("Janičari", NIN br. 2565)

      Napis gospodina J. Ćirilova podsetio nas je na neke tužne aspekte naše aktuelne političke stvarnosti. Prvo, upotreba termina tipa "poturice", janičari", "peta kolona" i sl. ilustruje ono što znamo odavno - primena maksime "Drž'te lopova!", koja se ekstenzivno prodaje na državnoj (sic) TV, kao i onoj paradržavnoj, kakvi su zloglasni "Radikalski talasi". A navođenje Vukove odrednice iz Rečnika, "praetoriani Turcarum", podsetilo nas je na današnju (para)državnu "pretorijansku gardu", kojom se aktuelni režim održava na vlasti.
       Janičari ne moraju obavezno da se vrbuju (formiraju iz redova "druge nacije", kako primer Sekuritatee (pok.) Nikolae Čaušeskua ilustruje. Mogu, dalje, biti iz "iste nacije", ali druge države, kakav je upravo slučaj sa Miloševićevom pretorijanskom gardom. Kao što se zna, od nekih 140 000 policajaca u današnjoj Srbiji, skoro polovina (nekih 65 000) su tzv. Knindže, angažovane uglavnom u "specijalne jedinice", još pre "Oluje" (1995). Nije nevažno, pri tome da je ista populacija snabdevala svojevremeno tadašnji komunistički režim u Hrvatskoj za njegovu miliciju (pogotovo u Zagrebu), što sigurno nije doprinosilo popularnosti pravoslavne populacije u toj republici.
       Indikativno je da ova pretorijanska garda nije bila angažovana na Kosovu, gde su korišćeni uglavnom autohtoni kadrovi, kao i drugi "srbijanski kadar". Naše (sic) knindže (kao i pretorijanci iz drugih nesrbijanskih krajeva) stacionirane su u Beogradu i okolini da čuvaju nešto drugo, odnosno, nekog drugog. Kada je za vreme nedavnih studentskih demonstracija na Platou kod Filozofskog fakulteta jedan univerzitetski profesor prišao jednom takvom oklopniku (koji, uzgred, ima višestruko veću platu od profesora) ispred Narodnog pozorišta (koje je, kako znamo, na samom početku Ulice Vasine) i zapitao ga gde je Vasina ulica, dobio je ovaj indikativni odgovor - "Ne znam ti ja." (...nezn'am...).
       Interesantno je pomenuti da su za vreme onih devetomartovskih demonstracija komandiri angažovanih policijskih jedinica bili uglavnom Šiptari. To je upravo logika diktatora - koristiti "pouzdane" elemente, plaćenike koji prema onima koje batinaju osećaju u najboljem slučaju indiferentnost, ako ne mržnju. A šta reći za one policajce-nesrećnike korišćene protiv pomenutih nedavnih mirnih demonstracija u Beogradu i drugim gradovima Srbije, koji su došli (pobegli) sa Kosova i Metohije? Kako svojevremeno reče Zmaj, "Kad ne može da dušmana svali/ Bar na svome neka bes iskali." A današnja Srbija je bogomdana za to. (Dok se Vlasi ne sete).
      
       Petar Hadži-Grujić,
       Zemun