Nizom akcija nova hrvatska vlast najavljuje poboljšanje odnosa sa susedima

      Slovenci su dočekali novu koaliciju Peterleovih demohrišćana i Janšinih socijaldemokrata kojoj - posle najavljenog ujedinjenja sa demohrišćanima na kongresu u aprilu - treba da pristupi i Marijan Podobnik, potpredsednik vlade i vođa Narodne stranke, druge najjače slovenačke partije. Biće to "brak" iz računa jer do "venčanja" dolazi pod pritiskom vrha Katoličke crkve u Sloveniji, kojoj je dojadilo skanjeranje na političkoj desnici pa su odlučili da intervenišu. Pošto će poslušni šefovi stranaka desnice uskoro morati da potpišu sporazum po kome će (posle udruživanja "narodnjaka" i demohrišćana) 11 Podobnikovih ministara napustiti vladu, Drnovšek će do kraja mandata imati manjinsku vladu ali će, ipak, moći da vlada.
      
       Incident
       Uz sve ove i neke druge političke i ekonomske probleme trenutno su u žiži interesovanja javnosti odnosi sa susedima, prvenstvno sa Hrvatskom. Naime, pored dobro poznatih sporenja, duhovi su se ovih dana ozbiljno uzburkali kraj Mure, u opštini Lendava, gde je u pograničnom selu Hotiza došlo do dramatičnih zaoštravanja, što je rezultiralo razmenom diplomatskih nota i nizom poseta visokih slovenačkih i hrvatskih državnih funkcionera na granici u Pomurju.
       Tako je i Milan Kučan - odazivajući se pozivu Hotižana - na sastanku sa njihovim predstavnicima istakao da se katastar, kao jedan od značajnih kriterijuma za utvrđivanje granica, ne može svuda koristiti. Odstupanja su moguća, ali samo ako je to u interesu obeju država, naglasio je Kučan uz napomenu da do konačnog određivanja državne granice obe države moraju poštovati stanje zatečeno na dan osamostaljivanja.
       A upravo je tu glavni kamen spoticanja i sporenja Hrvatske i Slovenije. Teškoće su započele u Hotizi 1993. godine kada je slovenačka policija prestala da kontroliše teritoriju na levoj obali Mure (koja spada u hrvatsku katastarsku opštinu Sveti Martin na Muri) i gde je 98 odsto zemlje vlasništvo Slovenaca, Hotižana. Kontrolu su preuzeli hrvatski policajci. Hotižani, međutim, katastarsku među ne priznaju za državnu granicu, dokumentovano dokazujući da je stara republička granica bila na sredini Mure. Međutim, zbog hirovitosti vodoplavne reke, granica katastarske opštine više od deset puta napušta korito Mure, prelazeći na levu stranu gde žive Slovenci...
       Interesantno je, svakako, da se katastarski princip na slovenačko-hrvatskoj granici ne primenjuje dosledno. U Slovenačkom primorju, kraj reke Dragonje, Hrvati bi, poštujući taj princip, morali da sruše sporni granični objekat na prelazu Plovanija! Da i ne spominjemo granicu na moru i toliko pominjani Piranski zaliv.
      
       Kondominijum kao rešenje
       Zbog toga je, svakako, interesantno kako će Slovenci i Hrvati rešavati ove i druge granične probleme. Da li će se i dalje insistirati samo na katastarskom, ili na nekom drugom kriterijumu, pa i na mogućnosti zamene zemljišta (što u Hrvatskoj nailazi na žestok otpor), ili će se pribeći kondominijumu (u slučaju Piranskog zaliva), koji je na nedavnom "okruglom stolu" u Kopru pomenuo Damir Kajin, predsednik Skupštine Istarske županije.
       Čini se, ipak, da je na potezu Slovenija, ukoliko želi da čuje veoma prepoznatljive susedske signale dobre volje za rešavanje većine spornih pitanja među državama. Nova hrvatska vlast, istina, još ništa konkretno ne obećava, ali već raspoloženje i spremnost za razgovore, pregovore i dogovore obećavaju da će se odnosi među državama posle dužeg vremena lagano pomerati sa mrtve tačke. Uostalom, i dr Zdravko Tomac, potpredsednik Sabora i predsednik Odbora za spoljnu politiku hrvatskog parlamenta - koji je ovih dana na čelu jake delegacije za prvi odlazak u inostranstvo odabrao upravo Sloveniju - to je i potvrdio, rekavši da je vladajuća koalicija odlučila da se ozbiljnije pozabavi sređivanjem odnosa sa susedima. Pri tom, spremna je da svako sporno pitanje u Sloveniji rešava posebno, bez drugih uslovljavanja, što u odnosima Zagreba i Ljubljane do sada nije bio slučaj.
      
       Susedska podsećanja
       Hrvati s tim u vezi podsećaju svoje komšije da, za razliku od Sabora, slovenački parlament još od 1997. godine nije ratifikovao Sporazum o pograničnom prometu - zbog prigovora dela opozicije da se time prejudicira buduća državna granica. Zaboravlja se, međutim, da je zbog toga oko pola miliona ljudi uz granicu izloženo raznim neugodnostima prilikom prelaska linije koja deli.
       Uostalom, i dolazak Stipe Mesića u Ljubljanu (20. marta), inače prva međunarodna poseta hrvatskog predsednika, predstavlja veoma jasan signal dobre volje.
       Nije mnogo lakši ni problem Krškog - jer Hrvatska želi suvlasništvo na ovom objektu i jeftiniju struju od one koju dobijaju iz elektrana u Srbiji i Bosni i Hercegovini - što Slovenci nerado prihvataju. Tome valja dodati i problem deponovanja otpadaka iz elektrane (deponije u Sloveniji praktično su pune) i neke druge nesporazume (blagovremeno plaćanje dugova Sloveniji, na primer), što dovodi do prekida i neredovne isporuke električne energije iz Krškog. Ali, pošto se najavljuje intenziviranje razgovora o završnom tekstu Sporazuma o regulisanju imovinsko-pravnog statusa nuklearke Krško, nije nerealno očekivati da se ovaj sporazum potpiše već prilikom skore Drnovšekove službene posete Zagrebu, planirane već za ovaj mesec.
       Tehnički gledano, najlakše je rešiv problem štediša Ljubljanske banke u Hrvatskoj. Slovenija će morati da obešteti svoje nekadašnje komintente već i zbog toga što su to učinili sa štedišama u svojim filijalama u Sloveniji. Jalovi su argumenti da je novac štediša u Hrvatskoj "pojela" Narodna banka Jugoslavije i slično. Jer, ako je sve to i tačno, štediše to ne interesuje. Oni traže ispunjavanje bankarske, odnosno državne garancije, bez čekanja da banka najpre rezreši problematične odnose sa trećim ili četvrtim licima.
      
       DUŠAN DIMITRIJEVIĆ