Majski lokalni izbori u Podgorici i Herceg Novom mogli bi da postanu svojevrsna raskrsnica na kojoj će Crna Gora krenuti ka prevremenim izborima ili referendumu o samostalnosti

      Crna Gora je razapeta između Milovog aktivnog čekanja i Slobine pasivne agresije, plastično opisuje jedan crnogorski opozicionar opasne političke igre u kojima jedna republika "kao hoće da se osamostali, a Beograd im kao ne dozvoljava". I kada su priče o odnosima u federaciji prenete u grube pošalice lokalnih analitičara, mediji sa izvesnim simpatijama prema koaliciji ljubitelja boljeg života počeli su da javljaju o famoznom Sedmom puku, navodno sastavljenom od Momirovih simpatizera, dok su mediji koji, opet, nisu ravnodušni prema saveznom premijeru, uzvraćali da se u sve snažniju i brojniju crnogorsku policiju regrutuju pripadnici elitnih jedinica Vojske Jugoslavije, privučeni platom od nekih desetak hiljada dinara. Umesto viceva o aktivnom čekanju i pasivnoj agresiji, Crnogorci su se prisetili stihova voljenog i omrznutog pesnika, koji je verovatno znao nešto o neograničenoj spremnosti za autodestrukciju kada je napisao - ne ostavismo stopu očevine, koju na rovove nismo raskopali.
       Prvog martovskog vikenda, državni mediji u Podgorici bavili su se detaljnim prenošenjem nestašluka srpske koalicije na "graničnom prelazu" u Kolovratu, koja u bratsku Crnu Goru ne propušta "nijednu jabuku, ni seme za luk, flašu prijepeka". Glasom propovednika, specijalni izveštači iz epicentra jugoslovenske političke scene navodili su da su policajci sa prelaza vraćali čak i sveće namenjene za Zadušnice, dok su se listovi bavili romansiranim ispovestima promrzlih šofera koji su imali sreću da se nađu na mestu koje najbolje simbolizuje sunovrat savezne države. Jedan od šofera, zarobljen između dve bratske republike, lucidno je zaključio da postoji neka tajna veza između spoljnopolitičkih aktivnosti crnogorskog predsednika i blokade na Kolovratu, i zatim javno apelovao na predsednika da "im javi kada sledeći put putuje na Zapad kako bi za vreme njegove turneje ostali kod kuće". Druga vrsta režimskih medija odlučila je da se posveti aferama u privatizaciji Instituta "Sima Milošević", neutvrđenim finansijskim malverzacijama, navodeći da pričama o blokadi i gušenju Crne Gore, vlada samo skreće pažnju sa nekih neugodnih pitanja. Podgorički dnevnik "Dan" tako na naslovnoj strani objavljuje uporednu analizu cena hrane u Beogradu i Podgorici i sprovodi anketu među "običnim ljudima" koji horski lamentiraju za srpskom kuhinjom i odgovaraju da je zapadna prehrambena roba štetna po zdravlje.
      
       Sveža energija
       Između dva medijska fronta smešteni su pripadnici "šake jada", ili lepše rečeno, samostalni intelektualci i novinari, koji u pojačanoj propagandnoj aktivnosti vide odraz potrebe Milovih i Momirovih boraca da u okamenjene, zamorene pozicije unesu svežu energiju. Upotreba teških reči, na sreću, nije praćena upotrebom odgovarajućeg oružja. "Ako sam ti rek'o, nisam te posjek'o", može se čuti pri kraju prigodnih, političkih rasprava starih srpskih hegemonista i novih crnogorskih nacionalista.
       Rovovska politička konfiguracija je, bez sumnje, primorala sve relevantne partije da u pripremama paketa izbornih zakona demonstriraju zavidan stepen tolerancije i na miru organizuju vanredne lokalne izbore u Podgorici i Herceg Novom, koji su iznuđeni izlaskom liberala iz saveza sa vladajućom koalicijom. Izbori, koji još nisu zakazani ali se mogu očekivati 28. maja, daleko nadmašuju značaj kontrole lokalne vlasti u dve od 21 crnogorske opštine. Gradska vlast nema kontrolu nad lokalnim medijima, jer takvih nema, niti nad biračkim spiskovima koji su definitivno sređeni pre dve godine. Nemaju čak ni kontrolu nad poslovnim prostorom, jer se ta, omiljena sintagma srbijanskih političara, nalazi pod kontrolom republičkih vlasti. Uprkos svemu, o izborima svi pričaju. Skupština Podgorice je, čak, počela da se povezuje sa onom, Podgoričkom skupštinom, koja je davno donela jednu istorijsku odluku.
       Pripadnici svih parlamentarnih stranaka kao da uviđaju da će se tim izborima razrešiti teške dileme na saveznom nivou, ali i odnosi unutar Crne Gore. "Svi mi znamo da stranka koja ima vlast u Podgorici, ima temelje vlasti u cijeloj Crnoj Gori, ali za nas ti izbori predstavljaju svojevrstan test dosadašnje politike i njihovi rezultati bi mogli imati veoma ozbiljne političke posljedice na budućnost zemlje", kaže za NIN predsednik Izvršnog odbora Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković. Pored tradicionalnih i prilično pasivnih uporišta na severu (Pljevlja, Kolašin, Mojkovac, Plužane, Andrijevica i Žabljak), Socijalistička narodna partija je na proteklim izborima zabeležila najbolje rezultate u Podgorici i Herceg Novom, ali nije uspela da osvoji lokalnu vlast. Značaj vlasti u te dve opštine odražava se i u statističkim podacima koji ukazuju da te opštine predstavljaju trećinu biračkog tela (prema popisu iz 1991. godine, Podgorica ima 152 288 stanovnika, a Herceg Novi 27 589), zbog čega bi pobeda na takvim izborima mogla da vodi ka raspisivanju vanrednih izbora, ali i referenduma o statusu Crne Gore, u zavisnosti da li će na njima slaviti simpatizeri Milove ili Momirove politike.
       Miroslav Vicković, predsednik Liberalnog saveza, koji je izazvao krizu vlasti u podgoričkoj i novljanskoj skupštini, upozorava da vladajuća koalicija nema pravo da raspisuje referendum pre vanrednih izbora jer je na prošlim izborima nastupila sa programom u kome nije bilo govora o redefinisanju odnosa u federaciji, samostalnoj Crnoj Gori. "Na izbore su izašli sa osnovnom socijalnom parolom - da živimo bolje koje su za ove dve godine u potpunosti iznevjerili, jer su socijalne razlike samo polarizovane, a u državi ima čak oko
       380 000 budžetskih ovisnika, ili građana koji zavise od državnih davanja. Što se tiče odnosa u federaciji, mi podsjećamo da su tada zastupali demokratsku Jugoslaviju i govorili o nekakvoj, uspravnoj Crnoj Gori u njoj. Svi znamo da uspravne Crne Gore nema ako njeni građani nisu uspravni. Znate, prazna vreća ne stoji uspravno", kaže Vicković ponavljajući stav liberala da suštinske razlike u prirodi Miloševićevog i Đukanovićevog režima ne postoje.
      
