NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Severna liga

Demokratska opozicija se svečano zaklela da se neće baviti spornim pitanjima dok ne smeni vlast, ali će od toga verovatno odstupiti nakon što je Liga socijaldemokrata usvojila dokument o Vojvodini-republici

      Predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine Živorad Smiljanić izjavio je u nedavnom intervjuu jagodinskoj televiziji Palma plus da "nema govora o autonomiji Vojvodine". Demokratske snage su poslovično oštro reagovale na izjavu čoveka koji bi po funkciji trebalo da personifikuje vojvođansku autonomiju, postavivši mu jednostavno pitanje : čime se on uopšte bavi ako autonomije nema?
       Ne ulazeći u razmatranje teškog, ontološkog problema samoporicanja, prvi čovek vojvođanskog JUL-a Živko Šoklovački izrazio je sumnju u verodostojnost izjave dodavši da je reč o lapsusu ili pogrešnoj interpretaciji.
       Sa Smiljanićem se, međutim, složio lider Lige socijaldemokrata i perjanica autonomaškog pokreta u Vojvodini. "Slažem se sa njim da autonomija nije dobro rešenje za Vojvodinu, pošto je jedino rešenje Vojvodina kao republika", rekao je Nenad Čanak, otvarajući sezonu novih lomova u redovima demokratske opozicije i neuimitni kraj stereotipnih slika Lala koji ljušte slaninu, slušaju Zvonka Bogdana i usporeno divane.
       Iako su beogradski opozicionari čvrsto odlučili da se do izbora valja baviti stavovima o kojima nije teško postići jedinstvo, vojvođanski blok uveren je da pre izbora biračima treba prezentovati precizno definisano rešenje vojvođanskog ključa. Beogradska opozicija je proteklih meseci stavljala do znanja da severnoj pokrajini treba dati "neku autonomiju", ali su razlike u krugovima demokratske alternative bile i ostale više nego osetne. Onda je došla ideja o republici.
      
       Nova federacija
       Na Kongresu Lige socijaldemokrata usvojen je projekat Vojvodina republika, u kojem se predlaže federalizacija Srbije i stvaranje republika od Beograda sa okolinom, Šumadije, Sandžaka, jugoistočne Srbije i Kosova. Jedan od opozicionih lidera koji nije nimalo oduševljen pomenutim dokumentom cinično je prokomentarisao da je federalizacija izgleda osmišljena kako bi sve članice Saveza demokratskih partija dobile po jednu republiku, dok je u nezvaničnim razgovorima dokument ocenjivan kao najveća nagazna mina na jedva uspostavljenom opozicionom frontu.
       Tako se otvorila rasprava u kojoj se najčešće ponavljaju teretna pitanja - da li je zahtev za promenu vlasti jedino vezivno tkivo između desetak partija i može li uopšte opozicioni tim, čiji su programi šareni kao Almodovarovi filmovi, stvoriti zajedničke stavove o ključnim nacionalnim, demokratskim i ekonomskim pitanjima pre izbora. Šta, dakle, opozicija misli o autonomiji Vojvodine?
       "Ako smo mi mogli da pređemo preko Vukovih simpatija za četnike i monarhiju, i ako smo mogli da slušamo Avramovićeve ideje o mirnoj tranziciji vlasti kojom se opozicija pretvara u socijalnu ustanovu za rashodovane ratne zločince, onda zaista ne shvatam zašto im smeta taj dokument", kaže Čanak u razgovoru za NIN. On podseća da je ideja o vojvođanskoj republici lansirana još početkom devedesetih i da je prošlog marta ušla u zvaničnu deklaraciju lige, ali je zbog rata naišla na potpuno medijsko ignorisanje. Ističući da taj dokument neće biti stavljen na dnevni red opozicionih skupova, kao i da ne očekuje izjašnjavanje drugih opozicionih lidera o njemu, Čanak poentira da opozicija, ipak, mora da kaže šta namerava da učini sa Vojvodinom.
