NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Život na "liniji fronta"

Izvestan broj Srba već je prodao svoje kuće i krenuo put unutrašnjosti zemlje. I deo Albanaca, krenuo je put Kosova ili inostranstva

      Prvi susret sa Bujanovcem, gradićem "na tromeđi Srbije, Kosova i Makedonije", kako kažu meštani, pokazuje da je život tamošnjih ljudi daleko od normalnog. Već oko 18 časova, u vreme kada pada mrak, retki su ljudi koji se mogu videti na neosvetljenim ulicama. Da u nedelju nije bio praznik Karavesnice, noć uoči početka vaskršnjeg posta kada deca tradicionalno preskaču vatru, na prste bi se mogli izbrojati prolaznici na ulicama. Ispred stambenih zgrada mogli su se videti nagaravljeni klinci kako skakuću preko upaljenih naramaka sena, u retkim trenucima radosti u pauzi između ratova i terorističkih napada.
       Ulicama onoga što se naziva centar grada prolazi nekoliko policijskih bornih kola koja svojim dizajnom i opremljenošću više podsećaju na vojna. Meštani kažu da je reč o poklonu bratske nam Rusije. Na glavnom trgu u nedelju uveče gotovo da nema nikoga. Slabo osvetljenje ne dozvoljava da se uoči jato čavki koje iz sve snage grakću bez prestanka. Svakome ko je gledao Hičkokovo remek-delo "Ptice", ni najmanje nije prijatno kada čuje taj zvuk.
      
       Kavez
       Kafana "Levko", već pre sedam sati gotovo da je prazna. Odsustvo društvenog života vlasnik Predrag Simonović objašnjava "ovom situacijom". Pre početka terorističkih dejstava na području Bujanovca i Preševa, kafana je radila do deset, a neretko je zatvarana i posle ponoći. U poslednjih mesec i po, teško da je i posle devet bilo gostiju. "Nekada su dolazili i Albanci, ali u poslednje vreme ih retko viđam. Jedino ponedeljkom, kada je pijačni dan, svraćaju u manjim grupama, ali je moj utisak da im je cilj da prisluškuju šta Srbi pričaju", kaže Simonović. Ipak, manje društvo opoziciono nastrojenih gostiju tvrdi da je situacija u Bujanovcu relativno normalna. Ali, u poslednje vreme, raste nepoverenje između Srba i Albanaca. "Mi još uvek zajedno radimo sa Albancima i normalno sarađujemo. Istina je da više ne idemo zajedno u kafane i ne posećujemo se po kućama, ali i sada su međunacionalni odnosi mnogo bolji nego što su ikada bili na Kosovu."
       I u atmosferi neformalnog policijskog časa koji počinje u predvečerje, građani srpske nacionalnosti kažu da se ne plaše. "Bujanovčani se ničega ne plaše. Ako se ovo mesto izgubi, Srbija će ostati u kavezu, jer će se presecanjem puta ka Makedoniji izgubiti Vranje", objašnjava geopolitički značaj ove "pogranične" opštine predsednik Opštinskog odbora SPO-a Uglješa Tomić. Prema njegovim informacijama, izvestan broj Srba već je prodao svoje kuće i krenuo put unutrašnjosti zemlje. Takođe i deo Albanaca, mada u manjem broju nego što se javlja, krenuo je put Kosova ili inostranstva.
       Sekretar ogranka Partije za demokratsko delovanje (PDD) Bujanovca Šaip Kamberi kaže da su Albanci zadovoljni ponašanjem meštana Srba. Prema njegovim rečima, Albancima su probleme stvarali izbegli Srbi sa Kosova, njih oko 3 000, koji su po dolasku u Bujanovac "upadali" u njihove kuće. Ali, nakon prijave nadležnim organima, to je prestalo. Kada je reč o državnim organima, lokalnim Albancima probleme stvaraju isključivo policajci sa Kosova, dok ističu da je saradnja sa vojskom više nego dobra.
       Inače, PDD je partija koja je donedavno participirala u vlasti Bujanovca, u neformalnoj koaliciji sa JUL-om, ali su njeni odbornici "zamrzli" učešće u radu lokalne skupštine. PDD je partija koju podržava velika većina Albanaca u regionu i koja se na legalan način, kroz institucije, bori za manjinska prava. Zidovi prostorija bujanovačkog ogranka stranke ukrašeni su portretima Ibrahima Rugove, Ismaila Kadarea, Naima Frašerija i Skenderbega, kao i tapiserijom albanske zastave. Istina, Kamberi kaže da bi on voleo da Albanci iz regiona "žive sa svojim narodom", misleći na pripajanje opština Preševo, Bujanovac i Medveđa Kosovu, ali je svestan da su "želje jedno, a mogućnosti drugo". Za trenutnu situaciju na Kosovu kaže da nije dobra, jer "ne valja nigde gde ne postoji pravna država".
      
