Uz napomenu da je krajnje vreme da se "stane na put nezadrživoj bugarizaciji Makedonije", ugledni osnivači, funkcioneri i simpatizeri sada vadajućeg VMRO DPMNE formiraju novu VMRO

      (Od dopisnika NIN-a iz Skoplja)
      
       Makedonija kao "najromantičniji deo bugarske istorije", kako to voli da kaže bugarski predsednik Petar Stojanov, žestoko se protivi "nekontrolisanom priklanjanju istočnom susedu". Ovih dana na relaciji Skoplje - Sofija traje političko-medijska bitka za promenu tempa na putu za istok ali i za drugačiji tretman Makedonaca koji kao nacionalna manjina žive u Bugarskoj. Povod ozbiljnom međudržavnom sporu je odluka Ustavnog suda Bugarske o zabrani delovanja OMO "Ilinden-Pirin", političke partije Makedonaca koji žive u toj zemlji.
       Oslanjajući se na naklonost vlasti u Skoplju, koja ne poriče etiketu probugarska, Bugari su glasanjem u parlamentu ovlastili Ustavni sud da po kratkom postupku raščisti sa "separatistima dirigovanim iz Skoplja". Podrška vlade u Skoplju nije izostala - iskazana je njenim ćutanjem i ćutanjem državnih glasila, ali su se usprotivili nezavisni mediji, opozicija i veliki deo ovdašnje javnosti. Revolt zbog zabrane OMO "Ilinden-Pirin" iskazan je i masovnim protestom pred bugarskom ambasadom u Skoplju a medijska prepucavanja traju s nesmanjenom žestinom.
      
       Romantična negiranja
       Na svetlost dana izranjaju citati za i protiv "bugarskog karaktera Makedonije", "falsifikovanje istorije", "nerazumevanje prava i demokratije". Dakle, ono na čemu je Cola Dragojlova decenijama gradila antimakedonsku doktrinu. Dok makedonska strana, ovdašnji mediji, pre svega, oštricu protesta fokusiraju na gušenje prava pripadnika nacionalne manjine Makedonaca u Bugarskoj, Sofija insistira na "argumentima demokratije" koje "ne razume šaka separatista" u Skoplju. Prema ustaljenoj praksi, na čelu očigledne antimakedonske kampanje u Bugarskoj stoji njen državni vrh i predsednik Stojanov. On i ostale pristalice "romantičnog dela bugarske istorije" zabašuruju činjenice i traže "spuštanje lopte". Za njih sudska zabrana rada partije koja zastupa interese stotina hiljada Makedonaca u Bugarskoj "ne sme biti prepreka za nastavak opuštenijih odnosa između dve zemlje". Na istoj liniji je i vlast u Skoplju ali ne i makedonska javnost. Deklaracija protiv rešenja Ustavnog suda Bugarske o zabarani OMO "Ilinden"-Pirin, usvojena u makedonskom parlamentu, providan je paravan koji vladu premijera Georgijevskog ne amnestira od "nekontrolisane" naklonjenosti Sofiji. Konsenzus Bugara o Makedoniji kao "silom otuđene teritorije bugarske države" nepromenjen je i nedvosmislen i recipročan je raznoglasju u Makedoniji po istom pitanju. Opozicija, sa Brankom Crvenkovskim na čelu, kulturni i javni radnici i većina medija ne odstupaju od naumljenog da se svim silama izbore za civilizovaniji tretman prema svojim sunarodnicima u susednim zemljama, pa i u Bugarskoj. Suprotno od njih, aktuelna vlast balansira između naklonosti istočnom susedu i svojih obaveza prema "šačici separatista".
      
