U Narodnoj partiji kancelara Volfganga Šisela, glavnog krivca što je Hajder sa svojim nacionalistima dobio priliku da vlada alpskom republikom, postoji zahtev za jasno distanciranje od "novog firera"

      On je tipični nepopravljivi zavisnik kao, na primer, alkoholičar, on ne može bez provokacija koje izazivaju aplauz na otvorenoj sceni. Tim rečima je jedan austrijski komentator pokušao da objasni ponašanje Jerga Hajdera, koji je, dan pošto je saopštio da se povlači s funkcije vođe svoje Slobodarske partije, da bi time olakšao vladi i zemlji pritisak iz sveta i sankcije upravo zbog njega uvedene - raspalio i levo i desno, vređajući direktno Klintona i Širaka. Francuski predsednik je "džepni Napoleon" koji nikom nije potreban. Amerikanci su prvo uništili svoje crvenokošce, a sad spasavaju poslednje "crvene" po Evropi. On, Hajder, mislio je da se Klinton plaši samo svoje supruge Hilari, a sad je utvrdio da se i Bil i Hilari plaše njega, pa je tako u strahu ujedinio ono što je Monika Levinski razdvojila. .
      
       Vođa radničke klase
       Dvorana prepuna njegovih pristalica koje su platile ulaz prolamala se od oduševljenih uzvika odobravanja i aplauza. Za čitav odred austrijskih političara, s predsednikom Republike Tomasom Klestilom na čelu, koji su se razmileli po Evropi od Brisela do Lisabona, ne bi li nekako odobrovoljili naoštrene "sudržavljane" iz Unije, bio je to trenutak potpune konsternacije. Sad u krilu Narodne partije kancelara Volfganga Šisela, glavnog krivca što je Hajder sa svojim nacionalistima dobio priliku da vlada alpskom republikom, postoji zahtev za jasno distanciranje od "novog firera".
       Poslanik u Evropskom parlamentu gospođa Štencl i vođa mladih narodnjaka Amon to pokušavaju da proguraju, ali se većina još protivi, jer zna da bi to bio i kraj nove vlade. Jerg Hajder upravo to i želi: tad bi novi izbori bili neizbežni, a ankete pokazuju da bi on tada dobio još više glasova, nego u oktobru, kad je za njega glasalo 26 odsto birača. U taboru opozicionih socijaldemokrata, skinutih s vlasti posle tri decenije, smatraju da će do izbora svakako doći, jer će nova vlada pasti čim povuče prve neophodne poteze u sanaciji državnog budžeta: ona mora pogoršati uslove za penzionisanje i uvesti participaciju u zdravstveno osiguranje. Znači, udariti po džepu "malog čoveka", koji je i glasao za populistu Hajdera: 44 odsto radnika izašlih na poslednje izbore njemu je dalo poverenje, na osnovu čega se proglasio za vođu radničke klase.
       To će se možda i dogoditi, ali je lukavi lisac iz Berentala, kako se zove njegov veleposed sa hiljadu hektara šume krajem tridesetih godina oduzet Jevrejima, već uspeo da u javnosti stvori utisak da se distancirao od vlade koju je sam promovisao. Upravo zato je objavio da se povlači s mesta šefa Slobodarske partije. On zato neprestano ponavlja da će biti sledeći kancelar Austrije. Uprkos celom svetu.
      
       Reinkarnacija zemljaka
       Veliki broj Austrijanaca danas ne krije da svoju zemlju vidi u - društvu Srbije! I mi smo pod sankcijama, kažu. Iako su to političke i simbolične sankcije, one i te kako pogađaju žitelje zemlje, koja sebe otvoreno smatra oličenjem demokratije, ljudskih prava i morala. Makar da za to objektivno nemaju baš mnogo dokaza, i to je razlog što se reakcije sveta na Hajdera odbijaju, a on jača poziciju.
       Paralela s našom situacijom, barem na psihološkom nivou, nije sasvim bez veze. Populizam i poentiranje na bezgraničnoj kritici svega i svačega, da bi se ubrzo po dolasku na vlast sve uglavnom rasplinulo i pretvorilo u suprotnost, nisu nama nepoznati fenomeni. Mogli bismo naći i ličnost koja se da porediti. Ali, nešto se ipak ne može porediti. Austrija je jedna od najbogatijih zemalja Evrope i sveta, ima najmanju stopu nezaposlenosti od svega oko četiri odsto - Nemačka 10, Španija 20 odsto - verovatno najbolji sistem socijalne zaštite, besplatno školovanje do univerzitetske diplome... Austrija ima i manji broj i manje problema sa strancima nego druge zemlje EU, pa se i tu teško mogu naći realni uzroci neviđenog uspona političara koji očigledno naginje nacizmu. Bez obzira na to što je on harangu protiv stranaca taktički izuzetno uspešno eksploatisao. Ako se pokaže da je Hajderov glavni cilj sprečavanje širenja EU na istok i primanja "varvara" za punopravne građane, biće lakše objasniti fenomen njegovog uspona. I ako se jednostavnim potezom flomastera na plakatima njegov lik pretvara u Hitlerov, a citati s malo manipulacija potpuno poklapaju - Jerg Hajder nije nikakva reinkarnacija zemljaka Adolfa.
       Onaj je hteo da vlada svetom, ovaj samo želi da svoju avliju ogradi što većim plotom i ne dozvoli susedima da mu gaze travu. Austrijanci kao da u podsvesti osećaju da im je neuporedivo bolje nego što objektivno zaslužuju, a plaše se da bi sreća mogla da im okrene leđa. Ako navale siromasi s istoka, ili im Brisel nametne previše svoje vlasti. Hajder o tome otvoreno govori, a birači ne zaboravljaju da je do kraja bio protiv ulaska u EU. Zato im izuzetno prija i kad o svetskim moćnicima pred TV kamerama govori rečnikom kafanskog stola.
      
       ANA TUBIĆ