       Strah
       Da je život ipak normalniji nego što to javljaju mediji, može se uveriti svako ko ponedeljkom, na pijačni dan, dođe u Bujanovac. Od ranog jutra ulice su zakrčene ljudima koji idu ka pijaci sličnoj onima u ostalim gradovima. Na jednoj polovini pijace prodaju se namirnice, a na drugoj se može pazariti sve što i na novobeogradskom buvljaku: od polovnih šrafova, do tehničke robe. Za razliku od prestoničkog buvljaka, bujanovački ima znatno slabije izgrađenu "infrastrukturu"- ljudi pored tezgi isprobavaju novopazarske farmerke.
       Građani svih nacionalnosti najnormalnije se bave tržišnom privredom u njenom najizvornijem obliku. U okolnim prodavnicama i kafanama, po veoma toplom danu i uz piće, sklapaju se neki "ozbiljniji" poslovi. Jedini ozbiljan nedostatak ugostiteljskih objekata uz pijacu je nepostojanje toaleta, sem u jednom gde je mokri čvor smešten iza kuće, ali budući da ga "obezbeđuje" pas veličine omanjeg teleta, malo ko se usuđuje da ga i upotrebi.
       Da sve nije kao što je bilo, uviđa se već oko podne kada je pijaca već poluprazna. Prodavac povrća iz Vranja kaže da je tako u poslednje dve-tri sedmice, od kada je teško primetiti mlađe Albance, za koje se tvrdi da su za razliku od njihovih starijih sunarodnika, pristalice OVK, pa su se zbog toga naselili na Kosovu. Drugi razlog, zbog koga i kafane slabije rade, jeste strah od eskalacije terorizma koji bi u perspektivi mogao da dovede i do ljudskih žrtava u samom Bujanovcu.
       Naravno, i sve lošiji standard stanovništva utiče na slabiji promet na pijaci. Posebno je opao promet južnog voća kome je porasla cena zbog srpsko - crnogorske blokade, mada u poslednje vreme roba stiže preko Makedonije iz Grčke. Odnedavno izostaju i prodavci iz srpskih enklava kraj Gnjilana i Kosovske Kamenice kojima je bujanovačka pijaca jedino tržište. Nema ih, jer je KFOR odlučio da redukuje njihove konvoje na svega 20 vozila i da im obezbeđuje pratnju samo utorkom i petkom.
      
