže dr Malešević, maksimalno uhodan i timski. Petnaest i više stručnjaka iz različitih grana je uključeno, tako da su greške svedene na minimum. "Ovo je vredno iz razloga što smo mišljenja, bez ikakvih zlih namera, da nema potrebe da bolesnici - kad su u pitanju i dečji i stariji uzrast, vrše transplantacije u inostranstvu. Na taj način se odliva velika suma novca iz naše zemlje, kad izračunate da za takav poduhvat npr. u Londonu treba izdvojiti 250 hiljada maraka."
      
       Tražimo pomoć
       I još važniji razlozi: "Tražimo pomoć društva jer ovo prevazilazi ingerencije VJ i vojnog saniteta - to je formiranje tzv. registra dobrovoljnih davalaca koštane srži, odnosno matičnih ćelija hematopoeze. Za to ne trebaju velika sredstva, samo nam je potreban dogovor na niovu društvene zajednice koja bi morala biti zainteresovana za bolesne od malignih oboljenja."
       Na osnovu toga bi se morao otvoriti nacionalni centar za transplantaciju koštane srži i drugih organa koji "mora da bude pod pokroviteljstvom države". Dr Malešević se i pita: "Zašto nema interesovanja? Uvek se pitam i ne znam da odgovorim na to pitanje. O tome bi moralo da vodi računa Ministarstvo za zdravlje i sam ministar."
       O kvalitetu rada mišljenje je dala Evropa: od 1994. godine članovi su Evropskog udruženja za transplantaciju koštane srži (EBMT). "Na jednom od kongresa, u Ženevi, ocenjeno je da zbog našeg kvaliteta rada i stepena ozbiljnosti, naš centar ne treba proveravati."
       Jedan od članova transplantacijskog tima, docent dr Bela Balint, načelnik je Odeljenja produkata od krvi - Instituta za transfuziologiju VMA. Dr Balint je sa stručnim radovima već više od pet godina učesnik najznačajnijih međunarodnih skupova širom sveta: Tokio, London, Malme, Oslo, Ženeva, Sao Paulo, Tajpeh. Kako sam kaže, najveća satisfakcija za njegov rad je kada je 1997. godine bio predsedavajući Sekcije za transplantaciju matičnih ćelija hematopoeze na svetskom kongresu transfuziologa u Frankfurtu.
      
       Zamrzavanje ćelija
       O ovom iskustvu u ovom načinu lečenja kaže: "Prvo smo 4-5 godina radili preklinička ispitivanja, na miševima a zatim na humanom materijalu da bismo razvili sopstveni protokol sa minimalnim modifikacijama. Jedan od rezultata je mogućnost zamrzavanja (kriokonzervacije) matičnih ćelija hematopoeze. Tako danas prikupljamo pomoću separatora krvih ćelija iz periferne krvi ili iz koštane srži, matične ćelije hematopoeze da bismo ih neposredno transplantirali kada je u pitanju transplantacija između dve osobe ili po potrebi te ćelije zamrzavamo do terapijske upotrebe."
       Uz osvajanje procedure prikupljanja i zamrzavanja tih ćelija osvojeni su i testovi za kontrolu i održavanje njihovog kvaliteta. "Drugim rečima, možemo da kontrolišemo njihov broj i funkcionalnu očuvanost pre i posle zamrzavanja. Najbolji pokazatelj njihove terapijske upotrebljivosti su sami bolesnici - kroz vreme i stepen njihovog oporavka. Do sada je urađeno više od stotinu transplantacija - različitih stadijuma leukemije i drugih malignih oboljenja krvi - limfoma, karcinoma dojke i drugih organa."
      
       VLADIMIR MARTINOVIĆ
      
      

Faze, "povlačenje"        U prvoj fazi pacijent se podvrgava autopresađivanju - presađivanju sopstvenih ćelija. Posle perioda od četiri do šest nedelja, prelazi se na mini-alopresađivanje. U tom trenutku postiže se trenutno smanjenje imunološkog kapaciteta pacijenta, zahvaljujući kojem se ćelije donatora stabilizuju u kostima obolelog, i one nastavljaju da proizvode crvena krvna zrnca.        - Prvi pacijent: karcinom dojke, 46 godina. Operacijom totalno odstranjene dojke, potom podvrgnuta hemoterapiji ali tumor se ne povlači. Dvadeset sedam meseci posle mini-alopresađivanja, pacijentkinja se vraća na posao i u normalan život.        - Drugi pacijent: 43 godine, dijagnoza lekara otkriva da boluje od limfoma hotkin, bolest izaziva metastaze. Za manje od godinu dana posle mini-alopresađivanja bolest se potpuno povukla.        - Treći pacijent: dijagnosticirana hronična mielidna leukemija. Ne reaguje na lečenje interferonom, a potom se prelazi na mini-alopresađivanje. Sedamnaest meseci posle zahvata pacijent više nema tragova bolesti.        - Četvrti pacijent: tridesetogodišnjakinja, obolela od limfoma hotkin. Posle četiri ciklusa hemoterapije, s prognozom četiri meseca života, podvrgnuta je mini-alopresađivanju i šest meseci kasnije bolest je u fazi povlačenja.