       Istraživanja javnog mnjenja, na koja se rado pozivaju novosadski lideri, upućuju da se u protekle tri godine utrostručio broj onih koji bi rado videli viši stepen autonomije za Vojvodinu. Prema istim istraživanjima, 60 odsto stanovnika izjasnilo se za više autonomije, dok čak 17 odsto smatra da severni deo Srbije treba da dobije status republike ili nezavisne države.
       Lideri vojvođanskih opozicionih stranaka tvrde da su u međuvremenu postali ubedljivo najjača politička snaga, ali istraživanje agencije "Skan", sprovedeno u septembru, pokazuje da su neopredeljeni i u toj pokrajini najbrojnija biračka grupa, dok slede koalicija SPS-a i JUL-a (14,4 odsto), Savez za promene (12,9 odsto) i Srpski pokret obnove (6,5 odsto). Neka nova istraživanja će pokazati da li će veliki Čankov iskorak ka secesiji doneti koristi autonomašima, a oštetiti demokratsku opoziciju u Srbiji, ili će najveći profit ponovo ostvariti vladajuća koalicija.
       Problem predstavljaju i rezultati saveznih izbora 1996. na kojim je koalicija Vojvodina osvojila 57 645 glasova, kao i rezultati republičkih izbora naredne godine na kojima je osvojila 112 589 glasova. Iako su za godinu dana zabeležili znatan porast glasova, oni ne zaboravljaju da su na tim izborima najviše glasova osvojili Šešelj i njegovi radikali. Sam Čanak kaže da upravo Šešeljevi birači i kolonisti, a ne doseljenici, suviše okreću njegovoj ligi jer su razočarani dosadašnjim projektima njihovog vođe kao i njegovom socijalnom demagogijom. Sada idu u drugu krajnost i traže nova, radikalna rešenja. Radikali su inače još u jugoslovenskoj kraljevini bili poznati po svom autonomaštvu, kažu istoričari.
       Predsednik Reformsko-demokratske stranke Vojvodine Mile Isakov smatra da će trend jačanja autonomaškog raspoloženja trajati sve dok Beograd bude ignorisao sve zahteve za redefinisanje statusa pokrajine. "Što duže budu održavali ovakvo mrtvilo u odnosima između centralne i pokrajinske vlasti, zahtevi će po prirodi stvari biti radikalniji", kaže Isakov i navodi suviše poznate primere iz nedavne prošlosti u kojoj su na početku bahato odbijani skromni zahtevi za autonomiju, da bi na kraju centralna vlast prihvatala rešenja koja ni najveći katastrofičari nisu mogli očekivati.
       Za razliku od Čankove lige, reformisti smatraju da je najvažnija ekonomska autonomija koja bi bila praćena institucijama neophodnim za njenu realizaciju, ali ne nameravaju da naprave "republikanski zaokret".
       "Za nas nije važno kako ćemo zvati autonomiju, nego kakav će biti njen sadržaj. Ako se njom omogućuje ekonomska samostalnost, što podrazumeva da građani Vojvodine u znatnoj meri raspolažu sopstvenim novcem, onda se Vojvodina može zvati kantonom, pokrajinom ili nekim drugim nazivom. Može i republika, jer u nekim slučajevima, maksimalne autonomije imaju veće ingerencije nego republike", kaže Isakov i precizira da bi sva imovina koja se nalazi na teritoriji Vojvodine morala biti njeno vlasništvo, od naftne industrije, do Kanala Dunav-Tisa-Dunav.
       Autonomaši preciziraju da bi Vojvodina, prema njihovim zahtevima, morala imati svoje sudstvo, policiju, obrazovanje i zdravstvo, dok bi u nadležnosti Srbije ili Jugoslavije bili monetarna i spoljna politika, vojska i zakonodavstvo. Čitav koncept, utemeljen na eksploataciji bogatog i obespravljenog severa, neobično podseća na Ligu za sever Umberta Bosija. Najveća razlika nalazi se u neugodnoj činjenici da je Italija sređena, razvijena zemlja.