       Novi VMRO
       A da je reč o krupnom događaju koji makedonsko-bugarske odnose vraća na poziciju na kojoj su bili pre dolaska vmroovaca na vlast, pokazuju unutarmakedonska politička pomeranja. Uz napomenu da je krajnje vreme da se "stane na put nezadrživoj bugarizaciji Makedonije", ugledni osnivači, funkcioneri i simpatizeri sada vladajućeg VMRO DPMNE formiraju novu VMRO (Vistinska makedonska reformska opcija). Glavni inicijator formiranja nove partije Boris Zmejkovski, autor navedenog citata, jedan je od nekolicine koji su svojevremeno formirali po mnogo čemu kontroverznu i danas vladajuću VMRO DPMNE. Njegovo distanciranje od rukovodstva "najmakedonskije" političke partije usledilo je baš zbog neslaganja sa "nekontrolisanim i jednostranim" približavanjem Sofiji.
       U sudaru sa probugarskom strujom u partiji u kojoj je bio generalni sekretar i "nezamenjivi organizator baze", Zmejkovski je izvukao deblji kraj. Partiju je napustio u vreme kad joj se osmehivala izborna pobeda i, "mimo karaktera i očekivanja", dugo je ostao izvan struja koje su atakovale na neprikosnoven vmroovski liderski tandem Georgijevski-Dimovska. Po sopstvenom priznanju, u bitku za očuvanje izvornih principa VMRO, uključio se kad je bugarizacija Makedonije postala očigledna. Zmejkovskom se sada ne može pripisati "osveta izopštenog" jer su njegovi ortaci u formiranju novog VMRO: Ljubiša Georgijevski, Boris Stojmenov, Jove Kekenovski i mnogi drugi ugledni članovi i bivši funkcioneri VMRO DPMNE.
       Reč je dakle o očekivanom i mesecima najavljivanom raskolu u vladajućoj partiji koji će izazvati nepredvidiva pomeranja i pretumbacije na makedonskoj političkoj sceni. Ako je bugarizacija Makedonije primarni motiv za formiranje nove VMRO, ne treba zanemariti i ostale: neprirodna koalicija sa albanskom partijom Arbena Džaferija,rasprodaja zemlje i njenih dobara negatorima imena Makedonije,jednostrana saradnja sa NATO-om, pljačka državne imovine... Pojava nove partije koja nastaje cepanjem VMRO DPMNE, povlači najmanje dve neminovnosti; raspad nekih političkih koalicija i verovatno prevremene izbore. Iz odbora koji stoji iza formiranja nove partije stigla je vest da će joj se odmah priključiti najmanje dvadeset poslanika iz VMRO DPMNE i gotovo svi vmroovski gradonačelnici. Shodno tome, Zmejkovski uopšte nije pretio kad je izjavio da se nada da će ova vlada pasti u maju.
       Priča o novoj VMRO postaje zanimljivija kad se doda vest iz inicijativnog odbora nove VMRO da su Boris Zmejkovski i njegovi istomišljenici "konsultovali više stranih diplomata" i da su od njih dobili formalnu podršku. Iz istog izvora je i priznanje da su "neki od njih" pojavu i delovanje nove partije uslovili "nediranjem pozicije predsednika Borisa Trajkovskog".
      
       Severni sused
       I kako to biva od pamtiveka, a naročito u poslednjih pola veka, sva događanja na relaciji Skoplje-Sofija, i obrnuto, začinjena su "srpskim faktorom". U sadašnjem političko-medijskom ratu na istoj relaciji, Stojanov, Kostov, Tatarčev i ostali bugarski "romantičari" zaboravljaju na polazni motiv. Za njih odluka Ustavnog suda Bugarske da poništi registraciju OMO "Ilinden" - Pirin nije uskraćivanje prava pripadnicima nacionalnih manjina, već, kako će reći Asen Agov, "dejstvovanje jedne demokratije". Javni i žestoki protesti širom Makedonije u Sofiji su pripisani "interesu ostatka Jugoslavije". To je uvek tako, piše sofijski "Trud", kad su odnosi između Sofije i Skoplja na putu potpune normalizacije. Iza protesta pred bugarskom ambasadom u Skoplju stoji SDSM Branka Crvenkovskog, ona ista, tvrdi pomenuti list, koja je u Skoplju lane u ime i za interese Jugoslavije organizovala proteste protiv makedonske vlade. Vodeće glasilo aktuelne bugarske vlasti kao povod uzima zabranu rada "separatističkoj šačici podsticanoj iz Skoplja", da bi apsoliviralo tezu o "srpskim prstima" u celom slučaju.
      
       MILE RADENKOVIĆ