       Tačijevci
       Najveće bujanovačko selo (oko 10 000 stanovnika) Veliki Trnovac etnički je čisto albansko. Nekada su tu živeli Srbi koji su se krajem šezdesetih godina iselili, ali ne pod pritiskom Albanaca već iz ekonomskih razloga. Danas je tu kao dokaz njihovog prisustva ostala samo pravoslavna crkva koju retki bivši žitelji posećuju jednom godišnje, 2. juna kada pada crkvena slava. Veliki Trnovac se smatra "čvornom tačkom puteva droge" i kao mesto takve međunarodne reputacije nalazi se na mapama Interpola.
       Međutim, meštani kažu da žive od "uzgoja duvana", a priče o "carstvu droge" demantuju činjenicom da je vojska tokom NATO agresije nekoliko puta pretresla selo, ali da droga i znatnije količine oružja nisu pronađeni. Meštani, iako su lojalni građani Srbije, nerado pričaju sa predstavnicima "sedme sile". "Ionako znate sve bolje od nas", cinično primećuje grupa sredovečnih muškaraca koji sede ispred kafane u centru sela. Gostoprimstvo pružaju svakome ko je dobronamerno došao, ali ne dozvoljavaju fotografisanje ni ispred, ni u kafani.
       Da je reč o bogatom selu, vidi se na osnovu voznog parka i velikih kuća u kojima žive, kao i u gotovo stoprocentnom posedovanju statusnog simbola balkanskih skorojevića - mobilnim telefonima. Razgovor sa "strancima" u "bašti" kafane privukao je gotovo sve koji su se u ranim popodnevnim časovima pijačnog dana zatekli u glavnoj ulici. Na pitanje da li su bili mobilisani tokom NATO agresije, svi sem jednog odgovaraju da su u to vreme bili poslovno u inostranstvu. Izuzetak, koji je proveo 15 dana u VJ kopajući rovove na "granici kod Preševa", kaže da još kod kuće ima uniformu i dodaje: "Vojska je bila u selu i nikakvih problema sa njima nismo imali, a posle bombardovanja su otišli." Iako kažu da su sa lokalnim Srbima i dalje u dobrim odnosima, priznaju da više ne posećuju srpska sela. Ljudi su uplašeni, nikome nije prijatno, ali sumnjaju da bi se nešto slično onome što se desilo na Kosovu moglo ponoviti i u njihovom kraju. "Mi smo drugačiji od Albanaca sa Kosova", kažu i dodaju da bolje žive tu gde su nego što bi ikada živeli na Kosovu. Tezu o razlici od kosovskih Albanaca potvrđuje i činjenica da su retki Albanci koji nose tradicionalne kečiće. Mnogi od njih su, u poslednje vreme, često išli na Kosovo, ali ne bi se tamo preselili jer "situacija nije stabilna kao ovde".
       Bez obzira na gostoprimstvo i priče da su za "Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca" čuli samo u medijima, u trenutku dok je fotoreporterka fotografisala grupu starijih Albanaca ispred tamošnje džamije, jedan maloletnik koji se nalazio u blizini "pozdravio" je kratko "strance" sa uzdignuta dva prsta. Generalno, meštani obe nacionalnosti tvrde da su mladi pristalice politike Hašima Tačija, dok su stariji skloniji gandijevskim metodama borbe Ibrahima Rugove.
      
       Policija
       Na drugom kraju bujanovačke opštine u mešovitom selu Biljač, u trgovačkoj radnji čiji je vlasnik Srbin, a u kojoj je već sedam godina zaposlen Albanac, okupilo se šaroliko društvo. "Nikada sa Srbima nismo imali probleme, ali otkako je počeo rat na Kosovu, stvari su se malo poremetile", kaže sredovečni Albanac. Problemi su se pojavili kada su se pre mesec dana u selu pojavili "policajci sa strane", nakon što je ispred stanice eksplodirala bomba.
       Njegov prijatelj Srbin, koji kaže da i danas svakodnevno posećuje kuće Albanaca, tvrdi da su novi policajci do sada bahatim ponašanjem izazvali nekoliko tuča. Zbog toga su se Srbi žalili komandiru i zahtevali da došljaci odu. Jer, "ovo će sve da prođe, a mi moramo ostati ovde". "Za vreme bombardovanja dosta Albanaca je pobeglo, oko 50 porodica, ali to su bili neradnici. Pravi domaćini su ostali u selu", dodaje on.
       Ukoliko bi došlo do pojave raznih "oslobodilačkih vojski" u selu, Albanci bi štitili Srbe, kažu. Naš sagovornik tvrdi da je svega tri puta u svom životu bio na Kosovu i to poslovno i da ne poznaje nikoga od "oslobodilaca". I jedan i drugi kažu da se plaše i glasali bi za političara koji bi prekinuo ratove i politiku usmerio ka rešavanju nagomilanih egzistencijalnih problema. Prema rečima našeg sagovornika Srbina, i aktuelna državna politika je dobrim delom kriva za sve što ih (nas) je snašlo. "Ne može u selu Biljač, gde su Albanci u većini od 90 odsto, da predsednik Mesne zajednice bude Srbin."
       Život blizu granice (nekog budućeg?) fronta izgleda da je normalniji nego što se stiče utisak iz izveštavanja medija. Na pijačni dan u Bujanovcu, kada je najveća gužva na ulicama i samim tim mogućnost kontrole najmanja, policajci gotovo da nisu ni primećeni. Utisak većine meštana je da ni prisustvo vojske u regionu nije znatnije povećano. Doduše, u Vranju kažu da se u poslednje vreme dele pozivi za sedmodnevne vojne vežbe, ali na njima se nalaze različiti datumi. Priča o nagomilavanju jedinica VJ pada u vodu, ali povećano prisustvo "svetskih" medija nesumnjivo unosi nemir među stanovništvo.
      
       VLADIMIR SUDAR


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu