"Nisam siguran da Zapad želi sukob na Balkanu, ali ni da oni u nekom trenutku to ne bi učinili," dr Ivo Visković

      Ratna psihoza ponovo se širi kao požar. Beograđani spremaju zalihe hrane ili obnavljaju kontakte sa prijateljima na Kipru, u Budimpešti, ili, u skromnijoj varijanti, Banjaluci. Zašto bi pozivali na dodelu ratnih rasporeda i isprobavali sirene za uzbunu, osim ako nećemo ponovo da ratujemo, logika je zaplašenog stanovništva.
       Miodrag Manasijević, profesor Gimnazije u Preševu, međutim, kaže za NIN: "Izgleda da smo mi mnogo glupi, kada svi sa strane vide više od nas, ali mislim da je ovde situacija normalna. Albanci drže lokalnu vlast što je i logično kada su većina, vojska nije stacionirana u samom gradu, među policajcima ima i Albanaca i oni ne bi dozvolili da se njihovi rođaci maltretiraju bez razloga..."
       Opoziciono orijentisani radnik "Hebe" u Bujanovcu Božidar Antić kaže za NIN da je "našoj vlasti to potrebno da bi skrenula tok misli sa drugih problema. Nikome nije do rata, a i te došljake sa planina sami starosedeoci Albanci pogrdno zovu 'maljoci'. Neki kažu da je bilo sukoba, ništa se pouzdano ne zna, ali to sigurno neće biti širih razmera."
       Ipak, incidenti koje izaziva navodna novoformirana Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) u tampon-zoni od pet kilometara unutar granice uže Srbije prema Kosovu, munjevitom brzinom dobijaju na značaju najavljujući još jedno odmeravanje snaga Srba, Albanaca i NATO-a.
      
       Protivrečje
       Oružani sukob između snaga MUP-a i Albanaca u Dobrosinu, kako je u subotu izvestio portparol Kfora, rezultirao je izlaskom 175 Albanaca na teritoriju Kosova. O navodnoj sat vremena dugoj razmeni vatre nisu saopšteni drugi detalji. Bilo kako bilo, u albanskoj štampi osvanule su "tople ljudske priče" o izbeglima, a i UNHCR je u utorak saopštio da se broj Albanaca izbeglih iz te oblasti popeo na 700 samo u Gnjilanu.
       Komandant Kfora general Klaus Rajnhart, inače po Kumanovskom sporazumu osoba nadležna da arbitrira u svim spornim situacijama njegove primene, u Njujorku je izjavio da je zabrinut zbog događaja u ovoj zoni, da zna da na Kosovu ima ljudi koji su umešani u te događaje, i da će biti uhapšeni jer će se Kfor reorganizovati tako da sprovede striktniju kontrolu. Pre toga njegov portparol u Prištini Filip Anido rekao je da "Kfor zna gde ljudi prelaze i u pravo vreme učinićemo prave korake", ostavljajući otvoreno pitanje zašto to nije učinjeno do sada i koje je to pravo vreme.
       Uporedo sa zaklinjanjem na striktno izvršavanje samo definisanog mandata, iz sedišta NATO-a u Briselu preko agencije SENSE gotovo u isto vreme plasirana je i izjava neimenovanog zvaničnika o mogućoj novoj akciji protiv Jugoslavije!
      
       Metamorfoza
       Na pre mesec dana u intervjuu generala Vladimira Lazarevića NIN-u objavljen podatak da je selo Dobrosin "zaposednuto snagama albanskih terorista", priču mladog vojnika da ih lokalno stanovništvo gleda kao smrtne neprijatelje, i na izjavu presednika opštine Bujanovac da postoji desetak naoružanih Albanaca na čijem je čelu pripadnik OVK, danima nije bilo nikakve reakcije. Zvanično su ponavljane priče o dobrim međunacionalnim odnosima.
       A onda, nakon ubistva majora MUP-a, optužen je Kfor koji "želi da prenese atmosferu haosa i bezakonja sa Kosova". Priznati da na delu teritorije same Srbije nemaju kontrolu i to zbog delovanja lokalnog stanovništva, za vlasti u Beogradu bi bilo teško.
       Tek nakon tog napada na policijsku patrolu zvaničnici su počeli poklanjati ozbiljnu pažnju ovom regionu. U izjavama Nikole Šainovića i na brifingu za strane diplomate u Beogradu govori se o ponavljanju već viđenog scenarija "ubij i optuži žrtvu", odnosno o sprezi terorista i pojedinih delova međunarodne misije, kojom se teroristi instrumentalizuju radi "ozbiljne destabilizacije prilika u našoj zemlji i na Balkanu, menjanja granica i održavanja dugoročne nestabilnosti, kako bi se opravdalo trajno prisustvo NATO-a".
       Albanci iz ovih opština angažovani u strankama i lokalnoj vlasti ne žele da potvrde postojanje OVPMB, niti govore o zahtevima za pripajanje Kosovu, već samo o ugroženim ljudskim i nacionalnim pravima. Još u januaru su uputili apel za pozivanje posmatračke misije OEBS-a u ovu oblast.
       Albanci na samom Kosovu imaju nekoliko verzija u opticaju. Bardulj Mahmuti, potpredsednik Tačijeve Partije demokratskog prosperiteta, zatražio je proširenje mandata Kfora i na ove tri opštine u Srbiji.
       Drugi, demokratski orijentisan učesnik Rambujea, u razgovoru za NIN tvrdi da Priština treba da ohrabri Albance u Srbiji da učestvuju u strukturama ovdašnje vlasti i opozicije, ostajući samo na zahtevima za neometanu lokalnu samoupravu. "Oni se ponašaju kao vladika Artemije koji traži podršku u Beogradu umesto u Prištini. Time samo ugrožavamo svoje pozicije kod međunarodne zajednice jer su očekivanja da će NATO potpomoći takve ambicije Albanaca nerealne. NATO neće intervenisati ni u Crnoj Gori, a kamoli u Bujanovcu."
       Prištinski intelektualac Behljulj Bećaj, savetnik Hašima Tačija, za NIN kaže da "izvorište krize nije među stanovnicima Preševa, Medveđe i Bujanovca, nego u Beogradu, kao i svih proteklih deset godina." Upitan šta je sa odgovornošću Albanaca i koliko oni sa Kosova prelaze u ove tri opštine, Bećaj odgovara: "Ljudi iz Preševa, Medveđe i Bujanovca povezani su sa Kosovom rodbinski, svojim studijama ili poslovima, a osećaju i moralnu i nacionalnu obavezu kao pripadnici istog naroda, pa ih je bilo među pripadnicima OVK. Normalno je i obrnuto - da će oni koji su rođeni u Peći ili Prištini doći da pomognu svojoj sabraći, da ih zaštiti."
       Pritisnuti potrebom da u komunikaciji sa Zapadom koriste demokratsku retoriku, lideri Albanaca načelno pozivaju na uzdržanost. Pred domaćom publikom stvari zvuče drugačije. Na skupu povodom godišnjice smrti Adema Jašarija u Prekazu, Hašim Tači je izjavio da Beograd "nastavlja politiku etničkog čišćenja i genocida nad albanskim stanovništvom u te tri opštine". Naglašavajući da se u vezi s tim pitanjem radi "sa međunarodnom zajednicom, posebno sa albanskim prijateljima, Amerikancima", Tači je svoje sledbenike poučio: "Pustimo Beograd da greši i biće teško kažnjen zbog toga", završavajući svoj govor rečima "živela OVK".
      
       Konfrontacija
       Sa najvišeg mogućeg mesta tako je potvrđeno postojanje OVK koja je trebalo da bude ukinuta i razoružana još u septembru. "Očigledne su njihove ofanzivne namere koje slede iz povoljnog ishoda sukoba na Kosovu za OVK. Najverovatnije da i dalje poseduju priličan broj mitraljeza i ručnih minobacača. Verovatno da postoji i nekakva rezervna struktura. Uostalom, to su bile jedinice organizovane na lokalnom principu, gde se ljudi poznaju i lako ih je brzo ponovo okupiti," procenjuje za NIN mr Milorad Timotić, sekretar Centra za civilno-vojne odnose.
       Kako je bivšim pripadnicima OVK ponestalo snega za čišćenje, što je bio prvi zadatak njihovih jedinica transformisanih u Kosovski zaštitni korpus, a ustanovili su i da im gašenje požara ne polazi za rukom ni usred Prištine, novu ratničku zanimaciju neki od njih očigledno nalaze u tampon-zoni. Pri tom, posla u Korpusu ima za samo 3 000 aktivnih i
       2 000 rezervnih pripadnika, a preko 20 000 Albanaca je registrovano kao bivši pripadnici OVK, sa indentifikacionim karticama poput one nađene kod pre desetak dana ubijenog napadača na policijsku patrolu.
       Međunarodna grupa za krize, jedna od vodećih organizacija za analitiku i oblikovanje zapadne diplomatije, u svom novom izveštaju napisanom pre poslednjih sukoba koje su Albanci izazvali u severnom delu Kosovske Mitrovice, odnose Kfor i UNMIK sa OVK definiše kao "tolerisanu konfrontaciju". "Nemoguće je ignorisati problem kontinuiranog uticaja OVK, ali još ne izgleda mudro konfrontirati se sa njima do tačke otvorenog sukoba."
       Porediti Kosovo sa tri opštine u Srbiji može delovati neumesno s obzirom na male brojke u opticaju. Međutim, od 70 000 Albanaca u toj oblasti, može se regrutovati bar
       7 000 vojnika. Uostalom, "cifre ništa ne znače. To je više-manje pitanje propagande", kako kaže Behljulj Bećaj izbegavajući da komentariše broj od navodno 300 mladića - boraca OVK iz tri opštine u južnoj Srbiji, pomenut u nekim stranim medijima.
       Važnija od brojki je pojava gerile protiv koje Srbija može ostati bez adekvatnog odgovora. Ako pozovemo u pomoć teorijske modele rešavanja kriza, režim se u postojećim okolnostima ne može uspešno boriti protiv gerile jer ne postoji nacionalno-politički konsenzus u samoj Srbiji, nema stvarne saradnje sa lokalnim albanskim stanovništvom, nema adekvatnih institucija kao što je federalni biro za borbu protiv terorizma ili slično, i nema medijske otvorenosti koja bi takvu borbu prikazala i dala joj pozitivnu konotaciju.
       Policajci u toj zoni uopšte ne dozvoljavaju pristup novinarima, pretresaju čak i diplomate u najavljenoj poseti, kojima se otkazuju razgovori sa lokalnim funkcionerima.
       Pri svemu tome jugoslovenske vlasti vode žestoku kampanju protiv "NATO manevara", mada su, prema informacijama kojima raspolaže gospodin Timotić, manevri Kfora na koje on prema potpisanim sporazumima ima pravo. "Ne radi se samo o članicama NATO-a već i drugim zemljama, a i tema manevara je održavanje mira na Kosovu što je u skladu sa mandatom Kfora i što može doprineti sprečavanju razvoja događaja kakav sada imamo na jugu Srbije. Jedinice albanskih ekstremista koje deluju u tampon-zoni izgleda uključuju i lokalno stanovnišvo i ipak predstavljaju opasnost za političku, pa i vojnu stabilnost. Nema drugog načina da se ta situacija prevaziđe osim saradnjom sa Kforom. Sporazum sa Kforom je neophodan, jer Srbija ima pravo samo na lokalnu miliciju koja nije u stanju da to sama reši."
       Da li bi po sistemu "usluga za uslugu", Srbiji onda bili ispostavljeni neki novi zahtevi, recimo na severu Kosova, može se samo nagađati. Običan građanin u Srbiji polazi od toga da su najavljeni manevri podrška Albancima, i strahuje da će, naročito dok je Milošević na vlasti, Albanci dobiti podršku Zapada za svoje težnje bez obzira na to koliko velikoalbanske da su one i kojim metodom se sprovode.
       Visoki predstavnik vladajućeg establišmenta smatra da je cilj igre NATO-a i Albanaca na jugu Srbije "da odvrate pažnju od situacije na Kosovu i da nas uplaše, da se odreknemo Kosova kako nam ne bi dirali Srbiju".
       Ova teorija zvuči logično jer problem podeljene Kosovske Mitrovice zaista predstavlja trn u oku kosovskim Albancima i zadaje velike muke Kforu i UNMIK-u. Za Srbiju je, međutim, neprihvatljivo da se odriče bilo severa Kosova, bilo juga Srbije kada i jedno i drugo smatra svojim, a na sličan način rezonuju i Albanci.
       I za međunarodnu zajednicu prekrajanje granica može značiti novu avanturu sa domino efektom. Bujanovac se nalazi na strateški važnoj liniji Beograd-Skoplje. U Skoplju je podignuta borbena gotovost jedinica na granici, priprema se prihvat izbeglica. Sve aktivnija u balkanskoj politici Bugarska, u toj oblasti nalazi se na samo 60 kilometara od Kosova. U endemski haotičnoj Albaniji tajna služba upozorava na moguću pobunu Beriše s početkom proleća. Tamo se nalazi i značajna logistička podrška snagama Kfora kojima rukovode Italijani neskloni novim zapletima na Balkanu...
      
       Scenariji
       Veliki i mali lokalni i svetski interesi tako se lako mogu prelomiti preko juga Srbije. Od eventualne želje Albanaca u kosovskom Pomoravlju da prilivom svojih izbeglih sunarodnika iz Srbije definitivno istisnu preostalih nekoliko hiljada Srba oko Gnjilana koji su zbog nepodnošljivih uslova života već najavili kolektivno iseljavanje, do predsedničkih izbora u SAD i Rusiji.
       "Priče da se u godini američkih izbora ne ulazi u rat netačne su", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković za NIN. "Amerika nikada nije počinjala novi rat, ali u godini izbora jeste nastavljala već započete sukobe. Rat protiv Slobodana Miloševića smatra se dugotrajnim, a u ostalom, odluka o bombardovanju formalno je samo suspendovana."
       Na nedavnom sastanku EU-SAD-Rusija u Lisabonu Igor Ivanov se praktično saglasio sa održavanjem lokalnih izbora na Kosovu do kraja godine, što vlasti u Beogradu svakako moraju zabašuriti. Prvi čovek za bezbednost u Evropi Havijer Solana priprema svoj izveštaj o stanju na Balkanu za 20. mart, a sredinom aprila rukovođenje Kforom preuzimaju komandanti Evrokorpusa.
       "Nema govora da bi Kfor mogao da interveniše van svog mandata, bez dozvole UN", smatra Timotić, inače pukovnik u penziji. "Prošle godine je bilo reči o velikom broju izbeglica i borbenim dejstvima srpskih snaga većih razmera, pa je došlo do konsenzusa Evrope, SAD i NATO koji će se teško ponoviti."
       S više strana vlasti u Beogradu se optužuju za proizvodnju novih kriza jer bi masovni incidenti dali Miloševiću za pravo da uvede vanredno stanje koje bi onemogućilo politički život i odložilo izbore.
       "Nisam siguran da Zapad želi sukob na Balkanu, ali ni da oni u nekom trenutku to ne bi učinili", dr Ivo Visković oprezno ne isključuje nijednu opciju, vraćajući centar stvari u Beograd: "Ljudi koji vode zvaničnu politiku ne rade to adekvatno postojećim rizicima. Teško je naći objašnjenje za to osim jednog koje se nameće: da oni smatraju da u jednom ozbiljnom unutrašnjem konfliktu političkih snaga u ovom trenutku još mogu eliminisati pretnju opozicije da ih skine sa vlasti. Njima je u interesu da to učine što pre jer vreme ne radi za njih. Istovremeno, osnovni cilj Zapada je promena režima i svaki tok događaja u tom pravcu njima je prihvatljiv, bez obzira na eventualne nove patnje ovdašnjeg stanovništva. Činjenica je da kriza predugo traje, i da ulazi u završnu fazu kada se, po pravilu, stvari ubrzavaju."
       Šanse za rat su dakle, fifti-fifti, kako ceni i čovek koji nije biznismen a nalazi se na listi osoba kojima se zabranjuje ulaz u SAD i EU. Proizvodnja straha jedino je što napreduje.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ
      
      

Red bombi, red letaka        Američka poternica za Slobodanom Miloševićem raspisana je još lane, kada se Stejt department obavezao da plati pet miliona dolara svakom ko Amerikancima pomogne da uhapse predsednika Jugoslavije i u lisicama ga prebace u Hag. Novo je to što je Vašington sada odlučio da oblepi Bosnu i Hercegovinu sa deset hiljada plakata na kojima će biti odštampane poternice za Miloševićem, Radovanom Karadžićem i Ratkom Mladićem. "Lovcima na glave" nudi se na ovim posterima po pet miliona dolara za pomoć u hapšenju svakog od ova tri lika ponaosob. Pomoćnik američkog državnog sekretara za istraživanje ratnih zločina Dejvid Šefer čak tvrdi da će i Srbija biti zasuta lecima sa poternicama Haškog tribunala, mada zasad ne saopštava kako to Stejt department, ili CIA, misle da izvedu.        Poslednji put su nas Amerikanci lecima zasipali pre blizu godinu dana, u pauzama vazdušnih napada NATO-a. Leci su im, propagandno gledano, bili dosta bedni. (Naročito je ostao u sećanju onaj model sa belim letnjikovcem u Grčkoj, na kom su nas uveravali da Slobodan Milošević poseduje "isti takav". Čak su i deca pitala: A što njegov nisu uslikali?) Idejne autore ovog američkog propagandnog poduhvata niko, verovatno, nije obavestio da su to isto, pre njih, u Drugom svetskom ratu sa Josipom Brozom i Dražom Mihailovićem pokušale Švabe, sa približno jednakim učinkom.        Naš je nesporazum sa Amerikancima, međutim, upravo u tome što oni i nisu sedeli i mozgali kako da psihološki ili politički pridobiju Srbe protiv Miloševića i navedu ih, makar i u simboličkoj ravni, na neku vrstu kraljeubistva.        Njihove su poternice štampane za Bosnu, a njihovi leci za Srbiju, ali svi su njihovi potezi sračunati na Vašington. Klintonova administracija obračunava se sa Miloševićem na nekoliko ravni; američka bahatost nije sračunata protiv Srba, kao što ni američko "šurovanje" sa Miloševićem pre i posle Dejtona nije bilo upereno protiv Srba, već u korist Amerikanaca, odnosno njihovog viđenja sopstvenih interesa u regionu.        Šta god da oni o tome danas ili u vreme bombardovanja pričali, njihov vrhunski državni interes ni sada ni tada nije bio demokratija u Srbiji. Demokratija u Srbiji je naš najviši interes, ne njihov.               Lj. S.