Đerđ Konrad

      Đerđ Konrad je ovih dana boravio u Beogradu promovišući svoju novu knjigu "Jugoslovenski rat", koju je u prevodu Arpada Vicka objavila izdavačka kuća "Stubovi kulture". Ovaj dnevnik, koji je mađarski filozof vodio za vreme bombardovanja naše zemlje, svojevrstan je odgovor evropskog intelektualca na opštevažeće interpretacije njegovih savremenika, intelektualaca koji su podržavali bombardovanje ali i kritika svih fundamendalizama i radikalizama. Konrad, koji je nedavno dobio Geteovu nagradu, i u ranijim esejima bavio se ključnim pitanjima istočnoevropske sudbine.
       Na pitanje koliko je nacionalizam "balkanski sindrom" i da li je novi radikalizam u Srednjoj Evropi odjek ratova koji su se vodili na ovim prostorima, Konrad za NIN kaže: "Nacionalista ima svuda u svetu, ali odnos prema drugima je ono po čemu se razlikuju. U Austriji je došlo do radikalizacije društva za koju mislim da nije kratkoročna tendencija, ali da će se pre ili kasnije generalizovati. Svi radikalni nacionalisti svuda su isti-imaju dugačak jezik, ali su u suštini impotentni. Austrija će iskusiti da nije lepo ne biti voljen. I u Mađarskoj osećam tendenciju kooperacije vlasti sa desničarskim partijama. U Srednjoj Evropi problem je što nema jasnih granica između konzervativnih demokrata i radikalne desnice. Srednja desnica i radikalna desnica imaju komunikaciju, što nije slučaj npr. u Francuskoj (između Lepena i Širaka). Što se više ide na istok Evrope, te granice su nejasnije."
      
       Da li je vaš koncept antipolitike moguć u Jugoslaviji?
       "Moguć je ne u okviru postojećih političkih partija, već pre svega putem raznih civilnih akcija, umetničkih akcija, nevladinih inicijativa..."
      
       Mislite li da takav oblik otpora ovde nije istrošen?
       "Iako u Beogradu osećam apatiju, mislim da je to trenutno i da se građanski otpor odvija u talasima - jedan je prošao, a drugi nadolazi sa novom generacijom. Danas sam na ulicama video srednjoškolce koji nimalo nisu bili apatični."