Generali razmenili šapke; Klark dobio pištolj pride

      Američki general imao je u završnici vojničke službe dva bliska susreta sa britanskim generalima, od kojih nijedan nije izašao na dobro. Bilo je dosta spekulacija u američkoj i britanskoj štampi da je sukob sa generalom Majklom Džeksonom, prvim komandantom Kfora, zapečatio Klarkovu armijsku karijeru. "Neću da zbog vas započnem treći svetski rat", tim je rečima navodno Džekson u junu 99. odbio Klarkov zahtev da silom zauzme prištinski aerodrom kako bi sprečio da se tamo instaliraju ruske jedinice. Britanski general Majkl Rouz, komandant Unprofora u Bosni 1994. godine, opisao je svoje poznanstvo sa Klarkom u knjizi "Borba za mir", objavljenoj u Londonu 1998.godine u izdanju "Harvil presa". Slično Džeksonu, general Rouz je prema Klarku gajio prezir, o čemu svedoči deo iz "Borbi za mir", u kojem opisuje kako je u avgustu 1994. odveo Klarka u Banjaluku da se susretne sa generalom Ratkom Mladićem. Klark, u to vreme general sa tri zvezdice, bio je šef operacija u Pentagonu i imao je nameru da Mladiću strogo saopšti šta će mu se desiti ukoliko odbije da potpiše plan Kontakt grupe.
       "Pre nego što smo otišli za Banjaluku, upozorio sam Vesa da je Mladić veoma manipulativan, što je bilo dobro poznato, i da ga ne treba potcenjivati. Rekao sam mu da izbegne da se smeši u Mladićevom prisustvu pošto bratsko ophođenje sa njim nije zdravo. Rekao sam Vesu da će se u nekom momentu verovatno naći u zasedi novinara. I da je najbolje da ima spremnu izjavu od koje neće odstupiti ma šta da se desi.
       Nažalost za Vesa, Bosna nije bila rat u Zalivu. Pravila igre bila su suptilnija, a ispostavilo se da on nije umeo da izađe na kraj s brutalnom lukavošću čoveka kao što je Mladić. On je počeo tako što je Mladiću održao predavanje o američkom statusu velesile, obaveštavajući ga da će SAD uskoro početi da naoružavaju bosansku Armiju. Pitao je šta će tada Srbi."
       U nastavku je Rouz opisao silovitu Mladićevu reakciju. Bosanski Srbin se prvo rugao Americi, da bi joj zatim pretio, a onda je održao predavanje o srpskoj istoriji i junaštvu, lupajući pri tom ljutito šakom o sto.
       "Ves je delovao zaprepašćeno što je njegovo vešto sročeno uvodno slovo izazvalo tako besnu reakciju i za vreme napada nekoliko je puta spuštao glavu u šake i gledao u sto. Kad bi to uradio, Mladić bi se, ne zaustavljajući svoju tiradu, veselo nasmešio u mom pravcu, a jednom je polagano kažiprstom i palcem omotao mali prst druge ruke, iskazujući gest najdubljeg prezira. To je bilo užasno gledati.
       Nastojeći da ga smiri, sa manje samouverenosti nego pre, Ves je rekao da on svakako poštuje Srbe kao vojnike. On je pažljivo proučio dostignuća Vojske RS, i slaže se da Mladić nije preterivao kada je opisivao moguće posledice ratnog sukoba sa Srbima. On, Klark, došao je da spreči rat, i da podseti Mladića koliko je važno da se nađe put do mira. Vremena je malo, a lideri bosanskih Srba treba da daju svoje predloge. Međunarodnoj zajednici je potreban neki gest Srba."
       Rouz potom opisuje kako je, na promenu Klarkovog pristupa, Mladić promenio svoje ponašanje i spustio ton. Usledio je razuman razgovor o srpskim reakcijama na predloge Kontakt grupe. Dok je sastanak privođen kraju, Mladić je promenio temu i počeo razgovor o američkoj uniformi. Rekao je kako je već zarobljavao bosanske vojnike koji su nosili američke uniforme, koje su mu se dopadale, i počeo da se divi Klarkovoj šapki sa tri srebrne zvezdice.
       "Dok je to govorio, skinuo je svoju kapu i pružio je Vesu, koji je očigledno bio oduševljen što mu se pruža neka vrsta maslinove grančice. Uzeo je Mladićevu kapu i stavio je na glavu. Mladić je onda stavio Amerikančevu šapku na svoju glavu. U to je Mladić najavio ručak i krenuo sa Vesom prema vratima. Kad su izašli iz sobe, pojavile su se TV kamere. Zamka je postavljena.
       Ves kao da nije primećivao da ga snimaju i nastavio je da se smeje i šali sa Mladićem dok smo išli na ručak. Na kraju ručka, Mladić, koji je tada već bio sjajno raspoložen, kaže: "Znate šta, ja se vas ne plašim. Razoružaću se pred vama. Evo vam moj pištolj." Izvadio je pištolj iz futrole i dao ga Vesu. Na njemu je bilo ugravirano: Od generala Mladića. Mi smo bili šokirani.
       Dok smo napuštali Banjaluku, jedan od Klarkovih ađutanata upitao je pukovnika Gordona Rada, koji je prisustvovao sastanku: 'Je li general pogrešio?'
       'Aha', odgovorio je Gordon, koji ne priča puno. 'Pogrešio je.'"
       To je kraj odlomka iz Rouzove knjige, ali ne i kraj priče. O "skandalu sa Mladićevim pištoljem" pisao je "Njujork tajms", a u hodnicima Stejt departmenta u Vašingtonu pred kraj 1994. godine manje-više glasno se pričalo da je američki izaslanik u Sarajevu Viktor Jakovič povučen sa dužnosti pre roka upravo zbog toga što je dopustio da dođe do ovog skandala i što nije bolje brifovao Klarka koji je dozvolio da ga Mladić izmanipuliše.
       Ni to nije kraj priče. Uskoro je Haški tribunal protiv Ratka Mladića i Radovana Karadžića podigao optužnice za ratne zločine, što je događaj sa šapkom i pištoljem za Klarka retroaktivno učinilo još neugodnijim. Onda je jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević još zavrteo nož u rani. U Dejton je doputovao sa Klarkovom kapom sa tri zvezdice i predao je američkom generalu, koji je u međuvremenu politički avanzovao do glavnog Holbrukovog pomoćnika u pregovorima. "Ovo vam šalje general Mladić," podrugljivo je rekao, u prisustvu svedoka. U Americi mnogi misle da su ovi događaji bitno uticali na Klarkov psihološki problem sa Srbima i Srbijom.