Opisujući svoja iskustva iz inostranstva, izgledni direktor HTV-a Mirko Galić isticao je da u žurnalističkoj ulozi nekad treba biti i "vojnik domovine", a njegova biografija govori da ga je uvek pratila reputacija"dobrog i poštenog Hrvata"

      Slika je manje-više poznata. U krupnom planu nalazi se elegantan stočić, a na njemu slika sa papom Jovanom Pavlom Drugim i skupocena vaza iz dinastije Ming. Uobičajeni predmeti u salonu pokojnog predsednika Franje Tuđmana idealan su okvir za pitanje "šta ne valja na ovoj slici?" Od preko četiri miliona pretplatnika Hrvatske televizije samo je povlašćena manjina znala da odgovor treba tražiti u savršeno neinteresantnim delovima predsednikove dnevne sobe. U kadru koji su Hrvati gotovo svakodnevno gledali punih deset godina, to je bio telefon. Neupadljiva sprava sve donedavno bila je najvažniji simbol moći poražene Hrvatske demokratske zajednice i njihovog glavnog partijskog medija - državne televizije. S druge strane žice bio je "uključen" aktuelni glavni urednik HTV-a Obrad Kosovac, jedina medijska ličnost u Hrvatskoj koja je imala direktan pristup pokojnom predsedniku Tuđmanu, bez obzira na mesto, vreme i okolnosti.
       Kad je u predsedničkoj kancelariji u Titovoj "Vili Zagorje" na Pantovčaku počelo da se otkriva još tajnih veza, poput crvenog telefona između Tuđmana i Miloševića, postalo je jasno da je "ljubav preko žice", kakva je vladala između hadezeovaca i njihovih omiljenih novinara, počela da gubi onu fatalnu privlačnost s početka devedesetih godina u Zagrebu.
      
       Opozicija na potezu
       Prema trenutnim političkim kalkulacijama nove vlasti prvi čovek Hrvatske televizije biće donedavno glavni urednik zagrebačkog nedeljnika"Globus" Mirko Galić. On preuzima funkciju generalnog direktora Hrvatske radio-televizije koju je do sada obavljao osječki hadezeovac relativno liberalne orijentacije, Ivica Vrkić. Obrada Kosovca bi na mestu glavnog urednika trebalo da zameni novinar poljoprivrednih emisija HTV-a Ivo Lončar koji je slavu političkog disidenta u vreme vlasti HDZ-a dobio prilozima protiv tada aktuelnog ministra poljoprivrede Zlatka Dominikovića. Ništa posebno i ništa upečatljivo. Lončar nije prvi novinar kome je državna televizija u Hrvatskoj uskratila pravo na javnu reč, ali je svoju situaciju kapitalizovao u najbolje moguće vreme. Lončara, inače člana Hrvatske seljačke stranke, kao i Mirka Galića, podržava šest pobedničkih stranaka bivše opozicije koje od početka januara vladaju Hrvatskom.
       Ovakav kadrovski epilog desetogodišnjeg profesionalnog dna domaće televizije svetu bi trebalo da pokaže kako premijer Ivica Račan i predsednik Stjepan Mesić uopšte nisu zainteresovani za kontrolu svojih stranaka nad HTV-om. Kao što se moglo i očekivati, među četiri hiljade zaposlenih i još toliko honoraraca "katedrale duha" u Zagrebu, na prste mogu da se izbroje oni koji u to veruju. Prvi je sam glavni urednik Obrad Kosovac. On je odmah posle rezultata parlamentarnih izbora u zemlji izjavio da je dr Franjo Tuđman bio njegov jedini predsednik i da mu ne pada na pamet da svoj mandat predaje Ivici Račanu. Nešto kasnije pomirljivije je dodao da će za njega valjda biti mesta u televizijskom arhivu. Sličnom nastavku televizijske karijere nada se i bivša glavna urednica, sada pomoćnica direktora za program Hloverka Novak-Srzić. Pošto u krugovima bivše opozicije slovi za "prononsiranu hadezeovku", Novak-Srzić rado bi da pod novom vlašću uređuje najmanje gledane ranojutarnje vesti.
      
       Selektivno pamćenje
       Samorazumljivo, postulati koje su za nekoliko godina zakašnjenja postavili ugledni novinari Hrvatske televizije, ubrzo su se pokazali kao mrtvo slovo na papiru, a "Forum 21" razotkriven je kao mesto žurnalističkih "urota" i odskočna daska za eventualne političke promene u zemlji. Kada su one konačno došle, televizijski novinari okupljeni oko Mirka Galića nadali su se da će Račanova i Mesićeva vlast znati da ceni njihove ranije disidentske izlete. To se najviše odnosi na novinara spoljnopolitičke rubrike Damira Matkovića, kao i na nekadašnje voditelje popularne informativne emisije "Slikom na sliku" Dubravka Merlića i Tihomira Ladišića. Njihova emisija donosila je u ratno vreme i priloge ostalih medijskih kuća o stanju u Hrvatskoj pa se tako mogao čuti i poneki osvrt beogradskih televizija. Bolji povod nije mogao da se zamisli, pa su emisiju "Slikom na sliku" zamenila informativno i analitički anemična "Motrišta", a Merlić i Ladišić neočekivano su prerasli u najveće žrtve političke diskriminacije na domaćoj televiziji.
       Takvi potezi glavnog urednika Obrada Kosovca doprineli su selektivnom pamćenju nacije koja se jedva još seća bivših urednika nekadašnje Televizije Zagreb koji su s malih ekrana nestali već u prvim danima vlasti Hrvatske demokratske zajednice. Prvi je smenjen donedavni ambasador Jugoslavije u Zagrebu Veljko Knežević, a posle njega nestao je i televizijski direktor Goran Radman. Novi direktor postao je pisac popularnih dečjih romana Hrvoje Hitrec koji se u novoj ulozi zadržao do februara 1992. godine. Taman dovoljno da TV Zagreb postane Hrvatska televizija i da Hrvatska radio-televizija napokon izađe iz zajedničke šeme Jugoslovenske radio-televizije.
       Kad je simbol nove Hrvatske i njene televizije izdržao ratna iskušenja, sve je bilo mnogo lakše. Zato je fotelju generalnog direktora preuzeo poznati hrvatski režiser Antun Vrdoljak. Njegovo doba na nacionalnoj televiziji zapamćeno je po drastičnim kadrovskim čistkama. Prvi su na udaru bili novinari Srbi ili oni koji su takvima smatrani, članovi porodica vojnih lica i neistomišljenici režima koji su u Hrvatskoj uspostavili Franjo Tuđman i njegova Hrvatska demokratska zajednica. Istovremeno je HTV regrutovala nepoznate mlade novinare, praktično anonimna imena koja su se kasnije proslavila tzv. ratnim žurnalizmom...
       Poraženi hadezeovci sada setno primećuju da je to bilo herojsko doba unakaženog nacionalnog medija. Samo u Vrdoljakovo vreme broj zaposlenih se, recimo, smanjio od 1 600 na
       1 090 ljudi, a pravi kriterijum otpuštanja uvek je opravdavan opštim okolnostima, ratnom situacijom i problemima u kojima se zemlja nalazi. Televiziju su zaposeli neki drugi ljudi, a poseban kuriozitet bila je svojevremena "Mis dijaspore", Hrvatica iz Minhena koja je izvesno vreme uređivala televizijski dnevnik, a da pri tom nije znala ni jednu jedinu reč hrvatskoga jezika. Ili možda jedna od novokomponovanih zvezda režimske informativne emisije "Motrišta" koja u vreme ekskluzivnog intervjua sa crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem pod stolom uporno skida cipele sa previsokom potpeticom koje je očito žuljaju.
      
       Idealno rešenje
       U ovakvoj situaciji Mirko Galić mogao bi da bude idealno rešenje za novu vlast u zemlji i slabašna šansa Hrvatskoj televiziji da razmisli o svojoj profesionalnoj prošlosti i budućnosti. Osim neospornih zasluga za uređivanje nekad rado čitanog zagrebačkog "Danasa", Galića prati i reputacija dobrog Hrvata. To je isticao i u vreme prvih polemika da li je za novinara važnije da bude dobar Hrvat ili profesionalac u svom poslu. Opisujući svoja iskustva iz inostranstva, Galić tada nije propustio da istakne kako je u ratno vreme, u žurnalističkoj ulozi, ipak prvo bio "vojnik domovine". Novinari neskloni aktuelnoj vlasti u Hrvatskoj zajedljivo će primetiti da je Mirko Galić uvek i u svemu bio veoma dobar. Dobar pionir, dobar Titov omladinac.
       Nacionalna televizija u Zagrebu, prema nekim podacima, ima čak 200 miliona kuna urgentnog duga, a to nikako ne može da pokrije mesečna TV pretplata od 12 maraka. I laicima je jasno da Mirko Galić taj novac ne može da stvori preko noći, kao što samo malobrojni od njega očekuju da svoje novinare prisili da ubuduće jednako "pokrivaju" i vlast i opoziciju. Treba zato verovati čak i zlogukim prorocima kad kažu da će novi direktor Hrvatske televizije za svoju kuću najviše učiniti ako gledaocima pruži mogućnost da na malim ekranima vide neku popularnu domaću seriju. Makar i od onih "komunističkih iz JRT-šeme" koje su u vreme Antuna Vrdoljaka čamile u bunkerima HTV-a. Oni koji se razumeju u novac kažu da televiziji to donosi veći prihod od svih državotvornih komentatora koji povremeno defiluju malim ekranima i, poput Nemca rođenog u Litvaniji Karla Gustava Štrema, objašnjavaju naciji zašto su Hrvati najbolji narod u Evropi.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