       Uspon liberala
       Ako se na Balkanu opšte može verovati istraživanjima javnog mnjenja, čiji rezultati često nisu imali dodirnih tačaka sa izbornim ishodom, reformska koalicija je zadržala rejting sa poslednjih izbora, popularnost Momirove partije je okrnjena, dok su jedini porast zabeležili liberali. Njihov uspon se može protumačiti kao logična posledica spremnosti podgoričkog režima da retorički i propagandno izgrađuje imidž državne samostalnosti ali i nespremnosti da takav program realizuju. Ako su, dakle, istraživanja u izvesnoj korelaciji sa stvarnošću, onda stranka u usponu ima pravo da porast popularnosti overi kroz izbore, pa bili oni i lokalni.
       Priča o Podgorici ima i svoj lokalni, dakle, podgorički nivo. Visoki funkcioner DPS-a Miodrag Vuković navodi da je kriza u prestonici stvorena zbog sebičnih interesa liberala koji su želeli "da uznemire Crnu Goru a relaksiraju Miloševića", ali i slabe kordinacije gradske vlasti i gradonačelnika Mihajla Burića sa vladajućim strankama. "Ulazeći u koaliciju, liberali su potpisali sporazum kojim im se obezbjeđuje 195 000 maraka za stranačke prostorije pod uslovom da se taj novac vrati kada dođe do diobe imovine bivšeg Saveza komunista. Očigledno je da su liberali imali veće materijalne pretenzije zbog čega su istupili iz koalicije." Šef liberala odlučno odbacuje takve insinuacije, navodeći da su liberali neugodni svedoci nedemokratskog Đukanovićevog režima. "Mi pet godina tražimo da se donese zakon o glavnom gradu Crne Gore, ali se ti naši zahtjevi ignorišu, jer im je očigledno na srcu potpuno centralizovana vlast", dodaje Vicković. Drugi sagovornici kažu da je do krize u Podgorici došlo i zbog shvatanja gradskih vlasti kao običnog servisa stranačkih centrala, zbog čega je došlo do blokade u funkcionisanju brojnih komunalnih službi. "Uopšte ne dovodim u pitanje njihove dobre namjere; vjerujem da su oni dali sve od sebe ali mislimo da je gradska vlast mogla bolje da funkcioniše", dodaje Vuković.
       Vlada je na kraju odlučila da raspusti podgoričku skupštinu i imenuje trojicu poverenika (potpredsednik vlade Dragiša Burzan, ministri Miomir Mugoša i Dragan Šoć) da rukovode gradom do izbora. Jedan od njih, Dragan Šoć kaže za NIN da lokalna vlast nema prevelikih ingerencija, ali da vlast sa reformskog i demokratskog usmerenja teži da svaku, pa i lokalnu, vlast tera da radi što je moguće bolje. "Gradska vlast bi, recimo, morala da riješi problem divlje i ilegalne gradnje, ali i zagušenog saobraćaja, parking prostora, gradske čistoće", kaže crnogorski ministar pravosuđa i novoizabrani predsednik Narodne stranke. Kao i drugi sagovornici iz vladajuće koalicije, Šoć smatra da bi pobeda na lokalnim izborima vladajućoj koaliciji donela samo veću stabilnost i osnažila politički kurs na kome je pre dve godine dobila izbore. "Nema sumnje da će Bulatovićeva partija u slučaju izbornog uspjeha učiniti sve da izdejstvuje prevremene izbore, ali mi ne mislimo da će taj, hipotetički zahtjev biti prihvaćen sve dok postoji stabilna većina u parlamentu. Ne mislim ni da bi ubjedljiva pobjeda vladajuće koalicije usmjerila političke tokove u Crnoj Gori ka referendumu. Pobjeda na lokalnim izborima bi, naprotiv, mogla dovesti do smirivanja tenzija", kaže Šoć.
      
       Izborni uslovi
       Politički direktor Socijalističke narodne partije Vuksan Simonović kaže da će stranka izaći na izbore pod uslovom da parlament Crne Gore prihvati sve ključne zahteve te stranke. "Oni se prije svega odnose na otvaranje državnih medija, odstranjivanje tajne policije iz izbornog procesa i obezbjeđivanje jednakog finansijskog tretmana svih stranaka. Ako bude tako, nema nikakve sumnje da će građani Podgorice i Herceg Novog dati većinsku podršku SNP-u. Takav rezultat bi predstavljao početak kraja ovog totalitarnog režima, jer će poslije toga neminovno uslijediti prevremeni parlamentarni izbori", dodaje Simonović u razgovoru za NIN.
       Politička strategija vladajuće crnogorske koalicije, zasnovana na čekanju raspleta u Beogradu i istovremenoj ubrzanoj izgradnji crnogorske državnosti, uzdrmana je početkom godine kada je jugoslovenski predsednik u intervjuu beogradskoj "Politici" poručio bratskom crnogorskom narodu da sam odluči o svojoj budućnosti. Funkcioneri podgoričkog režima uvereni su da bi na eventualnom referendumu više od 60 odsto građana sigurno podržalo platformu vlade, ali uviđaju da bi takve, krucijalne odluke, morale imati gotovo plebiscitarnu podršku stanovnika Crna Gore. Na putu ka stvaranju nove eksjugoslovenske države se, izgleda, nalazi i međunarodna zajednica, koja od podgoričkog režima traži da "ostane ovde" i vrši pritisak na Miloševića ali istovremeno ostavlja sankcije Crnoj Gori upravo zato što ostaje u Jugoslaviji. U krugovima vladajuće koalicije procenjuje se da bi politika "verbalnog rata i sukoba niskog intenziteta", mogla da potraje čak do sredine sledeće godine kada se završava mandat voljenom jugoslovenskom predsedniku. "Ako ostane do kraja mandata, očekujem da izađe sa prijedlogom za proglašenje samostalne srpske države čiji bi prvi predsjednik bio on. Dosadašnjim potezima, on bukvalno tera Crnu Goru da radikalizuje odnose ili čak izađe iz zemlje kako bi zatim poveo novu bitku za očuvanje države", komentariše sagovornik NIN-a koji procenjuje da bi otvaranje novog fronta bilo suviše rizično za sve učesnike jugoslovenske tragedije. "Mi ćemo svakako biti maksimalno strpljivi, ne samo što smo svjesni rizika novog rata, već što smo zaista iskreno jugoslovenski opredijeljeni", dodaje drugi Đukanovićev saradnik.
      
       Patriotski blok
       Na drugom kraju "klackalice straha" takođe se vrši preispitivanje koje bi moglo da se završi stvaranjem patriotskog bloka sastavljenog od Momirove partije, Šešeljevih radikala, Srpske narodne stranke, Jugoslovenske levice koja je na prošlim izborima uspela da osvoji skoro 300 glasova i zamalo trijumfuje nad crnogorskim jogi-letačima. "O mogućim koalicijama je još rano govoriti, ali će SNP kao najjača stranka u Crnoj Gori veoma ozbiljno razmotriti sve varijante eventualnog partnerstva, koje bi za cilj imale sačuvanje zajedničke države i rušenje režima Mila Đukanovića", kaže Simonović. Razapeti između lojalnosti vladajućem bračnom paru, bez čije logističke podrške je prilično teško voditi borbu protiv Đukanovića, i prilično racionalne potrebe da naprave otklon prema beogradskim pokroviteljima, koji bi im doneo više glasova u Crnoj Gori, Momirovi socijalisti će uoči lokalnih izbora morati da donesu veoma tešku odluku, koja bi za mnoge njihove funkcionere predstavljala svojevrstan izbor između raka i leukemije.
      
       Verbalno poigravanje
       Posmatrači političkih neprilika u Podgorici procenjuju da će SNP teško odbiti velikodušnu ponudu JUL-a, kojem je potreban crnogorski SPS preko kojeg će prikupiti solidan broj mandata i ostvarivati uticaj sličan onome koji demonstrira u severnom federalnom oku. Stranka bi mogla da razjasni odnose između beogradskog i podgoričkog krila i razreši prikrivenu podelu u kojoj funkcioneri sa Dedinja daju radikalne predloge za pacifikovanje Crne Gore, dok se njihovi drugovi svojski trude da amortizuju posledice tih izjava.
       Kada je 31. maja 1998. godine, koalicija "Da živimo bolje" osvojila apsolutnu većinu u parlamentu, predsednik Crne Gore Milo Đukanović je u slavljeničkom govoru, dok se u zgradi vlade euforično pevalo o "svijetloj majskoj zori", istakao da je reč o "pretposlednjoj pobedi", najavivši bespoštednu borbu za demokratizaciju čitave Jugoslavije. U međuvremenu se upoznao sa malim tajnama svog beogradskog protivnika, ali i svojih saveznika iz demokratske opozicije zbog čega su ciljevi podgoričke politike blago redizajnirani ka očuvanju crnogorske državnosti i sopstvene vlasti u njoj. Jedini napredak u odnosima Cetinja i Dedinja je u protekle dve godine zabeležen na planu verbalnog proigravanja i usavršavanju retoričkog arsenala, dok su građani žabljačke federacije obrise jugoslovenstva videli još u Vojsci Jugoslavije i kolektivnim sportovima. Posle nekoliko napetih i nerazjašnjenih događaja na aerodromu u Golubovcima i graničnom prelazu Božaj, jugoslovenstvo je ostalo samo u sportovima sa loptom. Predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore Novak Jovanović najavio je, međutim, da "savez traži redefinisanje odnosa sa Fudbalskim savezom Srbije, a ako se na to ne pristane, svako svojim putem".
      
       BATIĆ BAČEVIĆ