      
       Borba sa salaša
       Dragan Veselinov, nekadašnji koalicioni partner Čanka i Isakova, takođe smatra da je ekonomska autonomija pojam oko kojeg će se okretati sva zbivanja na severu Srbije, ali nema lepo mišljenje o ideji federalizacije Srbije. "Bojim se da će režim podržati ekstremiste u Vojvodini, kako bi otvorio novo žarište i tako pokušao da odloži svoj kraj. Avanturisti koji traže Vojvodinu-državu, to čine jer ih je policija ucenila zbog ogromnih malverzacija u Novom Sadu", kaže predsednik koalicije Vojvodina.
       Iako nekadašnji saborci razmenjuju teške optužbe o saradnji sa policijom i služenju Šešelju, oni se slažu da rešenje autonomije valja potražiti na razvalinama Ustava iz 1974. kao i da beogradska opozicija još nije sazrela da vodi taj projekat. Veselinov oštro ocenjuje da ona glumi želju da Vojvodini vrati autonomiju, ali o tome nikada ne govori. "Čak i kada bi ozbiljno mislili, Vojvođani se ne smeju osloniti na beogradsku opoziciju jer se za autonomiju treba boriti sa naših salaša, a ne sa Dedinja. Nama ne pada na pamet da čekamo regionalizaciju Srbije, da bi nam onda nova vlast dodelila mrvice samostalnosti", kaže Veselinov, aludirajući na Demokratsku stranku Srbije, koja je koncept regionalizacije unela u svoj program 1992. godine.
       Stranke u Srbiji su izgleda saglasne da položaj treba menjati, ali su ostale veoma udaljene od prečanskih partnera. Savetnik lidera SPO-a, Miladin Kovačević podseća da je ta stranka 1994. godine izdala deklaraciju o Vojvodini u kojoj se ističe da Vojvodina ne može biti van Srbije, ali i da ona ne sme biti pretvorena u običnu guberniju, bez poštovanja njenih samosvojnosti. "U svemu tome morali bismo da razdvojimo pitanje decentralizacije, koje jeste nužno, od promena ili rušenja državnog ustrojstva, što SPO kao državotvorna stranka odlučno i nedvosmisleno odbacuje", kaže Kovačević, dodavši da je Čankova inicijativa jedna od onih koja će biti zaboravljena pre nego što izađe na političku scenu.
      
       Redosled poteza
       Kada je početkom januara među Srbe ponovo sišla ujedinjena, mitska opozicija, zapisana je sveta zapovest stranaka da sve aktivnosti usmere ka dobijanju fer i slobodnih izbora i mirnoj promeni vlasti, dok bi otvaranje nerazrešenih i spornih pitanja trebalo ostaviti za neka bolja vremena. Koordinator Saveza za promene Vladan Batić ponavlja da je pitanje svih pitanja promena vlasti, posle čega se može očekivati i rešavanje problema državnog uređenja. "O takvim pitanjima će se izjašnjavati buduća skupština i vojvođansko pitanje svakako ne može biti predmet stranačkih već državnih i nacionalnih interesa. Savez je načelno za autonomiju, ali ne i za pretenciozan projekat vojvođanske republike", ocenjuje Batić.
       Glavni promoter republikanske ideje Čanak kaže da opozicija greši kada veruje da će, po uzoru na ostale istočnoevropske zemlje, komunističku vlast srušiti konceptom demokratskog nacionalizma, jer Milošević, jednostavno, nije komunista. "Njegova glavna osobina jeste sklonost ka rigidnoj centralizaciji i zato se protiv njega moramo boriti zahtevima za radikalnu decentralizaciju, što smo ovim dokumentom i učinili. On bi se mogao nazvati predlog o decentralizaciji Srbije, a njegova ključna osobina je da svi delovi Srbije postanu kontrolni mehanizmi vlasti na Dedinju, kako nam se nikad ne bi ponovilo proteklih deset godina. Taj dokument je i inače jedini put da Srbija zadrži Kosovo", uveren je Čanak.
       U priču o decentralizaciji, koji neki političari iz centrale nazivaju separatizacijom, uključuje se i međunarodna zajednica koja se svih ovih godina radije opredeljivala da se bori protiv Miloševića tako što bi od njegove kontrole otkidala deo po deo teritorije, nego da se osloni na demokratske snage u Srbiji i sa njima ostvari nešto što bi moglo da se nazove promena sistema.
