Crkva, međutim, ne poseduje sredstva prinude; a i kad bi ih mogla posedovati, ona su za nju neprihvatljiva. Zato ona apeluje na savest, moli i ubeđuje rečima

      Spremnost episkopa bačkog Irineja da hitro, pismeno odgovori na pitanja NIN-a, bez sumnje pokazuje da je Srpskoj pravoslavnoj crkvi i te kako stalo da objasni svoje stavove o abortusu i da učestvuje u javnoj raspravi započetoj saopštenjem Svetog sinoda.
       Zašto Sveti sinod u ovom trenutku aktuelizuje problem abortusa koji je oduvek za hrišćane neoprostiv greh?
       Sveti sinod ne aktuelizuje problem abortusa specijalno u ovom trenutku. Naprotiv, Crkva se redovno - ne samo u ravni Svetog sinoda nego i u okviru pastirske odgovornosti njenih episkopa i sveštenika - obraća savesti najpre svojih vernika, a zatim i svih ljudi koji drže do njenog stava i mišljenja, samo u jednoj nameri - da posvedoči svoju veru u život kao dar i blagoslov Božji, svoju veru u vrednost i svetinju života, kao i u neprikosnovenu vrednost svakog ljudskog bića, kako već rođenog tako i još nerođenog.
       Abortus je termin sličan terminu kolateralna šteta iz rečnika onih koji su ubijali i nezaštićeno civilno stanovništvo, čak i decu i novorođenčad. To je, u stvari, strani naziv kojim se zataškava i prikriva surova stvarnost da odrasli ljudi donose odluku da liše prava na život ljudski embrion, ili čak već uveliko razvijen fetus, koji je nesumnjivo ljudsko biće; ta ubistvena odluka je utoliko teža što je nerođeno dete lišeno svake mogućnosti odbrane ili zaštite. Crkva, međutim, ne poseduje sredstva prinude; a i kad bi ih mogla posedovati, ona su za nju neprihvatljiva. Zato ona apeluje na savest, moli i ubeđuje rečima ljubavi i brige. Raduje se kad ljudi, prvenstveno njeni vernici, poslušaju njen materinski glas, a žali kada se to ne dešava. Kada pouči i opomene mnogo puta i na razne načine, u vreme i u nevreme, kako veli Sveto pismo, a pojedinci - i to ne samo po pitanju greha čedomorstva nego i bilo koga greha - ostanu uporni u zlu, tvrdokorno odbacujući istinu. Crkva, onda ona gleda da zajednicu vernih sačuva od razornog uticaja zla kao puta u duhovnu i fizičku smrt. To je smisao raznih oblika epitimija i kanonskih mera. To su pedagoške, popravne mere, motivisane isključivo ljubavlju i brigom za spasenje svake ličnosti i ukupne zajednice. Crkva ne zna za kaznene mere u uobičajenom pravnom, moralnom ili psihološkom smislu.
       Zato nije ispravan izraz iz vašeg pitanja da je abortus za crkvu neoprostiv greh. On je težak greh, veoma težak, ali i izlečiv i oprostiv - kroz iskreno pokajanje čoveka i rešenost da se više ne živi u robovanju grehu nego u slobodi dece Božje, u svetosti, svetlosti i radosti života po Bogu, koji nije nametanje nekih propisa i zabrana "odozgo" nego izraz najdubljih potreba naše bogolike ljudske prirode. Naše pokajanje, u stvari, jeste naša odluka da ne sprečavamo ljubav i blagodat Božju da nas spase, odnosno da nas uvede u punoću života i u vremenu i u večnosti.
       Abortus nije greh samo zato što Crkva tvrdi da je tako nego prvenstveno zato što potvrđuje biblijsku i iskustvenu istinu da greh jeste put smrti i poricanje života. U slučaju abortusa to važi na najdoslovniji način. Svi sveštenici - a i mnogi lekari, psiholozi i psihijatri - dobro znaju koliko abortus, pored svog osnovnog zla, još i ranjava, muči, pa i ubija dušu i savest kako nesuđenih roditelja tako i lica koja su im pomogla u njihovom služenju kultu smrti (naravno, ovde ne ulazimo u slučajeve i primere medicinski, etički i duhovno opravdanih zahvata u kojima se mora žrtvovati život fetusa da bi se spasao život majke). Samo je jedan greh neizlečiv i neoprostiv - nepokajanost do kraja, uporno ostajanje u grehu do poslednjeg daha, trajna opredeljenost za mržnju, a protiv ljubavi, za nečastivoga, a protiv Boga, Stvoritelja, Životodavca i Spasitelja. Taj greh se u Svetom pismu naziva hulom na Duha svetoga. Mi hrišćani verujemo, međutim, da su u Hristu zauvek pobedili život i ljubav, a na nama ljudima je da ih blagodarno prihvatimo kao dar spasenja ili da ih, ne daj Bože, odbacimo...
      
       Šta očekujete, koji bi mogao biti konkretan rezultat ovog saopštenja Svetog sinoda?
       - To je teško reći. Rezultat zavisi od mnogo činilaca. U svakom slučaju, verujem da će se mnogi ljudi nad ovim problemom, koji nije samo demografski nego, pre svega, moralni i duhovni problem, zamisliti više nego obično kad vide i da je Sveti sinod duboko zabrinut. Mnogi će se prosto trgnuti i shvatiti ozbiljnost, bolje reći tragičnost situacije u kojoj je nesrazmerno više abortusa nego porođaja. Biće, naravno, i nezadovoljnih, naročito među onima koji će sinodski apel shvatiti van pastirskog i sotiriološkog konteksta na koji sam ukazao i protumačiti ga, eventualno, kao paternalistički stav.
      
       Da li ovakvo reagovanje najavljuje nameru Srpske pravoslavne crkve da odlučnije utiče na svakodnevne problematične pojave u društvu, na koje se dosad nije zapaženo osvrtala?
       - Nemam takav utisak. Naša Crkva se uvek i na približno isti način - dobronamerno, služeći, a ne gospodareći, sa ljubavlju, a ne ideološki nametljivo - osvrće na problematične pojave u društvu i odgovara na duhovne izazove našeg istorijskog trenutka. Ostrašćeni, ideologizovani, ponekad sasvim necrkveni i neduhovni način izražavanja nekih pojedinaca i grupica u našoj Crkvi samo je, rekao bih, izuzetak koji potvrđuje pravilo.
       Crkva propoveda, svedoči i liturgijski projavljuje konačnu, večnu realnost Carstva Božjeg, odnosno propoveda i svedoči novi način postojanja čoveka i sveta kao zajednicu ljubavi u Hristu, otvorenu svima. Jedino oružje Crkve jeste reč istine i ljubavi. Na kraju svake njene reči podrazumeva se Hristov poziv: "Ko ima uši da čuje, neka čuje!"
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
       ANA OTAŠEVIĆ