       Prema rečima sagovornika NIN-a, Savez vojvođanskih Mađara je na nedavnom međunarodnom skupu u Atini o međuetničkim odnosima u Vojvodini, koji je priredila američka organizacija Projekat za etničke odnose iz Prinstona (SAD), odlučio da "adaktira" sopstvene zahteve o trostepenoj autonomiji i privremeno odustane od separatnog rešavanja svojih zahteva.
       Potpredsednik SVM-a Laslo Joža kaže da je kod svih vojvođanskih stranaka postignuta saglasnost o neophodnoj decentralizaciji Srbije i jačanju lokalnih samouprava. "Naša specifičnost u odnosu na partnere iz Saveza demokratskih partija je u tome što smo prevashodno bili okrenuti ka zaštiti naših, manjinskih interesa, dok je, recimo, Liga imala potrebu da izađe sa kompleksnijim predlogom za preuređenje Srbije. Inače, demokratska opozicija bi zaista morala da definiše sopstvene stavove o Vojvodini, jer od uvođenja višepartijskog sistema postoji tradicija negativnog odnosa prema idejama o autonomiji. U poslednjih godinu dana je, međutim, unitarna Srbija doživela težak debakl i zbog toga su demokratske snage obavezne da pristupe temeljnoj reformi državnog uređenja", kaže potpredsednik SVM-a Laslo Joža.
      
       Demokratija i teritorija
       Ključna dilema ovdašnje opozicije se na prvi pogled odražava u redosledu poteza ali bi se u nekom ozbiljnijem razmatranju ispostavilo da se u Srbiji i dalje vodi Osma sednica ili, bar, spor između Ustava iz 1974. i onog koji bi bio donet ukoliko opozicija dođe na vlast. Protivnici federalizacije Srbije ukazuju da su neke vodeće demokratske zemlje, poput Francuske, u stvari visokocentralizovane države, dok je na drugoj strani jedna labava federacija, bivša Jugoslavija, doživela krvavi raspad jer nije bila dovoljno demokratska.
       "Ne postoji vojvođanski problem već problem demokratskog preobražaja Srbije u kojoj postoji još Vojvodina, još krajeva koji imaju potrebu za decentralizacijom. Slažemo se da je vlast nedemokratska i centralizovana ali se očito ne slažemo o budućem uređenju. DSS se zalaže za regionalnu državu sa jakim elementima samouprave, u kojoj bi neke regije imale veću samostalnost. Ideja o federalnoj Srbiji je opasna jer su se na ovom prostoru već dogodili pravni presedani pomoću kojih je jedna federacija doživela propast", ocenjuje lider DSS-a Vojislav Koštunica, koji u parcijalnom pristupu vidi odraz svesti političara, zainteresovanih za "što veću vlast na što manjem prostoru". Ima u tome neke sličnosti između veoma različitih političara Miloševića, Đukanovića i Čanka - svi su zainteresovani da kontrolišu jednu teritoriju, a nezainteresovani za one delove zemlje koji nisu pod njihovom kontrolom. Nategnuti spor između demokratizacije Srbije i distanciranja od Srbije zbog toga što nije demokratska, mogao bi da se u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti završi zahtevima Banata za autonomiju jer je vlast u Novom Sadu suviše centralizovana.
       Uz novu medijsku ofanzivu vlast bi mogla da pripremi novu odbranu zemlje od svetskih zaverenika, koja bi se verovatno završila kao prethodne patriotske misije crveno-crne koalicije ali bi uspela da produži političku karijeru za koju godinu. Ako se ta apokaliptička misija ne ostvari, postaje projekcija jednog od vojvođanskih lidera da će produžavanjem statusa autonomne pokrajine bez autonomije, autentični autonomaši sticati simpatije birača i na kraju zatražiti odvajanje od matice. Nevolja je što bi njihova autonomaška priča mogla da ozbiljno ugrozi opoziciju u Srbiji.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu